{"applied_filters":{"end_date":"","lang":"","language":"","network":"","page":1,"per_page":20,"search":"","source":"slobodnaevropa_org_rss","start_date":"","topic":"","type":""},"available_filters":{"language_choices":[{"label":"Choose Language","value":""},{"label":"English","value":"English"},{"label":"Serbo-Croatian","value":"Serbo-Croatian"}],"network_choices":[{"label":"All networks","value":""},{"label":"RFE/RL","value":"RFE/RL"}],"source_choices":[{"label":"All sources","value":""},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_direct"},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_rss"},{"label":"Da Azadi Radio","value":"da_azadiradio_com_rss"},{"label":"Darivoa","value":"darivoa_com_rss"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_direct"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_rss"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_direct"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_rss"},{"label":"Editorials VOA","value":"editorials_voa_gov_rss"},{"label":"Golosameriki","value":"golosameriki_com_direct"},{"label":"Golosameriki","value":"golosameriki_com_rss"},{"label":"Ir VOA News","value":"ir_voanews_com_rss"},{"label":"Mashaalradio","value":"mashaalradio_com_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_rss"},{"label":"OCB Spanish Video","value":"ocb_spanish_video_scrape"},{"label":"Pa Azadi Radio","value":"pa_azadiradio_com_rss"},{"label":"Pashtovoa","value":"pashtovoa_com_rss"},{"label":"Radiofaarda","value":"radiofaarda_com_direct"},{"label":"Radio Farda","value":"radiofarda_com_direct"},{"label":"Radio Farda","value":"radiofarda_com_rss"},{"label":"Radiosvoboda","value":"radiosvoboda_org_rss"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_direct"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_rss"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_direct"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_rss"},{"label":"RFA Burmese","value":"rfa_burmese_rss"},{"label":"RFA Burmese Video Scrape","value":"rfa_burmese_video_scrape"},{"label":"RFA Cantonese","value":"rfa_cantonese_rss"},{"label":"RFA Cantonese Video Scrape","value":"rfa_cantonese_video_scrape"},{"label":"RFA English RSS","value":"rfa_english_rss"},{"label":"RFA English Video","value":"rfa_english_video_scrape"},{"label":"RFA Khmer","value":"rfa_khmer_rss"},{"label":"RFA Khmer Video Scrape","value":"rfa_khmer_video_scrape"},{"label":"RFA Korean","value":"rfa_korean_rss"},{"label":"RFA Korean Video Scrape","value":"rfa_korean_video_scrape"},{"label":"RFA Lao","value":"rfa_lao_rss"},{"label":"RFA Lao Video Scrape","value":"rfa_lao_video_scrape"},{"label":"RFA Mandarin","value":"rfa_mandarin_rss"},{"label":"RFA Mandarin Video Scrape","value":"rfa_mandarin_video_scrape"},{"label":"RFA Tibetan","value":"rfa_tibetan_rss"},{"label":"RFA Tibetan Video Scrape","value":"rfa_tibetan_video_scrape"},{"label":"RFA Uyghur","value":"rfa_uyghur_rss"},{"label":"RFA Uyghur Video Scrape","value":"rfa_uyghur_video_scrape"},{"label":"RFA Vietnamese","value":"rfa_vietnamese_rss"},{"label":"RFA Vietnamese Video Scrape","value":"rfa_vietnamese_video_scrape"},{"label":"RFE/RL Direct","value":"rferl_direct"},{"label":"RFE/RL","value":"rferl_org_rss"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_direct"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_rss"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_direct"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_rss"},{"label":"Ukrainian VOA News","value":"ukrainian_voanews_com_rss"},{"label":"VOA Chinese Direct","value":"voa_chinese_direct"},{"label":"VOA Chinese RSS","value":"voa_chinese_rss"},{"label":"VOA Dari Direct","value":"voa_dari_direct"},{"label":"VOA Korea Direct","value":"voa_korea_direct"},{"label":"VOA Pashto Direct","value":"voa_pashto_direct"},{"label":"VOA Persian Direct","value":"voa_persian_direct"},{"label":"Voakorea","value":"voakorea_com_rss"}],"sources":["currenttime_tv_direct","currenttime_tv_rss","da_azadiradio_com_rss","darivoa_com_rss","dengeamerika_com_direct","dengeamerika_com_rss","dengiamerika_com_direct","dengiamerika_com_rss","editorials_voa_gov_rss","golosameriki_com_direct","golosameriki_com_rss","ir_voanews_com_rss","mashaalradio_com_direct","moldova_europalibera_org_direct","moldova_europalibera_org_rss","ocb_spanish_video_scrape","pa_azadiradio_com_rss","pashtovoa_com_rss","radiofaarda_com_direct","radiofarda_com_direct","radiofarda_com_rss","radiosvoboda_org_rss","radiotavisupleba_ge_direct","radiotavisupleba_ge_rss","radiotelevisionmarti_com_direct","radiotelevisionmarti_com_rss","rfa_burmese_rss","rfa_burmese_video_scrape","rfa_cantonese_rss","rfa_cantonese_video_scrape","rfa_english_rss","rfa_english_video_scrape","rfa_khmer_rss","rfa_khmer_video_scrape","rfa_korean_rss","rfa_korean_video_scrape","rfa_lao_rss","rfa_lao_video_scrape","rfa_mandarin_rss","rfa_mandarin_video_scrape","rfa_tibetan_rss","rfa_tibetan_video_scrape","rfa_uyghur_rss","rfa_uyghur_video_scrape","rfa_vietnamese_rss","rfa_vietnamese_video_scrape","rferl_direct","rferl_org_rss","slobodnaevropa_org_direct","slobodnaevropa_org_rss","svoboda_org_direct","svoboda_org_rss","ukrainian_voanews_com_rss","voa_chinese_direct","voa_chinese_rss","voa_dari_direct","voa_korea_direct","voa_pashto_direct","voa_persian_direct","voakorea_com_rss"],"topics":[],"types":[["","All types"],["article","Articles"],["audio","Audio"],["video","Videos"],["clips","Clips"],["media","Media"]]},"has_next":true,"has_prev":false,"items":[{"audio_source_url":null,"author":"Alex Raufoglu","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/7d338fec-955e-4863-1fdf-08decad58b60_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":13079,"image_caption":"Pristalice Huta koje podr\u017eava Iran di\u017eu oru\u017eje na skupu u prestonici Jemena Sani, u znak solidarnosti s Iranom i Libanom tokom sukoba na Bliskom istoku.","image_url":"https://gdb.rferl.org/7d338fec-955e-4863-1fdf-08decad58b60_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T14:28:43","published_at_display":"2 Sep 2026, 14:28 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Iran je i dalje glavni pomaga\u010d Huta, ali Rusija i Kina sve vi\u0161e privla\u010de pa\u017enju u Va\u0161ingtonu zbog svojih veza s jemenskom militantnom grupom. Na saslu\u0161anju Pododbora za Bliski istok i Severnu Afriku u Predstavni\u010dkom domu 1. septembra, \u010dlanovi doma i stru\u010dnjaci fokusirali su se na \u0161irenje operativnih i obave\u0161tajnih veza, kao i veza u snabdevanju Huta s Moskvom i Pekingom. Saslu\u0161anje odr\u017eano po \u0161to se Kongres vratio s letnje pauze ponovo je stavilo fokus na regionalnu mre\u017eu Teherana i pove\u0107anu ulogu drugih sila u pomaganju jemenske pobunjeni\u010dke grupe. Huti kontroli\u0161u veliki deo severnog Jemena, uklju\u010duju\u0107i prestonicu Sanu, posle vi\u0161e od decenije gra\u0111anskog rata protiv snaga koje su povezane s me\u0111unarodno priznatom vladom. Saudijska Arabija je intervenisala protiv te grupe 2015, ali su se borbe velikih razmera smirile posle primirja postignutog uz posredovanje UN 2022. bez trajnog politi\u010dkog re\u0161enja. Taj krhki mir je ponovo naru\u0161en 2026. kada su Huti i Saudijska Arabija ponovo razmenili napade kako su se \u0161ira neprijateljstva izme\u0111u SAD i Irana prelila u Jemen i Crveno more. UN su upozorile na povratak sukobu velikih razmera. 'Ekspanzionisti\u010dki ciljevi' Kongresmeni su na panelu postavili pitanje da li se anga\u017eovanje Moskve i Pekinga na Bliskom istoku poklapa sa \u0161irom kampanjom protiv zapadnih interesa. \u010clan Predstavni\u010dkog doma iz redova republikanaca D\u017eo Vilson (Joe Wilson) uokvirio je pretnju koju predstavljaju Huti kao deo \u0161ireg izazova koji dolazi iz autoritarnih dr\u017eava. \"Huti imaju ideolo\u0161ki navo\u0111ene ekspanzionisti\u010dke ciljeve koji se prote\u017eu izvan Jemena\", rekao je Vilson, dodaju\u0107i da ti pobunjenici razvijaju mre\u017eu s \"teroristi\u010dkim grupama i protivnicima SAD na dr\u017eavnom nivou, kao \u0161to su ratni zlo\u010dinac (ruski predsednik Vladimir) Putin i Komunisti\u010dka partija Kine\". SAD potcjenjuju osovinu Iran-Rusija-Kina-Sjeverna Koreja, upozorava ameri\u010dki admiral u penziji Vilson je povezao te odnose s ruskom invazijom na Ukrajinu i napadima koje podr\u017eava Iran na Bliskom istoku. \" Verujem da smo u ratu koji nismo izabrali, a to je rat diktatora s vladavinom oru\u017eja, koji napadaju demokratije s vladavinom prava\", rekao je on. Vilson je tako\u0111e naveo raspore\u0111ivanje \"veoma sofisticiranih podvodnih morskih dronova koje Huti nisu mogli sami da razviju\" kao dokaz da je direktna podr\u0161ka do\u0161la sa strane. 'Postoji odnos i on se razvija' Nadva Al-Davsari, ekspertkinja za Jemen i saradnica Instituta za Bliski istok, rekla je \u010dlanovima Predstavni\u010dkog doma da \"postoje neki pokazatelji da Huti razvijaju veze s Rusijom i Kinom\". Napadi Huta na brodove u Crvenom moru i oko njega eskalirali su poslednjih nedelja, uklju\u010duju\u0107i napade na brodove koji prolaze kroz moreuz Bab el-Mandeb, klju\u010dnu usku ta\u010dku koja povezuje Crveno more s Adenskim zalivom. Eskalacija je usledila po\u0161to je sukob SAD i Irana ve\u0107 poremetio plovidbu kroz Ormuski moreuz, jo\u0161 jednu kriti\u010dnu regionalnu trgova\u010dku rutu. Al-Davsari je citirala izve\u0161taje da su ruski operativci bili prisutni u Sani poma\u017eu\u0107i Hutima u ga\u0111anju brodova u Crvenom moru \"podacima i podr\u0161kom, tehni\u010dkom podr\u0161kom\". Dim posle napada krajem jula na rafineriju u saudijskom gradu D\u017eizan, za koji su odgovornost preuzeli Huti. Ona je tako\u0111e ukazala na procene ameri\u010dkih zvani\u010dnika da je satelitska firma povezana s kineskom vojskom pru\u017eila obave\u0161tajne podatke poma\u017eu\u0107i Hutima u napadima na ameri\u010dke vojne brodove, kao i na komercijalne brodove. Al-Davsari je rekla da dokumentacija Ministarstva finansija SAD pokazuje da su oru\u017eje, komponente dvostruke namene i delovi za dronove i rakete nabavljeni za Hute iz Kine i Rusije. Ona je tako\u0111e rekla da su obe sile pru\u017eile diplomatsku za\u0161titu u Ujedinjenim nacijama uzdr\u017eavaju\u0107i se od glasanja o rezolucijama Saveta bezbednosti UN koje osu\u0111uju pomorske napade Huta. \"Dakle, postoji odnos i on se razvija\", rekla je Al-Davsari, dodaju\u0107i da to partnerstvo ima za cilj pro\u0161irenje ruskog i kineskog uticaja u regionu \"na ra\u010dun Sjedinjenih Dr\u017eava\". Kina kao centar za nabavke Predsedavaju\u0107i Pododbora republikanac Majk Loler (Mike Lowler) pritisnuo je Al-Davsari po pitanju me\u0111unarodnih mre\u017ea koje olak\u0161avaju finansije Huta i njihovu nabavku oru\u017eja. Mada je jasno stavila do znanja da nije specijalistkinja za pitanja finansiranja terorizma, Al-Davsari je ponudila direktnu procenu toka oru\u017eja, navode\u0107i da \"ve\u0107ina \u0161verca oru\u017eja Hutima ide preko kineskih kompanija\". Ona je pozvala Va\u0161ington da izvr\u0161i pritisak na Peking da suzbije privatne kineske firme koje olak\u0161avaju prebacivanje oru\u017eja. Al-Davsari je naglasila da Huti, iako su ameri\u010dke sankcije smanjile njihove formalne finansije, i dalje generi\u0161u oko dve milijarde dolara godi\u0161nje od ilegalne trgovine naftom i oslanjaju se na \"ogromnu krijum\u010darsku mre\u017eu\" kako bi obnovili vojne kapacitete. Veze s Rusijom i autonomija Huta Alison Majnor (Alliston Minor), direktorka Projekta za integraciju Bliskog istoka u Atlantskom savetu, ukazala je u svom iskazu da su ameri\u010dki i izraelski vojni udari \"doprineli novoj saradnji izme\u0111u Huta i Rusije\". Ona je, me\u0111utim, upozorila da sama vojna intervencija ne\u0107e eliminisati pretnju. \"Realnost je da Huti napreduju u ratnom okru\u017eenju, posebno onom koje je okarakterisano stranom intervencijom\", rekla je na panelu. Rusija \u0161iri saradnju s jemenskim Hutima u suprotstavljanju Zapadu Odgovaraju\u0107i na pitanja \u010dlana Predstavni\u010dkog doma iz redova republikanaca Roba Zinkea u vezi s lancem komandovanja u toj grupu, Majnor je naglasila da, dok Teheran odr\u017eava \"veliki uticaj\", vo\u0111a Huta Abdul-Malik el-Huti ima mo\u0107 u kona\u010dnom dono\u0161enju odluka. \"Huti su, rekla bih, jo\u0161 opasniji nego iranski proksi\", rekla je Majnor. \"Oni imaju svoje velike ambicije i povremeno su pokazivali da su jo\u0161 nepromi\u0161ljeniji u ostvarivanju tih ambicija nego \u0161to bismo o\u010dekivali\". Ona je dodala da je vojni i obave\u0161tajni aparat Huta daleko mo\u0107niji od njihovog politi\u010dkog ogranka. Debata o strategiji Saslu\u0161anje je istaklo o\u0161tru debatu o tome kako bi Va\u0161ington trebalo da odgovori na pretnju Huta. Demokratski \u010dlan Predstavni\u010dkog doma D\u017eared Moskovic (Jared Moskovitz) pitao je u\u010desnike panela koje alternative Va\u0161ington ima ako vojna intervencija i ekonomske sankcije ne uspeju. Sljede\u0107e \u017eari\u0161te u iranskom ratu? Tjesnac Bab Al-Mandab uz obalu Jemena Al-Davsari se zalo\u017eila za ve\u0107u podr\u0161ku SAD i regiona jemenskim vladinim snagama. \"SAD bi trebalo da razmotre naoru\u017eavanje i obuku jemenskih snaga u saradnji sa Saudijskom Arabijom\", rekla je ona, tvrde\u0107i da bi pomaganje legitimnim snagama da povrate teritoriju li\u0161ilo Hute prihoda, lokacija za lansiranje i pomorskih ruta za krijum\u010darenje. Demokratski \u010dlan Doma Bred \u0160najder (Brad Schneider)) sli\u010dno je izrazio zabrinutost zbog izbegavanja otvorenog vojnog anga\u017eovanja SAD, uz delotvorno ograni\u010davanje te grupe. Majnor je upozorila protiv dubljeg vojnog u\u010de\u0161\u0107e SAD. \"Rat u Jemenu nije rat Sjedinjenih Dr\u017eava i ne bi trebalo da ga u\u010dinimo na\u0161im\", rekla je ona, pozivaju\u0107i da se ameri\u010dki vojni pritisak pove\u017ee sa \u0161irom politi\u010dkom strategijom, uz kontinuirano diplomatsko anga\u017eovanje i ponovno imenovanje specijalnog izaslanika SAD za Jemen. Uprkos \u0161irenju veza Huta s Rusijom i Kinom, na saslu\u0161anju je bila istaknuta uloga Irana. Al-Davsari je rekla da su komandanti Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) odlazi\u010di u Jemen da bi pripremili Hute za napade. \"Ako se rat sa SAD nastavi i ako pritisak iz Ormuskog moreuza bude manje odr\u017eiv za Iran, mo\u017eemo o\u010dekivati eskalaciju Huta u Crvenom moru\", upozorila je ona.","title":"U Kongresu razmatrane veze Rusije i Kine s Hutima koje podr\u017eava Iran","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-kongres-huti-rusija-kina/33845497.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Zamira Eshanova","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/0/09/09a17471-eb04-43e6-f8e0-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee20fdb85","https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12991,"image_caption":"Rafinerija nafte ruskog Gasprom njefta blizu Moskve bila je meta ukrajinskih dronova 18. juna 2026.","image_url":"https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Zamira Eshanova","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T12:10:29","published_at_display":"2 Sep 2026, 12:10 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ukrajinski dronovi ciljali su skladi\u0161te kompanije Wildberries i veliku rafineriju nafte u ruskom regionu Ba\u0161kortostan, vi\u0161e od 1.300 km od ukrajinske granice. Lokalni zvani\u010dnici su prijavili dve povre\u0111ene osobe, dok je Wildberries potvrdio napad na svoj kompleks. Nekoliko centara najvec\u0301eg ruskog onlajn prodavca je pogo\u0111eno od sredine jula, kao deo kontinuirane kampanje Ukrajine da ometa njene logisti\u010dke mre\u017ee.","title":"Ukrajinski dronovi napali Wildberries i rusku rafineriju nafte u Ba\u0161kortostanu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-prerada-nafte-inostranstvo/33845562.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/0/09/09a17471-eb04-43e6-f8e0-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee20fdb85"},{"audio_source_url":null,"author":"Zamira Eshanova","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/8/8a/8ab25c0f-c1e9-4eee-f9e0-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee2179f1d","https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12990,"image_caption":"Rafinerija nafte ruskog Gasprom njefta blizu Moskve bila je meta ukrajinskih dronova 18. juna 2026.","image_url":"https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Zamira Eshanova","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T12:10:29","published_at_display":"2 Sep 2026, 12:10 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ruski voza\u010di suo\u010davaju se s dugim \u010dekanjima u redovima na benzinskim pumpama u nekoliko regija, dok se nastavljaju ukrajinski zra\u010dni napadi na rafinerije. Gra\u0111ani reaguju na nesta\u0161ice goriva i ograni\u010denja prodaje na benzinskim pumpama koja je uveo Kremlj.","title":"Ruski voza\u010di ponovo suo\u010deni s dugim \u010dekanjima zbog novog vala nesta\u0161ice goriva","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-prerada-nafte-inostranstvo/33845562.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/8/8a/8ab25c0f-c1e9-4eee-f9e0-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee2179f1d"},{"audio_source_url":null,"author":"Zamira Eshanova","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12989,"image_caption":"Rafinerija nafte ruskog Gasprom njefta blizu Moskve bila je meta ukrajinskih dronova 18. juna 2026.","image_url":"https://gdb.rferl.org/cb3e29a1-79d1-4bd4-5a1d-08decd277110_cx0_cy17_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Zamira Eshanova","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T12:10:29","published_at_display":"2 Sep 2026, 12:10 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Nakon \u0161to je Ukrajina izvodila napade dronovima na ruske rafinerije i nesta\u0161ica goriva se pogor\u0161ala \u0161irom Rusije, Moskva se okre\u0107e inostranstvu kako bi prera\u0111ivala svoju naftu. Kijev je poslednjih meseci napadima dronovima izbacio iz stroja desetine naftnih rafinerija \u0161irom Rusije kako bi onemogu\u0107io Moskvu da finansira i odr\u017eava svoj rat u Ukrajini, koji je sada u petoj godini. Rusija je ve\u0107 zaustavila izvoz kako bi obuzdala krizu s gorivom i uvela je mere racionalizacije. Sada je Moskva postigla dogovor s malom privatnom rafinerijom u Kazahstanu da koristi njen pogon. Stru\u010dnjaci, me\u0111utim, ka\u017eu da je malo verovatno da \u0107e taj potez re\u0161iti ozbiljnu nesta\u0161icu goriva u Rusiji, koja je uzvratila ga\u0111anjem energetskih postrojenja u Ukrajini. Ruski voza\u010di ponovo suo\u010deni s dugim \u010dekanjima zbog novog vala nesta\u0161ice goriva Kazahstanski ministar energetike Jerlan Aken\u017eenov rekao je 25. avgusta da \u0107e rafinerija Kondensat na zapadu Kazahstana prera\u0111ivati rusku sirovu naftu i da \u0107e oko 70 odsto biti vra\u0107eno u Rusiju. Rusija, zemlja sa 143 miliona stanovnika, tro\u0161i do 120.000 tona benzina dnevno tokom letnjih meseci, procenio je Rojters (Reuters). Me\u0111utim, rafinerija Kondensat mo\u017ee da proizvede samo do 200.000 tona benzina godi\u0161nje, \u0161to zadovoljava oko 0,3 odsto ruske dnevne potra\u017enje za benzinom. D\u017eon Roberts (John), nerezidentni vi\u0161i saradnik Atlantskog saveta, tink-tenka iz Va\u0161ingtona, rekao je da bi, s obzirom na to da se Rusija suo\u010dava s ozbiljnom nesta\u0161icom goriva, \u010dak i najmanje dodatne koli\u010dine benzina i dizela mogle pomo\u0107i. To uklju\u010duje i prvu liniju fronta, gde je nesta\u0161ica goriva stavila pod pritisak ruske vojne operacije. \"Mogu\u0107e je da je to jednostavno pitanje \u010distog o\u010daja Rusije\", rekao je on. \"Oni imaju akutnu nesta\u0161icu goriva, benzina i dizela. To poma\u017ee, ali ne re\u0161ava problem\". Veze Kondensata s Rusijom Rafinerija Kondensat, koja je godinama radila znatno ispod kapaciteta, odranije ima veze s Rusijom. Korporativni zapisi povezuju Kondensat s Tatnjeftom, petom najve\u0107om ruskom naftnom kompanijom i tre\u0107om najve\u0107om rafinerijom, preko kompanije Osprey Investment. Osprey je deoni\u010dar u kompaniji Birin\u0161i \u0161hina kompanijas, koja je glavni akcionar Kondensata, a ranije je bila i suvlasnik kompanije Mining Development Company s turskim distributerom goriva Aytemiz. Tatnjeft je kupio Aytemiz 2023. godine. Kondensat je 2024. po\u010deo da prera\u0111uje rusku naftu koja se isporu\u010duje preko Tatnjeftove rafinerije TANECO u regionu Tatarstan. Kasnije te godine, Kazahstan i Rusija postigli dogovor da dozvole Kondesatu da u Rusiju izvozi benzin proizveden od ruske nafte. Taj aran\u017eman je obnovljen 2025. Nakon \u0161to je Velika Britanija uvela sankcije Tatnjeftu 2025. godine, ta naftna kompanija je prenela svoj ceo udeo u Aytemizu na TNCI Holding, investicionu kompaniju koju kontroli\u0161e vlada ruskog regiona Tatarstan. Ova promena je uklonila direktnu korporativnu vezu izme\u0111u Tatnjefta i Aytemiza i samim tim i povezanost izme\u0111u Tatnjefta i Kondensata kroz zajedni\u010dke vlasni\u010dke udele Ospreya. Ukrajinski dronovi napali Wildberries i rusku rafineriju nafte u Ba\u0161kortostanu Koliko daleko Rusija mo\u017ee da ide s modelom Kondensata? Kako Ukrajina nastavlja da napada ruske rafinerije, Moskva \u0107e se verovatno okrenuti ve\u0107em broju postrojenja u Centralnoj Aziji, ka\u017eu stru\u010dnjaci. Rusija je klju\u010dna politi\u010dka i ekonomska sila u regionu bogatom energijom, koji je bio deo Sovjetskog Saveza. \"Poku\u0161a\u0107e da prisile Kazahstan, posebno, a zatim i Uzbekistan, da im obezbede \u0161to vi\u0161e benzina i dizela\", rekao je Roberts iz Atlantskog saveta. Henadij Rjabcev, ukrajinski energetski analiti\u010dar, rekao je da u Centralnoj Aziji nema vi\u0161ka kapaciteta i da region \"nije u stanju da zna\u010dajno uti\u010de na situaciju u Rusiji\". \"To se odnosi i na Kazahstan, Kirgistan, Indiju, Kinu i Belorusiju, jer su za rusko tr\u017ei\u0161te to kapi u moru\", rekao je za Sheme, istra\u017eiva\u010dku jedinicu Ukrajinskog servisa RSE. Dok Ukrajina sna\u017eno napada, Moskva produbljuje odbrambene veze sa Centralnom Azijom Vlade Centralne Azije \u0107e verovatno biti oprezne u pogledu toga da u vreme rata snabdevaju energentima Rusiji, koja je pod te\u0161kim zapadnim sankcijama zbog svoje invazije na Ukrajinu. \"Moraju da razmisle: kako \u0107e se to odraziti na njihovu trgovinu s ostatkom sveta? Ne \u017eele ba\u0161 da budu pod sankcijama. Ali, mo\u017eda je jo\u0161 ve\u0107a poenta to \u0161to \u0107e, bez obzira na to da li su sankcije direktne ili ne, to pogoditi priliv stranih investicija iz zemalja mimo Rusije\", rekao je Roberts. Vladislav Vlasjuk, komesar ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za politiku sankcija, rekao je da Kijev ne misli da \u0107e \"Rusija imati niz voljnih dobavlja\u010da naftnih derivata jer svi razumeju da se ovde prvenstveno radi o vojnim potrebama\". \"Na ovo tako\u0111e uti\u010de mogu\u0107nost sankcija zbog pomaganja Rusiji i takvih slu\u010dajeva je ve\u0107 bilo\", rekao je on za Sheme.","title":"Ukrajinski napadi na rafinerije primorali Rusiju da u inostranstvu prera\u0111uje svoju naftu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-prerada-nafte-inostranstvo/33845562.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Fereshteh Ghazi","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/f01fd7ee-86ed-4278-925f-a5326280b22b_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12787,"image_caption":"Putnik gleda u mobilni telefon dok se vozi metroom u Teheranu. (ilustrativna fotografija)","image_url":"https://gdb.rferl.org/f01fd7ee-86ed-4278-925f-a5326280b22b_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Fereshteh Ghazi","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T05:29:03","published_at_display":"2 Sep 2026, 05:29 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Isklju\u010divanje SIM kartica postalo je jedno od efikasnijih sredstava koje iranske vlasti koriste za ka\u017enjavanje kriti\u010dara re\u017eima i aktivista civilnog dru\u0161tva, a posledice takvih mera daleko prevazilaze gubitak pristupa mobilnoj mre\u017ei. Po\u0161to je pristup bankarskim, dr\u017eavnim, osiguravaju\u0107im, pravosudnim, pa \u010dak i obrazovnim uslugama u Iranu danas vezan za verifikovani broj mobilnog telefona i jednokratne SMS kodove, isklju\u010divanje SIM kartice prakti\u010dno ostavlja osobu bez pristupa velikom broju osnovnih usluga i gra\u0111anskih prava. Jedna \u017eena, Donja Rad (Donya), rekla je da je nedavno otkrila da ne mo\u017ee da obnovi osiguranje za automobil jer novo obavezno pravilo zahteva registraciju adrese preko dr\u017eavnog stambenog portala, a za taj postupak potreban je verifikacioni kod koji sti\u017ee putem SMS poruke, koju nije mogla da primi. Ona je na mre\u017ei X napisala da su isklju\u010denja SIM kartica tokom poslednje dve ili tri godine postala toliko uobi\u010dajena da ljudi o njima govore \"kao \u0161to se \u017eale na saobra\u0107aj ili vreme\". Takvu meru opisala je kao \"kaznu koja sti\u017ee pre nego \u0161to su podignute bilo kakve optu\u017ebe\". Mahsa Safaei, automehani\u010darka koja objavljuje sadr\u017eaj na Instagramu, rekla je da joj je SIM kartica isklju\u010dena pre tri godine zato \u0161to se na snimcima pojavljivala bez marame i u majicama kratkih rukava. \"Pitali ste \u0161ta sam pogre\u0161no uradila? Po\u0161teno sam zara\u0111ivala za \u017eivot\", rekla je u video-snimku. \"Pro\u0161le su tri godine.\" Ali Akbar Gord\u017ei (Gorji), profesor ustavnog prava, i novinarka Saide \u0160afiei (Saeideh Shafiei) tako\u0111e su ostali bez aktivnih SIM kartica bez prethodnog upozorenja. Oboje tvrde da su im, kada su poku\u0161ali da uklone blokadu, vlasti poru\u010dile da obri\u0161u odre\u0111ene kriti\u010dke objave na dru\u0161tvenim mre\u017eama i objave 20 poruka u odbranu Islamske Republike. \u0160est meseci rata u Iranu: \u010cetiri pitanja koja bi mogla da odrede dalji tok sukoba Presedan Ovakva praksa pojavila se nakon protesta \u0161irom zemlje 2022. godine, iz kojih je nastao pokret \"\u017dena, \u017eivot, sloboda\", a dodatno je intenzivirana nakon dvanaestodnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. Broj mobilnog telefona danas u iranskoj digitalnoj infrastrukturi funkcioni\u0161e kao svojevrsni identifikacioni dokument za primanje jednokratnih kodova, pa njegovo blokiranje mo\u017ee izazvati lan\u010danu reakciju i onemogu\u0107iti pristup brojnim drugim uslugama. Iranska organizacija za digitalna prava Filterbaan opisala je isklju\u010divanje SIM kartica kao vanpravni alat namenjen identifikovanju pojedinaca, ograni\u010davanju njihovih aktivnosti i ometanju komunikacije aktivista me\u0111usobno, sa institucijama i medijima. To uklju\u010duje i uskra\u0107ivanje pristupa elektronskom sistemu pravosudnih obave\u0161tenja, kao i onemogu\u0107avanje dostavljanja sudskih poziva. Upravo to dogodilo se Jaldi Moajeri (Yalda Moayeri), poznatoj iranskoj foto-reporterki. Ona tvrdi da je sasvim slu\u010dajno, tokom jedne nepovezane posete sudu, saznala da joj je zakazano su\u0111enje i da su vlasti poku\u0161ale da je kontaktiraju preko istog telefonskog broja koji su prethodno isklju\u010dile, nakon \u010dega je protiv nje doneta presuda u odsustvu. Pravno opravdanje Vlasti se u pojedinim slu\u010dajevima pozivaju na \u010dlan 247 iranskog Zakona o krivi\u010dnom postupku, koji istra\u017enom sudiji omogu\u0107ava da osumnji\u010denom odredi odre\u0111ene nadzorne mere, poput zabrane putovanja ili zabrane upravljanja vozilom. Obra\u010dun sa popularnom iranskom YouTube platformom mogu\u0107a najava novih ograni\u010denja Me\u0111utim, aktivisti i advokati postavljaju pitanje da li se ta odredba mo\u017ee tuma\u010diti toliko \u0161iroko da opravda uskra\u0107ivanje pristupa telefonskom broju, a time i \u010ditavom nizu osnovnih usluga, posebno kada gra\u0111ani tvrde da nisu unapred obave\u0161teni o takvim merama. Hosein Ahmadinijaz (Hossein Ahmadiniaz), iranski advokat koji radi u Holandiji, rekao je za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa, da iransko pravosu\u0111e \"nema legitiman pravni osnov za takvu praksu\". On smatra da se radi o izgovoru za ograni\u010davanje sloboda gra\u0111ana, suprotno osnovnim pravnim na\u010delima, uklju\u010duju\u0107i princip da kazne moraju biti propisane zakonom i u skladu sa ustavnim garancijama. Prema njegovim re\u010dima, takva praksa gra\u0111anima uskra\u0107uje pravo na pravi\u010dno saslu\u0161anje i pokazuje odsustvo nezavisnog pravosu\u0111a. \"Zakon ne mo\u017ee imati stvarno zna\u010denje u Islamskoj Republici Iran\", rekao je Ahmadinijaz.","title":"Ka\u017enjavanje kriti\u010dara u Iranu isklju\u010divanjem SIM kartica","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/iran-sim-kartice-iskljucivanje/33842519.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Nadije Ahmeti","available_dubs":[{"dubbed_video_url":"/static/video/direct_dubs/direct_dub_65_836015d9c69c.mp4","id":65,"label":"English","target_language":"en","target_language_label":"English","voice":"ballad"}],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/07/9/9e/9e4a756b-c027-466d-1616-08decd1d5d42_1080p.mp4?cb=ee1dab7f7","https://gdb.rferl.org/665ad28d-47bb-4f5d-d725-08ddd95f1438_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12790,"image_caption":"Jedan od termocentrala Kosovske energetske korporacije u Obili\u0107u. Ilustrativna fotografija iz arhive.","image_url":"https://gdb.rferl.org/665ad28d-47bb-4f5d-d725-08ddd95f1438_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Nadije Ahmeti","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T05:28:26","published_at_display":"2 Sep 2026, 05:28 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Da li \u0107e Kosovo ostati izvan energetske mape ameri\u010dkog gasa? Dok dr\u017eave regiona potpisuju, milijarde vredne, sporazume o ameri\u010dkom te\u010dnom prirodnom gasu (LNG), Kosovo se i dalje dvoumi izme\u0111u gasa i uglja. Stru\u010dnjaci upozoravaju da se prilike su\u017eavaju i da bi svako odlaganje moglo da ostavi zemlju bez pristupa LNG-u.","title":"Kosovo na prekretnici: Ameri\u010dki gas ili ugalj?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-skupstina-elektricna-energija/33844864.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/07/9/9e/9e4a756b-c027-466d-1616-08decd1d5d42_1080p.mp4?cb=ee1dab7f7"},{"audio_source_url":null,"author":"Nadije Ahmeti","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/665ad28d-47bb-4f5d-d725-08ddd95f1438_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":12789,"image_caption":"Jedan od termocentrala Kosovske energetske korporacije u Obili\u0107u. Ilustrativna fotografija iz arhive.","image_url":"https://gdb.rferl.org/665ad28d-47bb-4f5d-d725-08ddd95f1438_cx0_cy10_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Nadije Ahmeti","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-02T05:28:26","published_at_display":"2 Sep 2026, 05:28 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Licence dve termoelektrane koje proizvode najve\u0107i deo elektri\u010dne energije na Kosovu isti\u010du 4. oktobra. Ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku do tada ne bude funkcionalan, ne\u0107e imati ko da donese odluku o produ\u017eenju licenci za Kosova A i Kosova B. Regulatorna kancelarija za energetiku potvrdila je za RSE da, bez produ\u017eenja licenci, Kosovska energetska korporacija (KEK) nema zakonsku osnovu da nastavi proizvodnju. Me\u0111utim, ni regulatorno telo ni KEK nisu razjasnili \u0161ta \u0107e se konkretno dogoditi posle 4. oktobra, ako se problem do tada ne re\u0161i. RSE je pitao obe institucije da li \u0107e termoelektrane morati da obustave proizvodnju i da li postoji neki pravni mehanizam koji bi im omogu\u0107io privremeni nastavak rada. Na ova pitanja odgovor nije stigao. Eventualni prekid proizvodnje KEK-a zna\u010dajno bi pove\u0107ao zavisnost Kosova od uvoza elktri\u010dne energije, dok stru\u010dnjaci upozoravaju na posledice po bezbednost snabdevanja i velike finansijske tro\u0161kove. Za\u0161to licence ne mogu da se produ\u017ee? Problem je u Upravnom odboru Regulatorne kancelarija za energetiku, instituciji koja je nadle\u017ena da odlu\u010duje o licenciranju proizvo\u0111a\u010da elektri\u010dne energije. Odbor trenutno nema kvorum za odlu\u010divanje, jer mu nedostaju dva \u010dlana i predsedavaju\u0107i. Procedura za popunjavanje ovih pozicija je pokrenuta. Ministarstvo ekonomije objavilo je spisak izabranih kandidata za dve pozicije \u010dlanova i predsedavaju\u0107eg Odbora. Me\u0111utim, procedura ne mo\u017ee da se zavr\u0161i bez Skup\u0161tine. Nakon odabira, imena moraju biti poslata Vladi, koja ih potom prosle\u0111uje Skup\u0161tini na glasanje. Kona\u010dno imenovanje \u010dlanova Odbora je u nadle\u017enosti poslanika. \"Lista kandidata bi\u0107e poslata po\u0161to se ispune zakonski uslovi, uklju\u010duju\u0107i konstituisanje Skup\u0161tine, jer je imenovanje Odbora Regulatorne kancelarija za energetiku u krajnjoj liniji nadle\u017enost Skup\u0161tine Kosova\", navodi se u odgovoru Ministarstva ekonomije Radiju Slobodna Evropa. KEK je, u me\u0111uvremenu, podneo Regulatornoj kancelariji za energetiku zahteve za produ\u017eenje licenci za Kosovo A i Kosovo B. Kosovo na prekretnici: Ameri\u010dki gas ili ugalj? Regulatorna kancelarija za energetiku navodi da ih je stru\u010dno osoblje ve\u0107 obradilo. Kona\u010dna odluka, me\u0111utim, ne mo\u017ee biti doneta. \"Bez uspostavljanja zakonskog kvoruma, kona\u010dna odluka u vezi sa zahtevima KEK-a ne mo\u017ee biti doneta\", navodi Regulatorna kancelarija za energetiku. \u0160ta je ugro\u017eeno posle 4. oktobra? Posle isteka licenci, prema Regulatornoj kancelariji za energetiku, za nastavak proizvodne delatnosti potrebna je va\u017ee\u0107a odluka Odbora. Me\u0111utim, Regulatorna kancelarija za energetiku nije pojasnila da li to zna\u010di da \u0107e KEK morati da obustavi proizvodnju odmah po isteku licenci. Ni KEK nije odgovorio na pitanje RSE o tome \u0161ta \u0107e preduzeti ako u 5. oktobar u\u0111e bez obnovljenih licenci i da li je pripremio alternativne planove za takav scenario. Te\u017eina ove neizvesnosti je velika, budu\u0107i da energetski sistem Kosova i dalje uglavnom zavisi od KEK-ovih termoelektrana. 'Ovo je hara\u010d': Na severu Kosova o ra\u010dunima za struju Podaci Regulatorne kancelarije za energetiku za pro\u0161lu godinu pokazuju da je doma\u0107a proizvodnja elektri\u010dne energije, uklju\u010duju\u0107i obnovljive izvore, dostigla 5.298 gigavat-sati (GWh), dok je ukupna potra\u017enja bila 6.944 GWh. Samo termoelektrane KEK-a proizvele su 4.687 GWh, odnosno vi\u0161e od 88 odsto ukupne elektri\u010dne energije proizvedene u zemlji. Hidroelektrane i drugi obnovljivi izvori proizveli su oko 611,5 GWh. Ukupno gledano, doma\u0107a proizvodnja pokrila je vi\u0161e od 76 odsto potra\u017enje potro\u0161a\u010da, dok je ostatak obezbe\u0111en uvozom. To zna\u010di da bi potencijalni prekid proizvodnje u Kosovu A i Kosovu B zna\u010dajno pove\u0107ao potrebe zemlje za elektri\u010dne energijom iz inostranstva. 'Slu\u010daj bez presedana' Njazi Ta\u010di (Thaci), biv\u0161i direktor Kosovske energetske korporacije, ocenjuje da je situacija neobi\u010dna i neprihvatljiva. \"Nepojmljivo je da blokovi stanu zato \u0161to licenca nije obnovljena. Ovo je slu\u010daj bez presedana. Kosovo ne mo\u017ee da ostane samo na proizvodnji energije iz obnovljivih izvora\", rekao je Ta\u010di za RSE. Prema njegovim re\u010dima, proizvodnja iz alternativnih izvora nije dovoljna da zameni kapacitete KEK-a. \"Kosovo nema dovoljnu proizvodnju iz alternativnih izvora. Ovo je hitan zahtev koji zahteva re\u0161enje i politi\u010dki subjekti moraju to uzeti u obzir kako bi prona\u0161li na\u010din da konstitui\u0161u Skup\u0161tinu\", dodao je on. Kosovska Skup\u0161tina jo\u0161 nije zavr\u0161ila proces konstituisanja koji je po\u010deo 6. avgusta i nema datum za nastavak sednice. Pokret Samoopredeljenje, pobednik poslednjih izbora, i Demokratski savez Kosova, koji je u opoziciji, vodili su razgovore o politi\u010dkom sporazumu \u2013 uklju\u010duju\u0107i i pitanje slede\u0107eg predsednika \u2013 pre sazivanja nastavka sednice. Popodne 31. avgusta, dve stranke su saop\u0161tile da su se dogovorile oko imena Bekima Sejdiua za funkciju predsednika, je i dalje nije jasno kako \u0107e se odvijati proces konstituisanja institucija. Koliko bi to moglo da ko\u0161ta Kosovo? Etem \u010ceku (Ethem Ceku), stru\u010dnjak za energetiku, ka\u017ee da se, uprkos komplikovanoj institucionalnoj situaciji \u2013 s vladom u tehni\u010dkom mandatu i bez funkcionalne Skup\u0161tine \u2013 mora prona\u0107i zakonsko re\u0161enje kako bi se spre\u010dilo da licence isteknu bez mogu\u0107nosti obnavljanja. U suprotnom, prema njegovim re\u010dima, Kosovo bi postalo daleko zavisnije od uvoza elektri\u010dne energije. Ethem Ceku: Prona\u0107i zakonsko re\u0161enje kako bi se spre\u010dilo da licence isteknu bez mogu\u0107nosti obnavljanja \"To bi stvorilo tro\u0161ak od stotina miliona evra, \u0161to bi u po\u010detku palo na dr\u017eavni bud\u017eet, a zatim bi se direktno odrazilo na gra\u0111ane kroz tarife za energiju\", ka\u017ee \u010ceku za RSE. Prema njegovim re\u010dima, u slu\u010daju zna\u010dajnog pove\u0107anja uvoza, snabdeva\u010d bi od Vlade mogao da zatra\u017ei kompenzaciju ili subvencije za dodatne tro\u0161kove. Kosovska kompanija za snabdevanje elektri\u010dnom energijom (KESCO) je u obavezi da obezbedi snabdevanje potro\u0161a\u010da. Ona kupuje energiju uglavnom od KEK-a, dok se razlika izme\u0111u doma\u0107e proizvodnje i potra\u017enje pokriva iz uvoza. \"U slu\u010daju promena u bilansu ponude i potra\u017enje, KESCO preduzima neophodne mere za obezbe\u0111ivanje energije, u skladu sa zakonskim i regulatornim okvirom i tr\u017ei\u0161nim uslovima\", navela je ta kompanija za RSE. RSE je pitao KESCO koliko bi energije morao da uveze ako bi proizvodnja KEK-a bila obustavljena i koliko bi je takav scenario mogao da ko\u0161ta. Kompanija nije dala procene, navode\u0107i da ne mo\u017ee da spekuli\u0161e o hipoteti\u010dkim scenarijima i da koli\u010dine i tro\u0161kovi uvoza zavise od okolnosti i tr\u017ei\u0161nih uslova u tom trenutku. Me\u0111utim, uvoz elektri\u010dne energije ve\u0107 ko\u0161ta Kosovo stotine miliona evra. Samo u 2025. godini, Kosovo je potro\u0161ilo oko 240 miliona evra na uvoz elektri\u010dne energije, po prose\u010dnoj ceni od 146 evra po megavat-satu (MWh). Tako, na manje od pet nedelja pre isticanja licenci, ostaje nejasno \u0161ta \u0107e se desiti s proizvodnjom energije u Kosovu A i Kosovu B ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku ne bude operativan do 4. oktobra.","title":"Blokada u Skup\u0161tini mo\u017ee ugroziti proizvodnju struje na Kosovu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-skupstina-elektricna-energija/33844864.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/ab5cbcbe-aad7-4412-8312-08def2afcceb_cx0_cy14_cw0_w1600_r1_n_s.jpeg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11949,"image_caption":"Biv\u0161i pripadnici Vojske Republike Srpske odaju po\u010dast u Hagu osu\u0111enom ratnom zlo\u010dincu Ratku Mladi\u0107u na skupu u Han Pijesku, 30. avgusta 2026.","image_url":"https://gdb.rferl.org/ab5cbcbe-aad7-4412-8312-08def2afcceb_cx0_cy14_cw0_w1600_r1_n_s.jpeg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"RSE","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-01T14:07:11","published_at_display":"1 Sep 2026, 14:07 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Milorad Dodik, Nenad Stevandi\u0107, Radan Ostoji\u0107, Sta\u0161a Ko\u0161arac, Dra\u0161ko Stanivukovi\u0107, Marinko Bo\u017eovi\u0107 i \u017deljka Cvijanovi\u0107. Ovi predstavnici vlasti u Republici Srpskoj se nalaze u krivi\u010dnim prijavama koje je Tu\u017eila\u0161tvu Bosne i Hercegovine podnio \u0106amil Durakovi\u0107, potpredsjednik tog bosanskohercegova\u010dkog entiteta. Razlog je, kako ka\u017ee za Radio Slobodna Evropa (RSE), kr\u0161enje Krivi\u010dnog zakona BiH, kojim je, izme\u0111u ostalog, zabranjeno veli\u010danje pravosna\u017eno osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca. Radi se o krivi\u010dnom djelu izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mr\u017enje, razdora i netrpeljivosti iz \u010dlana 145a stav 6. Krivi\u010dnog zakona BiH. Durakovi\u0107 navodi da su ove osobe prekr\u0161ile zakon veli\u010danjem Ratka Mladi\u0107a. On je pred Ha\u0161kim tribunalom osu\u0111en na do\u017eivotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progon i prisilno premje\u0161tanje stanovni\u0161tva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te dr\u017eanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Krivi\u010dne prijave je poslao po\u0161tom 31. augusta. \u0106amil Durakovi\u0107: Presude se ne mogu negirati \"Presude se ne mogu negirati. Za\u0161to vlastiti narod dr\u017ee u toj om\u010di oko vrata zbog poku\u0161aja nametanja nekog la\u017enog narativa da vi od presu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca koji je le\u017eao do\u017eivotnu kaznu poku\u0161avate napraviti generala heroja. To je nemogu\u0107a misija i samo \u0107ete napraviti problem vlastitom narodu ili bar dijelu naroda koji slijepo slijedi vlast\", ka\u017ee Durakovi\u0107. Prijave zbog veli\u010danja Ratka Mladi\u0107a, nakon njegove smrti u Ha\u0161kom tribunalu, podnijela je i Ivana Mari\u0107. To je uradila putem online platforme Registar 145a. Ivana Mari\u0107: Tu\u017eila\u0161tvo sada ima sasvim dovoljno materijala \"Ja ne znam u kojoj mjeri \u0107e tu\u017eila\u0161tvo uspjeti i do koje mjere i koju ja\u010dinu veli\u010danja \u0107e oni prihvatiti. Me\u0111utim, mislim da imaju sasvim dovoljno sada materijala i ukoliko uspiju kazniti bar ove neke vode\u0107e politi\u010dare i gra\u0111ane koji su zaista dali sebi odu\u0161ka u veli\u010danju esejima o veli\u010dini Ratka Mladi\u0107a. Dovoljno bi bilo nekoliko slu\u010dajeva koji bi slu\u017eili kao opomena drugima koji bi to uradili u nekim budu\u0107im periodima, jer nije sa ovim zavr\u0161ena pri\u010da\", navodi Mari\u0107. Ivana Mari\u0107 je krivi\u010dne prijave podnijela putem online platforme Registar 145a. Do objave ovog teksta, na online platformi je poslano 67.800 krivi\u010dnih prijava sa 864 predmeta u registru. Iz Tu\u017eila\u0161tva BiH navode za RSE da u proteklom periodu nisu zaprimili nijedan izvje\u0161taj o po\u010dinjenom krivi\u010dnom djelu izazivanja nacionalne, rasne ili vjerske mr\u017enje, razdora i netrpeljivosti iz \u010dlana 145a. od nadle\u017enih policijskih agencija, na svim nivoima u BiH. \"Zaprimljeno je nekoliko hiljada e-mailova gra\u0111ana, u kojima su prijavljene odre\u0111ene objave ili komentari na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili u medijskom prostoru, koje ti gra\u0111ani smatraju spornim. Zaprimljeno je i nekoliko prijava fizi\u010dkih lica ili predstavnika politi\u010dkih stranaka ili politi\u010dkih subjekata. Sve zaprimljene prijave bi\u0107e analizirane od strane postupaju\u0107ih tu\u017eilaca i policijskih agencija, te \u0107e o rezultatima javnost biti obavije\u0161tena naknadno\", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije. Prijetnje zbog prijava I Durakovi\u0107 i Mari\u0107 su zbog prijava za kr\u0161enje Krivi\u010dnog zakona BiH dobili prijetnje na profilima koje imaju na dru\u0161tvenim mre\u017eama. \"Dobio sam preko 2.500 poruka, \u0161to vrije\u0111aju\u0107e, \u0161to prijete\u0107e. Sada je to dosta intenzivnije nego u pro\u0161losti. Nevjerovatno. Dakle poruka Bo\u0161njacima koji su konstitutivni narod i \u017eive u ovom dijelu dr\u017eave je da, \u010dak, ni dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo nije adresa na koju se mi mo\u017eemo osloniti da nam obezbijedi slobodu i sigurnost\", ka\u017ee Durakovi\u0107. Zamislite \u0161ta bi se desilo u Njema\u010dkoj da neko ka\u017ee bilo \u0161ta pozitivno za Hitlera. - isti\u010de Ivana Mari\u0107 Zbog objave o podno\u0161enju krivi\u010dne prijave, Ivana Mari\u0107 je na Facebook stranici dobila vi\u0161e od 3.000 komentara, od kojih je veliki broj prijete\u0107i. \"Zamislite \u0161ta bi se desilo u Njema\u010dkoj da neko ka\u017ee bilo \u0161ta pozitivno za Hitlera. To bi bilo odmah sankcionisano i tamo su ljudi automatski dobijali otkaze za bilo kakvu naznaku bilo \u010dega drugog osim toga da je on zvijer. Nije u pitanju ubijena jedna osoba, to su na hiljade osoba i to na tako brutalan na\u010din, tako da sa osobama koje \u0107e veli\u010dati bilo \u0161ta vezano za njegovo ime nema potrebe razgovarati\", navodi Mari\u0107. Do objavljivanja teksta, na online platformi Registar 145a je poslano 67.800 krivi\u010dnih prijava sa 864 predmeta u registru. Iz Misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa navode kako su prijetnje, zastra\u0161ivanja i targetiranja javnih zvani\u010dnika, novinara i \u010dlanova njihovih porodica, neprihvatljive. \"One predstavljaju direktan napad na demokratsko u\u010de\u0161\u0107e, slobodu medija i pravo na \u017eivot bez straha i zastra\u0161ivanja. Nadle\u017eni organi moraju brzo i djelotvorno reagovati na prijetnje, zastra\u0161ivanje, uznemiravanje ili druge oblike pritiska na novinare i medijske organizacije, uklju\u010duju\u0107i i one u online prostoru. Odgovorni za takva djela moraju odgovarati u skladu sa zakonom\", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Iz OSCE-a pozivaju politi\u010dke lidere na svim nivoima da se suzdr\u017ee od retorike koja dodatno podi\u017ee tenzije i da preduzmu konkretne korake ka smirivanju situacije. \"Pozivamo sve institucije nadle\u017ene za javni red i vladavinu prava da djeluju brzo i nepristrasno kako bi za\u0161titile one kojima se prijeti, te sprije\u010dile i sankcionisale svako podsticanje na mr\u017enju ili nasilje. To uklju\u010duje postupke poput negiranja presu\u0111enih zlo\u010dina ili veli\u010danja osoba progla\u0161enih krivim za genocid, zlo\u010dine protiv \u010dovje\u010dnosti ili ratne zlo\u010dine, gdje takvo postupanje predstavlja podsticanje\", isti\u010de se. Todorovi\u0107: Nije bilo suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u Branko Todorovi\u0107, predsjednik Helsin\u0161kog odbora Republike Srpske smatra kako 30 godina nakon rata u Bosni i Hercegovini, bh. dru\u0161tvo u cjelini nije \"krenulo naprijed, jer nije do\u0161lo do lustracije i jasne strategije tranzicione pravde\". Branko Todorovi\u0107: Dru\u0161tvo u BiH treba postavili na neke temelje istine i pravde \"To je uklju\u010divalo suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, to je uklju\u010divalo mnogo sna\u017eniji rad pravosudnih institucija u Bosni i Hercegovini i, naravno, to je uklju\u010divalo \u017eelju svih aktera u bosanskohercegova\u010dkom dru\u0161tvu, medija, politike, institucija, univerziteta, udru\u017eenja da utvrdimo i \u010dinjenice, da se distanciramo, da osudimo zlo\u010dine i da prihvatimo univerzalne civilizacijske i humanisti\u010dke principe, kako bismo Bosnu i Hercegovinu postavili na neke temelje istine, pravde i solidarnosti sa \u017ertvama, osude ratnih zlo\u010dina i ratnih zlo\u010dinaca\", ka\u017ee Todorovi\u0107 za RSE. Od interneta do stadiona: Veli\u010danje preminulog ratnog zlo\u010dinca Mladi\u0107a On isti\u010de da su politi\u010dari iskoristili konflikt za odr\u017eavanje na vlasti. \"Brzo su shvatili da ne moraju gra\u0111anima Bosne i Hercegovine ni\u0161ta davati drugo, ve\u0107 ih hraniti da ka\u017eemo mr\u017enjom i strahovima, me\u0111uetni\u010dkom, me\u0111ureligijskom mr\u017enjom. I ono \u0161to je pora\u017eavaju\u0107e, da smo napravili obrazovni sistem koji je podr\u017eavao, doslovno da ka\u017eemo, ratni zlo\u010din, da smo napravili politi\u010dki sistem koji vidimo i danas u Srbiji koji glorifikuje ratne zlo\u010dince, da smo napravili sistem koji u potpunosti ignori\u0161e \u017ertve, patnju \u017ertava. To je zaista katastrofalno\", ka\u017ee on. \u0160ta se navodi u Krivi\u010dnom zakonu BiH? Krivi\u010dnim zakonom BiH ka\u017enjivo je javno negiranje genocida, zlo\u010dina protiv \u010dovje\u010dnosti i ratnih zlo\u010dina utvr\u0111enih pravosna\u017enim presudama, kao i veli\u010danje pravosna\u017eno osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca. Za te radnje predvi\u0111ena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Sud Bosne i Hercegovine do sada je izrekao dvije presude. Vojin Pavlovi\u0107, predsjednik proruskog udru\u017eenja, osu\u0111en je zbog negiranja genocida i veli\u010danja ratnih zlo\u010dinaca na tri i po godine zatvora. Su\u0111eno mu je za grubo negiranje i veli\u010danje genocida u Srebrenici i veli\u010danje ratnog zlo\u010dinca Ratka Mladi\u0107a. Rije\u010d je o prvom sudskom procesu ove vrste. Sudija je u prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tu\u017eila\u0161tva da procesuiraju takve slu\u010dajeve. Za \u0161ta je osu\u0111en Ratko Mladi\u0107? Pavlovi\u0107 je osu\u0111en, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladi\u0107a na kojem je bila ispisana poruka \"Sre\u0107an ro\u0111endan, \u017eivi i zdravi bili\". Progla\u0161en je krivim i da je odobrio i poku\u0161ao opravdati genocid u Srebrenici na na\u010din da je organizovao odr\u017eavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano \"11. juli Dan oslobo\u0111enja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske\". Plakate je lijepio na podru\u010dju op\u0161tine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Pavlovi\u0107 i Mali\u0107 jo\u0161 ne slu\u017ee kazne zbog negiranja genocida i veli\u010danja ratnih zlo\u010dinaca u BiH Miodrag Mali\u0107 je u junu ove godine osu\u0111en na tri godine zatvora zbog veli\u010danja ratnih zlo\u010dinaca Ratka Mladi\u0107a i Radovana Karad\u017ei\u0107a. Mali\u0107 je progla\u0161en krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjaluci, na protestu koji su organizovale opozicione politi\u010dke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karad\u017ei\u0107a, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladi\u0107a, nekada\u0161njeg komandanta Vojske RS-a. Time je veli\u010dao osobe pravosna\u017eno osu\u0111ene za genocid, zlo\u010dine protiv \u010dovje\u010dnosti i ratne zlo\u010dine pred Me\u0111unarodnom krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog gra\u0111anina bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bo\u0161njaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osu\u0111enih osoba u tim zlo\u010dinima. Sud BiH potvrdio trogodi\u0161nju kaznu Miodragu Mali\u0107u zbog veli\u010danja ratnih zlo\u010dinaca Kako je potvr\u0111eno iz Suda Bosne I Hercegovine, ni Pavlovi\u0107 ni Mali\u0107, iako su drugostepene presude kona\u010dne, ne slu\u017ee zatvorske kazne. Na pitanje RSE zbog \u010dega, nije odgovoreno iz ove pravosudne institucije.","title":"Od prijava do presuda: Ho\u0107e li veli\u010danje Ratka Mladi\u0107a biti ka\u017enjeno u BiH?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-prijave-velicanje-ratni-zlocini/33844866.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Alex Raufoglu","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/5e2a9a8c-ff5f-4695-b972-5399666af5c3_cx0_cy4_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11231,"image_caption":"Direktor CIA D\u017eon Ratklif doputovao je u iznenadnu posetu Moskvi krajem avgusta, podstakav\u0161i pitanja o tome da li postoje obave\u0161tajni podaci o verodostojnoj ruskoj pretnji isto\u010dnom krilu NATO-a.","image_url":"https://gdb.rferl.org/5e2a9a8c-ff5f-4695-b972-5399666af5c3_cx0_cy4_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-01T09:46:25","published_at_display":"1 Sep 2026, 09:46 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Nedelju dana po\u0161to je direktor Centralne obave\u0161tajne agencije (CIA) D\u017eon Ratklif (John Ratcliffe) nenajavljeno do\u0161ao u Moskvu, ostaju pitanja o tome \u0161ta je dovelo do neobi\u010dne misije i \u0161ta Va\u0161ington veruje da se Rusija mo\u017eda sprema da uradi. Ratklif je navodno upozorio ruske zvani\u010dnike da ne napadaju ili testiraju NATO, s posebnom zabrinuto\u0161\u0107u zbog balti\u010dkih dr\u017eava Estonije, Letonije i Litvanije. Tako\u0111e je navodno razgovarao o podr\u0161ci Rusije Iranu. Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp je opisao posetu kao \"polurutinsku\", rekav\u0161i da Va\u0161ington \u017eeli da vidi kraj rata u Ukrajini i da bi iz toga \"ne\u0161to moglo proiza\u0107i\". CIA nije otkrila kompletan program posete. Kremlj je saop\u0161tio da se Ratklif nije sastao s predsednikom Vladimirom Putinom, opisuju\u0107i posetu kao deo kontinuiranog kontakta izme\u0111u bezbednosnih slu\u017ebi dve zemlje. Ameri\u010dki zvani\u010dnici su obavestili saveznike NATO-a o zabrinutosti zbog potencijalnog pona\u0161anja Rusije, dok je Ukrajina saop\u0161tila da je dobila izve\u0161taj i pre i posle Ratklifove posete. Balti\u010dke dr\u017eave se naoru\u017eavaju zbog pretnje iz Rusije, procurilo pismo pokazuje ve\u0107e strahove Ratklifova poseta je bio prvi javno poznato odlazak u Moskvu aktivnog direktora CIA otkako je Vilijam Berns (William Burns) tamo bio u novembru 2021. godine, mesecima pre nego \u0161to je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Pore\u0111enje postavlja o\u010digledno pitanje: Koliko ozbiljni moraju biti obave\u0161tajni podaci da bi direktor CIA li\u010dno otputovao u Moskvu da uru\u010di upozorenje? Za Edvarda Bogana (Edward), penzionisanog operativca CIA s 24 godine iskustva u nacionalnoj bezbednosti, obave\u0161tajni podaci nisu nu\u017eno morali da imaju najvi\u0161i stepen pouzdanosti. Ipak, odluka da se po\u0161alje direktor CIA sugeri\u0161e da je Va\u0161ington smatrao pretnju dovoljno verodostojnom i va\u017enom da opravda upozorenje licem u lice. \"\u010cinjenica da bi direktor u\u0161ao u avion i do\u0161ao sugeri\u0161e mi da je to bila verodostojna pretnja i da je bilo va\u017eno re\u0107i licem u lice, znate, nemojte to da radite, bez obzira na to \u0161ta znamo\", rekao je Bogan za RSE. To ne zna\u010di da su ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe zaklju\u010dile da je Rusija odlu\u010dila da napadne \u010dlanicu NATO-a ili da \u0107e napad biti uskoro izveden. To ipak sugeri\u0161e da je Va\u0161ington video da postoji dovoljno potencijalnog rizika da direktno komunicira s Moskvom. Upozorenje i odvra\u0107anje Fokus na Baltik o kojem je izve\u0161tavano je zna\u010dajan. Sve tri zemlje su \u010dlanice NATO-a i biv\u0161e sovjetske republike, i sve tri imaju granicu s Rusijom. Zabrinutost mo\u017eda nije u tome da se Moskva sprema za veliki rat s NATO-om. Ograni\u010denija vojna akcija ili hibridna operacija bi umesto toga mogla da testira da li bi Alijansa odgovorila kolektivno i da li bi Moskva mogla da iskoristi podele me\u0111u njenim \u010dlanicama. Rusija je vi\u0161e puta negirala planove za napad na NATO i odbacila takve procene kao \"besmislice\". Moskva je tako\u0111e negirala da planira da izvede invaziju na Ukrajinu pre nego \u0161to je pokrenula rat u februaru 2022. Za \u0160ona Visvesera (Sean Wswesser), biv\u0161eg \u0161efa stanice CIA koji je napisao knjigu o ruskim obave\u0161tajnim taktikama, Ratklifova poseta je bila \"ohrabruju\u0107i znak\" i pokazala da je Va\u0161ington spreman da se suprotstavi, kako je rekao, \"nesmotrenom eskalacijom ruskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi\". On je, me\u0111utim, rekao da bi upozorenje imalo ograni\u010denu vrednost bez pretnje posledicama ako ga Moskva ignori\u0161e. \"Ne\u0107e stati dok ih mi ne zaustavimo\", rekao je Visveser za RSE. \"Ipak, da bi bilo kakvo upozorenje bilo efikasno, mora i\u0107i s posledicama za Rusiju ako ne poslu\u0161a upozorenje i pre\u0111e vi\u0161e navodnih crvenih linija\". Njegova procena \u0161ireg problema odvra\u0107anja bila je jasna: \"Dosad je bilo samo nekontrolisane eskalacija iz Rusije i neuspelog odvra\u0107anja kod Alijanse\", rekao je on, misle\u0107i na NATO. Pitanje, dakle, nije samo \u0161ta je Va\u0161ington rekao Moskvi, ve\u0107 da li Rusija veruje da su SAD i njihovi saveznici spremni da deluju ako se upozorenje ignori\u0161e. Bogan je pozvao na oprez u proceni mogu\u0107nosti Rusije da vojno eskalira. \"Rusija pri\u010da kao da ima mnogo vi\u0161e opcija nego \u0161to zapravo ima\", rekao je on. Rusija ima zna\u010dajne vojne kapacitete, ali su njene snage zaglavljene u ratu u Ukrajini koji traje mnogo du\u017ee nego \u0161to je Kremlj o\u010dekivao. Bogan je rekao da posmatra\u010di ponekad zami\u0161ljaju Rusiju kao nekoga ko ima veliku neiskori\u0161\u0107enu vojnu rezervu koja bi se iznenada mogla okrenuti protiv Evrope. \"Da su imali takav kapacitet, primenili bi ga u borbi protiv Ukrajine\", rekao je on. To ne zna\u010di da Rusija nema opcije. Bogan je rekao da bi obave\u0161tajni podaci koji stoje iza Ratklifove posete mogli da uklju\u010duju poku\u0161aj da se promeni vojna ra\u010dunica u vezi s NATO-om. \"Ne\u0161to se sprema\", rekao je on. \"Promena te ra\u010dunice, ulazak u prostore NATO-a na neki vojni na\u010din bi vrlo lako mogao biti ono o \u010demu se tu... radilo\". Istovremeno, Bogan je rekao da ne veruje da Moskva nu\u017eno \u017eeli direktnu konfrontaciju s NATO-om. \"Ne mislim da su spremni da to urade\", rekao je on. \u0160ef CIA posetio Moskvu da upozori Rusiju na mogu\u0107i napad na Baltik, tvrde izvori Stiven Ke\u0161 (Steven Cash), izvr\u0161ni direktor organizacije Steady State i biv\u0161i obave\u0161tajac CIA i Ministarstva unutra\u0161nje bezbednosti, rekao je da kori\u0161\u0107enje CIA za komunikaciju s protivnicima mo\u017ee biti prikladno kada osetljiva pitanja zahtevaju diskretan kanal, a konvencionalna diplomatija nije adekvatna. On je, me\u0111utim, doveo u pitanje da li je Ratklif Moskvi prenosio koherentnu poruku ameri\u010dke politike. Ke\u0161 je naveo, kako je rekao, \"o\u010diglednu nepovezanost ameri\u010dke politike\" i ukazao na odsustvo dr\u017eavnog sekretara Marka Rubija (Marco) u javnoj diplomatiji oko te posete. \"Kakvu je politiku direktor Ratklif zapravo nosio u Moskvu\", upitao je Ke\u0161. On je rekao da je \u0161ira zabrinutost da li administracija ima ure\u0111en proces razvoja politike zasnovan na obave\u0161tajnim podacima. \"Ne izgleda kao da vlada Sjedinjenih Dr\u017eava govori iz pa\u017eljivo razmotrene nacionalne politike, ve\u0107 kao da jedan potencijalni autokrata \u0161alje izaslanika da pregovara s predstavnikom drugog autokrate\", rekao je Ke\u0161. Diskreni kanal, rekao je Ke\u0161, koristan je samo ako je politika koja stoji iza poruke koherentna i strate\u0161ki smislena. \"Ako je su\u0161tina lo\u0161e osmi\u0161ljena \u2013 ili je u raskoraku s onim \u0161to na\u0161i saveznici, na\u0161e diplomate, na\u0161a vojska, pa \u010dak i drugi delovi na\u0161e vlade shvataju kao ameri\u010dku politiku \u2013 onda tajnovitost i osetljivost kanala ne\u0107e u\u010diniti komunikaciju efikasnijom\", rekao je on. \"Oni prosto efikasnije prenose zbrku\u201c.","title":"Ratkliffeovo upozorenje Moskvi: \u0160ta znamo sedmicu kasnije, prema biv\u0161im slu\u017ebenicima CIA","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-ratcliffe-cia-moskva/33844736.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Zamira Eshanova, Kirgistanski servis RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/4d5f815a-e651-4228-a060-ff429c9c53e0_cx0_cy2_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11187,"image_caption":"Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si \u0110inping sastali su se 31. avgusta na marginama samita \u0160angajske organizacije za saradnju u Bi\u0161keku.","image_url":"https://gdb.rferl.org/4d5f815a-e651-4228-a060-ff429c9c53e0_cx0_cy2_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Zamira Eshanova, Kirgistanski servis RSE","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-01T07:37:14","published_at_display":"1 Sep 2026, 07:37 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Samitom u Bi\u0161keku, \u0160angajska organizacija za saradnju (\u0160OS) puni 25 godina u trenutku izuzetnih tenzija koje direktno doti\u010du mnoge \u010dlanice sve \u0161ire regionalne grupe. Iran je u ratu sa SAD, rat Rusije protiv Ukrajine nastavlja da besni bez znakova popu\u0161tanja, Kina se suo\u010dava s pove\u0107anim pritiskom SAD zbog trgovine, a nuklearno naoru\u017eani neprijatelji Indija i Pakistan sede zajedno uprkos dubokom rivalstvu, da spomenemo samo neke. \u010cetiri centralnoazijske \u010dlanice \u2013 zemlja doma\u0107in Kirgistan, Kazahstan, Uzbekistan i Tad\u017eikistan \u2013 jesu regionalni igra\u010di, ali i ciljevi raznih zemalja koje \u017eele da pove\u0107aju svoj uticaj, uklju\u010duju\u0107i Kinu, Rusiju, Indiju i SAD koje nisu \u010dlanice \u0160OS-a. U intervjuu za Narodni dnevnik (Renmin ribao), novine Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Kine, generalni sekretar \u0160OS-a Nurlan Jermekbajev iz Kazahstana hvalio je \"\u0161angajski duh\", koji, kako je rekao, uklju\u010duje me\u0111usobno poverenje, po\u0161tovanje i korist, izme\u0111u ostalih kvaliteta za koje je tvrdio da \u010dine grupu privla\u010dnom za takozvani Globalni jug. Me\u0111utim, iza tih \"zajedni\u010dkih vrednosti\" stoje duboke razlike, pri \u010demu \u010dlanice koriste platformu \u0160OS-a da bi ostvarile svoje, \u010desto suprotstavljene programe. Svaka \u010dlanica \"ima svoju posebnu poziciju i velike sile imaju stavove koji se me\u0111usobno razlikuju\", rekao je kirgistanski politi\u010dki analiti\u010dar Emil D\u017eurajev. Kina i Indija \"imaju razli\u010dite pozicije po mnogim pitanjima i tako\u0111e postoje oblasti sporenja me\u0111u njima\", rekao je D\u017eurajev. \"Rusija poku\u0161ava da uti\u010de na svet i... nastavlja svoj rat bez prestanka. Uz to, tu je i Iran. Svi \u010dekaju da vide \u0161ta \u0107e Iran uraditi\". Ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi rukuju se tokom susreta na marginama samita \u0160angajske organizacije za saradnju (\u0160OS) u Bi\u0161keku, 31. avgusta. Dvadeset\u0161esti godi\u0161nji samit \u0160OS-a obele\u017eava 25 godina otkako su je osnovali Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tad\u017eikistan i Uzbekistan. Indija, Pakistan, Iran i Belorusija su sada \u010dlanice, a zajedno s dr\u017eavama posmatra\u010dima i partnerima u dijalogu, ta organizacija predstavlja skoro polovinu svetske populacije i otprilike \u010detvrtinu globalne ekonomije. \"Bi\u0161kek je danas postao svetska prestonica\", objavio je lokalni list 31. avgusta dok su lideri i\u0161li na bilateralne sastanke uo\u010di zvani\u010dnog samita. O\u010dekuje se da \u0107e sastanak 1. septembra rezultirati Bi\u0161ke\u010dkom deklaracijom povodom godi\u0161njice, zajedno s tematskim saop\u0161tenjima i odlukama koje obuhvataju bezbednost, ekonomiju, transport, za\u0161titu \u017eivotne sredine, ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i kulturnu i humanitarnu saradnju. Prethodni skupovi, me\u0111utim, nisu doneli nikakve sudbonosne odluke, pa je za \u010dlanice, bilo da su velike ili male, to mo\u017eda vi\u0161e stvar predstave nego su\u0161tine. Uprkos dubokim razlikama unutar organizacije, \u0160OS daje svojim \u010dlanicama i posmatra\u010dima platformu da se zajedno pojave na me\u0111unarodnoj sceni i projektuju te\u017einu ve\u0107eg kolektiva, rekao je Rid Stendi\u0161 (Reid Standish), nerezidentni istra\u017eiva\u010d u Centralnoevropskom institutu za azijske studije i biv\u0161i novinar RSE. \"Mo\u017eda nema velika politi\u010dka dostignu\u0107a iza sebe i mo\u017ee biti ograni\u010dena svojim unutra\u0161njim rivalstvima, ali \u0160OS i dalje o\u010digledno slu\u017ei svrsi okupljanja ovih lidera na forumu kojim ne dominiraju zapadne sile\", rekao je on. \"Lideri \u0160OS-a o\u010digledno pridaju zna\u010daj ovome, ina\u010de ne bi prisustvovali\". Kina je najuticajnija \u010dlanica \u0160OS-a i njena ekonomska te\u017eina stavila je Peking u centar pove\u0107anog me\u0111unarodnog pritiska zbog trgovine. \u0160ta ako Kina odbije saradnju?Ameri\u010dka kampanja sankcija suo\u010dava se s najve\u0107im testom Uo\u010di sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 na drugom kraju sveta 31. avgusta u E\u0161vilu u Severnoj Karolini, ministar finansija SAD Skot Besent (Scott Bessent) je rekao da \u0107e ohrabriti \u010dlanice da preispitaju svoju trgovinu s Kinom, navode\u0107i da je ukupni trgovinski suficit Pekinga od oko 1.200 milijardi dolara neodr\u017eiv. Pro\u0161le nedelje, Besent je pozvao zemlje da prekinu veze s Iranom u okviru napora da se \"prese\u010de svaka ekonomska \u017eila linija koja odr\u017eava ovaj tiranski re\u017eim dok Teheran ne bude ostao sam\". Iran se nada da \u0107e samit \u0160OS-a poslati signal da nije sam. \"U konfrontaciji Irana i Amerike, trebalo bi da o\u010dekujemo sna\u017enije izjave ovde, izjave o zapadnom uticaju i pritisku ili deklaraciju kojom se izra\u017eava neslaganje s procesima u Iranu ili se ka\u017ee ne\u0161to poput: 'Radite pogre\u0161nu stvar'\", rekla je kirgistanska politi\u010dka analiti\u010darka \u010cinara Esengul. Isto tako i Rusija, koja je pod sve stro\u017eim zapadnim sankcijama zbog rata protiv Ukrajine. Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud je 2023. godine izdao nalog za hap\u0161enje Putina zbog sumnje na ratne zlo\u010dine zbog ilegalnog prebacivanja ukrajinske dece u Rusiju. Za Kinu, ka\u017ee Stendi\u0161, skupovi \u0160OS-a \"slu\u017ee korisnoj svrsi pru\u017eaju\u0107i svetu va\u017enu sliku da se klju\u010dne globalne odluke mogu doneti bez prisustva zapadnih lidera\".","title":"\u0160angajska grupa u 25. godini: Razdori, rivalstva i demonstracija jedinstva","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/sangajska-organizacija-saradnja-25-godina/33844645.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Sonja Go\u010danin","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/021f60d5-5bb6-4c8f-1f99-08decad58b60_cx0_cy8_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11163,"image_caption":"Pristalice osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca Ratka Mladi\u0107a dr\u017ee njegove fotografije i pale baklje na Varadinskom mostu u Novom Sadu, Srbija, 27. avgusta 2026.","image_url":"https://gdb.rferl.org/021f60d5-5bb6-4c8f-1f99-08decad58b60_cx0_cy8_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Sonja Go\u010danin","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-09-01T05:38:02","published_at_display":"1 Sep 2026, 05:38 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"\"Ja svakako ne\u0107u u\u010destvovati niti biti deo te sahrane (Ratka Mladi\u0107a)\", rekao je Radiju Slobodna Evropa ministar turizma i omladine Srbije Husein Memi\u0107. \"Ratko Mladi\u0107 je \u010dovek koji je osu\u0111en pred Ha\u0161kim tribunalom i o tome ne treba vi\u0161e da se govori ni re\u010d\", ka\u017ee Memi\u0107 koji je \u010dlan Vlade iz redova Sand\u017ea\u010dke demokratske partije, koja je na prethodne parlamentarne izbore iza\u0161la u okviru liste koju je predvodila Srpska napredna stranka. O\u0161tre reakcije iz bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine u Srbiji stigle su nakon najave ministra pravde Nenada Vuji\u0107a da \u0107e osu\u0111eni ratni zlo\u010dinac Ratko Mladi\u0107 biti sahranjen u Srbiji \"uz najvi\u0161e dr\u017eavne po\u010dasti\". Iz Vlade Srbije, Ministarstva pravde i Predsedni\u0161tva nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa (RSE) na upit o najavama Mladi\u0107eve sahrane, ni dali vi\u0161e detalja o u\u010de\u0161\u0107u Srbije u tome. I Ministar Memi\u0107 za RSE navodi da nema potvrdu Vlade da \u0107e Mladi\u0107 biti sahranjen uz po\u010dasti dr\u017eave Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 rekao je 28. avgusta da \u0107e Mladi\u0107 \"biti sahranjen tamo gde porodica bude \u017eelela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome\". Biv\u0161i general Vojske Republike Srpske Ratko Mladi\u0107 osu\u0111en je 2021. pred sudom u Hagu na do\u017eivotni zatvor zbog zlo\u010dina i genocida nad Bo\u0161njacima. Progla\u0161en je krivim za genocid u Srebrenici u Bosni i Hercegovini , progon i prisilno preme\u0161tanje stanovni\u0161tva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Preminuo je 27. avgusta u Hagu nakon te\u0161kih bolesti. Za \u0161ta je osu\u0111en Ratko Mladi\u0107? O Mladi\u0107u u Sand\u017eaku Bo\u0161nja\u010dko nacionalno vije\u0107e (Nacionalni savet Bo\u0161njaka) saop\u0161tenjem od 29. avgusta osudilo je takvu najavu navode\u0107i da dr\u017eava Bo\u0161njacima \u0161alje \"opasnu poruku\" i pozvalo zvani\u010dnike da ne glorifikuju osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca. Iz Zbora gra\u0111ana Novog Pazara, jedne od neformalnih organizacija gra\u0111ana nastalih tokom studentskih protesta, za RSE ka\u017eu da je poruka o dr\u017eavnim po\u010dastima Mladi\u0107u \"stravi\u010dna\". \"Ne mo\u017eete tra\u017eiti od Bo\u0161njaka poverenje u institucije, a istovremeno odavati dr\u017eavno priznanje \u010doveku osu\u0111enom za genocid nad njihovim narodom. To jednostavno nije put ka pomirenju\", navode u pisanom odgovoru za RSE. Isti\u010du i da je \"najopasnije od svega poku\u0161aj normalizacije, nametanje teze da Bo\u0161njaci moraju prihvatiti veli\u010danje Mladi\u0107a kao nekakvu dru\u0161tvenu realnost\". \"Mi na to ne pristajemo\", navode. Ahmed Delime\u0111ac, advokat iz Novog Pazara, grada na jugozapadu Srbije u kom \u017eivi ve\u0107insko bo\u0161nja\u010dko stanovni\u0161tvo, deli zabrinutost Bo\u0161njaka. On za RSE ka\u017ee da se boji da \u0107e, s obzirom na atmosferu u dru\u0161tvu, Mladi\u0107ev grob postati mauzolej. \"To je nastavak puta na kom je Srbija ve\u0107 neko vreme, a to je osna\u017eivanje, glorifikacija i priznavanje tih ratnih zlo\u010dina\", ka\u017ee on. Poruke podr\u0161ke Ratku Mladi\u0107u preplavile su medije u Srbiji i Republici Srpskoj, podstaknute od nekih politi\u010dara poput biv\u0161eg predsednika RS Milorada Dodika, koji je izjavio da je re\u010d o \"ubistvu\". Od interneta do stadiona: Veli\u010danje preminulog ratnog zlo\u010dinca Mladi\u0107a Kada je o Srbiji re\u010d, odnos prema Mladi\u0107u posebno je osetljivo pitanje za Sand\u017eak, region na jugozapadu Srbije gde \u017eivi ve\u0107insko bo\u0161nja\u010dko stanovni\u0161tvo, gde su jo\u0161 tokom Drugog svetskog rata zabele\u017eeni zlo\u010dini srpskog \u010detni\u010dkog pokreta nad Bo\u0161njacima. Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ocenjuje za RSE da vlast ve\u0107 du\u017ee vreme neguje narative kojim se relativizuju ratni zlo\u010dini i da je ovo samo nastavak te politike. \"Jasna je bila presuda Ha\u0161kog tribunala Ratku Mladi\u0107u (2021). Umesto da se krenulo posle toga u proces suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u, i\u0161lo se na glorifikaciju onih koji su po\u010dinili zlo\u010dine\", smatra on. Najave sahrane i 'relativizacija zlo\u010dina' Zbog Ratka Mladi\u0107a 'neugodne situacije' za bh. sportiste Advokat Ahmed Delime\u0111ac ka\u017ee da, nakon smrti Mladi\u0107a, poruke relativizacije zlo\u010dina dolaze sa svih strana, i od zvani\u010dnika i vlasti bliskih medija. \"Vlasti \u0161alju poruke o nehumanom odnosu prema Mladi\u0107u u Hagu, uzimaju se izjave Mladi\u0107evih lekara, a \u010dovek je osu\u0111en na do\u017eivotnu robiju\", ka\u017ee on. On dodaje da se \"normalan svet grozi i pla\u0161i\" odavanja po\u010dasti ratnom zlo\u010dincu u Beogradu. Iz Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a u saop\u0161tenju isti\u010du da najavljivati sahranu Mladi\u0107u uz dr\u017eavne po\u010dasti \"govori o odnosu re\u017eima prema vlastitoj pro\u0161losti, prema presudama me\u0111unarodnih sudova i prema vrijednostima kojima navodno te\u017ei\". \"Ratko Mladi\u0107 nije bio heroj niti vojni uzor. Bio je komandant vojske \u010diji su pripadnici po\u010dinili najte\u017ee zlo\u010dine na evropskom tlu nakon Drugog svjetskog rata\", saop\u0161teno je iz Bo\u0161nja\u010dkog nacionalnog vije\u0107a. Da \u0107e Ratko Mladic\u0301 biti sahranjen uz najvi\u0161e dr\u017eavne po\u010dasti , saop\u0161tio je prvo 28. avgusta ministar pravde Srbije Nenad Vuji\u0107. Nenad Vuji\u0107: Ono \u0161to pripada generalu Mladic\u0301u to c\u0301e sigurno biti ispo\u0161tovano \"General Mladic\u0301 je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono \u0161to pripada generalu Mladic\u0301u to c\u0301e sigurno biti ispo\u0161tovano\", rekao je ministar tada za banjalu\u010dku Alternativnu televizija (ATV). Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 oglasio se istog dana ogra\u0111uju\u0107i se da \u0107e Mladi\u0107 \"biti sahranjen tamo gde porodica bude \u017eelela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome\". Vu\u010di\u0107 je izjavio i da je Hag \u017eeleo smrt iza re\u0161etaka Ratka Mladi\u0107a i da je to \"anticivilizacijsko pona\u0161anje, bez presedana i bez opravdanja\". Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da je Vu\u010di\u0107 \"ubla\u017eio\" izjavu ministra pravde o dr\u017eavnim po\u010dastima boje\u0107i se reakcije Evropske unije. Aleksandar Popov: Takvom sahranom dr\u017eava preuzima na sebe sve ono \u0161to je Ratko Mladi\u0107 u\u010dinio \"Takvom sahranom Ratka Mladi\u0107a dr\u017eava preuzima na sebe sve ono \u0161to je Ratko Mladi\u0107 u\u010dinio. Punim kapacitetom staje iza toga\", ka\u017ee on. Evropska komisija saop\u0161tila je 28. avgusta da je na vlastima Srbije kakvu \u0107e ulogu imati u sahrani ratnog zlo\u010dinca Ratka Mladi\u0107a. Istakla je da je veli\u010danje ratnih zlo\u010dinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima. Incidenti na sportskim tribinama Opre\u010dne izjave i reakcije na smrt Mladi\u0107a prenele su se i na stadione. U poslednjem incidentu navija\u010di Novog Pazara su tokom utakmice lokalnog kluba i kluba iz Ma\u010dve, na severozapadu Srbije, bacali pelene na stadion uz pogrdne pokli\u010de na ra\u010dun generala Mladi\u0107a. Tome su prethodila njegova veli\u010danja na tribinama u Srbiji i Republici Srpskoj. Navija\u010di Partizana istakli su transparent sa likom Ratka Mladi\u0107a na utakmici protiv OFK Beograda u Beogradu, 31. avgusta 2026, nekoliko dana nakon njegove smrti u Hagu. Na dan Mladi\u0107eve smrti navija\u010di beogradske Crvene zvezde su na me\u0111unarodnoj utakmici protiv FK Viktorije Plzen u \u010ce\u0161koj istakli transparente \"Generale, velika slava i hvala\", uz skandiranje imena Ratka Mladi\u0107a. Memorijalni centar Srebrenica ranije je zatra\u017eio od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju fudbalskog kluba Crvena zvezda iz evropskih takmi\u010denja nakon \u0161to su navija\u010di tog kluba tokom utakmice protiv \u010de\u0161kog Viktorije Plzen istakli transparente posve\u0107ene Mladi\u0107u i skandirali njegovo ime. Memorijalni centar Srebrenica - Poto\u010dari, 27. avgusta 2026. Po\u010dast Mladi\u0107u odali su navija\u010di na tribinama gradskog stadiona u Banjaluci, tokom fudbalske utakmice izme\u0111u Borca i Vikingura. Region Sand\u017eak i ranijih godina bio je popri\u0161te me\u0111uetni\u010dkih tenzija. Po\u010detak 2022. u gradi\u0107u Priboj u tom regionu obele\u017eile su poruke mr\u017enje prema Bo\u0161njacima . Neimenovani mladi\u0107i pozivali su tada na \"pucanje u d\u017eamije\", a u gradu su osvanula dva grafita podr\u0161ke ratnom zlo\u010dincu Ratku Mladi\u0107u. Vi\u0161e pripadnika policije je nekoliko dana ranije tamo slavilo uz \u0161ovinisti\u010dku pesmu koja poziva na ponavljanje genocida u Srebrenici, silovanje i ubijanje Bo\u0161njaka. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici Na ovaj incident reagovali su zvani\u010dnici Srbije. Tada\u0161nji ministar unutra\u0161njih poslova Srbije Aleksandar Vulin je saop\u0161tio da je pokrenut disciplinski postupak protiv policajaca, a policajci su kasnije prvostepeno osu\u0111eni na \u0161estomese\u010dnu kaznu ku\u0107nog zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mr\u017enje. Dugogodi\u0161nja 'promocija' ratnih zlo\u010dinaca Ahmeda Delime\u0111aca ne iznena\u0111uju poruke o \"po\u010dastima\" nakon smrti Mladi\u0107a. \"Prisustvo ratnih zlo\u010dinaca u na\u0161em javnom prostoru uop\u0161te nije iznena\u0111uju\u0107e\", isti\u010de on. Na to ukazuje i Popov iz Centra za regionalizam. \"Uz najve\u0107e po\u010dasti su do\u010dekivani ha\u0161ki osu\u0111enici, tako da je ovo matrica pona\u0161anja re\u017eima kada je re\u010d o 90-im godinama\", ka\u017ee Popov. Ha\u0161ki osu\u0111enik Vladimir Lazarevi\u0107, general-pukovnik Vojske Jugoslavije, je 2015. godine nakon odslu\u017eenih 14 od 15 godina kazne zatvora zbog ratnih zlo\u010dina nad Albancima na Kosovu u Srbiju stigao u pratnji dr\u017eavnog i vojnog vrha . Do\u010dek ratnog zlo\u010dinca generala Lazarevi\u0107a na ni\u0161kom aerodromu, decembar 2015. Na aerodromu su ga do\u010dekali ministri, a nakon toga dobio je mesto predava\u010da na vojnoj akademiji, a potom i titulu po\u010dasnog gra\u0111anina jedne op\u0161tine na jugu Srbije. Veselin \u0160ljivan\u010danin, oficir biv\u0161e Jugoslovenske narodne armije (JNA), u\u010destvovao je na tribinama vladaju\u0107ih naprednjaka nakon \u0161to se 2011. vratio u Srbiju po odslu\u017eenju kazne zbog zlo\u010dina na Ov\u010dari u Hrvatskoj. Bio je u pratnji predsednika Srbije 2017. na otvaranju jedne fabrike. Neboj\u0161a Pavkovi\u0107, biv\u0161i komandant Tre\u0107e armije Vojske Jugoslavije, osu\u0111en za zlo\u010dine nad Albancima na Kosovu 1999. godine, sahranjen je 2025. u Aleji zaslu\u017enih gra\u0111ana u Beogradu uz najvi\u0161e vojne po\u010dasti.","title":"'Opasna poruka' Bo\u0161njacima u Srbiji zbog najave sahrane Ratka Mladi\u0107a uz po\u010dasti","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-bosnjaci-sahrana-ratko-mladic/33844257.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/33433a5c-aae2-469a-4b51-08decacf94d0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10936,"image_caption":"Ko\u0161arka\u0161 Aleksandar Lazi\u0107 na utakmici BiH - Gruzija na Kipru, 4. septembra 2025.","image_url":"https://gdb.rferl.org/33433a5c-aae2-469a-4b51-08decacf94d0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"RSE","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T15:33:03","published_at_display":"31 Aug 2026, 15:33 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Dva dana nakon \u0161to su ko\u0161arka\u0161 Aleksandar Lazi\u0107 i pomo\u0107ni trener Zoran Petkovi\u0107 napustili reprezentaciju Bosne i Hercegovine, iz Ko\u0161arka\u0161kog saveza za Radio Slobodna Evropa (RSE) ka\u017eu da ne \u017eele spekulirati o medijskim napisima da su uzrok politi\u010dki pritisci. Radi se o \u010dlanovima ko\u0161arka\u0161kog kluba \"Igokea\" kod Lakta\u0161a, za koji Lazi\u0107 igra, dok je Petkovi\u0107 dio stru\u010dnog \u0161taba. Njih dvojica napustili su ko\u0161arka\u0161ku reprezentaciju BiH 29. augusta na aerodromu u Beogradu, uo\u010di puta za Vilnius, gdje je reprezentacija BiH 31. augusta igrala utakmicu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo protiv Litvanije. Svemu je prethodio me\u010d izme\u0111u BiH i Italije 28. augusta u Tuzli, kada su navija\u010di okupljeni u grupi BH Fanaticos uzvikivali poruke protiv Ratka Mladi\u0107a, biv\u0161eg komandanta Vojske Republike Srpske (RS) i ha\u0161kog osu\u0111enika za genocid i ratne zlo\u010dine u BiH, koji je preminuo 27. augusta. Nakon povla\u010denja Lazi\u0107a i Petkovi\u0107a iz reprezentacije, pojedini mediji u BiH objavili su da je to ura\u0111eno na zahtjev Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladaju\u0107e stranke u RS. Glasnogovornik Ko\u0161arka\u0161kog saveza BiH Hajrudin Proli\u0107 kazao je za RSE da se reprezentacija od Lazi\u0107a i Petkovi\u0107a rastala nakon \u0161to su dobili poziv iz kluba \"Igokea\" te da su to jedine informacije kojima Savez raspola\u017ee. \"Rastali smo se na aerodromu u Beogradu, nakon \u0161to su dobili poziv iz kluba. Ne znamo razloge i ne \u017eelimo ulaziti u bilo kakve spekulacije. To je pitanje za njihov klub\", kazao je Proli\u0107. Dodao je da povratak igra\u010da u klub tokom reprezentativnih okupljanja nije neuobi\u010dajena pojava. \"Situacija je bila neugodna za reprezentaciju jer smo za njihov odlazak saznali na aerodromu, ali generalno takva praksa nije neuobi\u010dajena\", naveo je. Od interneta do stadiona: Veli\u010danje preminulog ratnog zlo\u010dinca Mladi\u0107a Iz Ko\u0161arka\u0161kog kluba \"Igokea\" nisu bili dostupni za razgovor za RSE o razlozima povla\u010denja Lazi\u0107a iz reprezentacije BiH. Na upit o medijskim napisima o politi\u010dkim pritiscima nisu odgovorili ni iz Dodikovog SNSD-a. Sportski novinar Sabahudin Topalbe\u0107irevi\u0107 ka\u017ee za RSE da ne pamti sli\u010dan slu\u010daj u bosanskohercegova\u010dkom sportu u posljednjih 30-ak godina. \"Jo\u0161 nema odgovora \u0161ta se ta\u010dno dogodilo. Treba saznati ko je i za\u0161to natjerao Lazi\u0107a da se vrati, jer se spominje ime Dodika, a pravu istinu jo\u0161 nismo saznali\", kazao je. Skandiranje Mladi\u0107u na sportskim terenima Smrt Ratka Mladi\u0107a jo\u0161 jednom je podijelila region . Reakcije povodom njegove smrti kre\u0107u se od podsje\u0107anja na njegove \u017ertve i poruka da smrt ne bri\u0161e zlo\u010dine, pa do njegovog veli\u010danja. Bakljama, skandiranjem i drugim oblicima odavanja po\u010dasti, njegova smrt obilje\u017eena je u pojedinim gradovima Srbije i bh. entiteta Republika Srpska (RS)- Mladi\u0107evo ime odjekivalo je i na sportskim tribinama gdje su pojedini navija\u010di skandirali u njegovu \u010dast, me\u0111u ostalim, na na nogometnoj utakmici Borca iz Banjaluke i islandskog Vikingura. Zbog veli\u010danja osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca, nekoliko udru\u017eenja \u017ertava podnijelo \u017ealbu Uniji evropskih nogometnih asocijacija (UEFA) i zatra\u017eilo pokretanje disciplinskog postupka protiv nogometnog kluba \"Borac\". Borci i predstavnici vlasti RS-a u Han Pijesku odali po\u010dast osu\u0111eniku za ratne zlo\u010dine Sli\u010dan korak je napravio i Memorijalni centar Srebrenica koji je UEFA-i beogradsku Crvenu zvezdu Uniji, zbog veli\u010danja Mladi\u0107a 27. augusta na utakmici protiv Viktorije Plzenj. Tada su navija\u010di beogradskog kluba istakli transparent \"Generale, velika slava i hvala\" i skandirali Mladi\u0107evo ime. UEFA je potom pokrenula disciplinski postupak protiv Crvene zvezde dok odluka o eventualnim sankcijama jo\u0161 nije donesena. U me\u0111uvremenu, Akademija Nogometnog kluba Sarajevo odlu\u010dila je prekinuti suradnju sa mladim nogometa\u0161em Veljkom Vu\u010deti\u0107em. U objavi nije zvani\u010dno navela razlog, ali je odluka uslijedila nakon \u0161to je njegov otac odao po\u010dast Mladi\u0107u na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Topalbe\u0107irevi\u0107 isti\u010de da sportske tribine u regiji \u010desto odra\u017eavaju politi\u010dke i dru\u0161tvene narative, dok je BiH zbog svoje slo\u017eene pro\u0161losti posebno osjetljiva na takve pojave. \"Ovdje se, na\u017ealost, ljudi 'povampire' kad su ovakve stvari u pitanju, iako se generalno u dru\u0161tvu ne vidi toliko razdora. Neko bi morao da izrekne kazne koje \u0107e biti o\u0161tre, a ne po babu i po stri\u010devima. Me\u0111utim, te\u0161ko je o\u010dekivati od ljudi u savezima da pokrenu bilo \u0161ta. Oni \u0161tite i sebe i druge\", rekao je Topalbe\u0107irevi\u0107. Krivi\u010dnim zakonom BiH ka\u017enjivo je javno negiranje genocida, zlo\u010dina protiv \u010dovje\u010dnosti i ratnih zlo\u010dina utvr\u0111enih pravosna\u017enim presudama, kao i veli\u010danje pravosna\u017eno osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca. Za te radnje predvi\u0111ena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Za \u0161ta je osu\u0111en Ratko Mladi\u0107? Me\u0111unarodna zajednica upozorila da je nedopustivo veli\u010danje osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca. Tako je Ured visokog predstavnika (OHR) 29. augusta saop\u0107io da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcioniraju negiranje genocida i veli\u010danje ratnih zlo\u010dinaca. Iz Evropska komisija tako\u0111er je poru\u010deno da je veli\u010danje ratnih zlo\u010dinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mjesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za \u010dlanstvo.","title":"Zbog Ratka Mladi\u0107a 'neugodne situacije' za bh. sportiste","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/ratko-mladic-sport-kosarka-skandiranje-aleksandar-lazic/33844176.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2024/08/0/01/01000000-c0a8-0242-e521-08dcbd550dda_1080p.mp4?cb=ede504662","https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11957,"image_caption":"Helikopter gasi \u0161umski po\u017eari oko Jablanice (fotoarhiv)","image_url":"https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T14:47:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 14:47 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"U Nacionalnom parku Sutjeska na istoku Bosne i Hercegovine i dalje gori. Nakon \u0161to su tri helikoptera prvobitno uspjela staviti po\u017ear pod kontrolu, u kojem je izgorjelo 150 hektara \u0161ume, po\u017ear se reaktivirao. Visoke temperature i nepristupa\u010dan teren ote\u017eavaju ga\u0161enje vatre.","title":"U Nacionalnom parku Sutjeska izgorjela vi\u0161evjekovna stabla","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-zapadni-balkan-pozari-sumski-problem-letjelice-gasenje/33844169.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2024/08/0/01/01000000-c0a8-0242-e521-08dcbd550dda_1080p.mp4?cb=ede504662"},{"audio_source_url":null,"author":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/5/56/56e4bfae-26f4-4db6-869b-08decad17715_1080p.mp4?cb=ee21fbd9c","https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11956,"image_caption":"Helikopter gasi \u0161umski po\u017eari oko Jablanice (fotoarhiv)","image_url":"https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T14:47:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 14:47 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Vi\u0161e od mesec dana nakon prvog plamena u Deliblatskoj pe\u0161\u010dari, u ovom prirodnom rezervatu i dalje, sporadi\u010dno, izbijaju po\u017eari. I mada je situacija pod kontrolom, uporna su\u0161a i svakodnevne visoke temperature \u010dine \u017eivot me\u0161tana ovog kraja na severoistoku Srbije, u neizvesnosti. I sami su sa vatrogascima gasili po\u017eare, a najdramati\u010dnije bilo je, ka\u017eu 20. avgusta, kada je vatra skoro stigla do njihovih ku\u0107a.","title":"'Izgledalo je stra\u0161no': Odbrana Deliblatske pe\u0161\u010dare od vatre","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-zapadni-balkan-pozari-sumski-problem-letjelice-gasenje/33844169.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/5/56/56e4bfae-26f4-4db6-869b-08decad17715_1080p.mp4?cb=ee21fbd9c"},{"audio_source_url":"https://rfe-audio-ns.akamaized.net/sc/2026/08/27/96321fd0-d214-48e6-e9e5-08def2afcad7_hq.mp3","author":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-audio-ns.akamaized.net/sc/2026/08/27/96321fd0-d214-48e6-e9e5-08def2afcad7_hq.mp3","https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"39:15","duration_seconds":2355.0,"embed_url":null,"id":11955,"image_caption":"Helikopter gasi \u0161umski po\u017eari oko Jablanice (fotoarhiv)","image_url":"https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"audio","item_type_label":"Audio","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","micro_label":"Audio program","micro_label_kind":"audio","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T14:47:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 14:47 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Bosna i Hercegovina i ove godine po\u017earnu sezonu do\u010dekuje bez vlastite zra\u010dne flote, iako bilje\u017ei polovinu od ukupno opo\u017earene povr\u0161ine na Zapadnom Balkanu. Nova epizoda istra\u017euje za\u0161to Federacija BiH jo\u0161 nema sistemsko rje\u0161enje \u2013 od nabavke Air Tractora do \u010dinjenice da od 2009. nema krovni Zakon o \u0161umama. Sagovornici su parlamentarka Sanela Klari\u0107, direktor FUCZ Aldin Bra\u0161nji\u0107 i portparol Vlade i \u0160taba civilne za\u0161tite HNK, jednog od najizlo\u017eenijih po\u017earima.","title":"Po\u017eare ne zanimaju obe\u0107anja \u2013 gdje su Air traktori i Zakon o \u0161umama FBiH?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-zapadni-balkan-pozari-sumski-problem-letjelice-gasenje/33844169.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10937,"image_caption":"Helikopter gasi \u0161umski po\u017eari oko Jablanice (fotoarhiv)","image_url":"https://gdb.rferl.org/2767F8E5-83D8-4BE0-85CD-26C1802ABFDC_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Lejla Omeragi\u0107 \u0106ati\u0107","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T14:47:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 14:47 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Po\u017eari su tokom prve polovine 2026. godine zahvatili velike povr\u0161ine \u0161irom Zapadnog Balkana, \u0161to ukazuje na to da je region bio izlo\u017een po\u017earima i prije po\u010detka ljetne sezone. Samo od januara do juna 2026. godine, po\u017eari su u \u0161est zemalja Zapadnog Balkana zahvatili gotovo 40.000 hektara, pokazuje analiza Programa za upravljanje po\u017earima na Zapadnom Balkanu. Najvi\u0161e je pogo\u0111ena Bosna i Hercegovina (BiH), sa oko 20.400 hektara opo\u017earene povr\u0161ine \u2013 vi\u0161e od polovine ukupno zahva\u0107enog podru\u010dja po\u017earima u posmatranih \u0161est zemalja. U Crnoj Gori izgorjelo je oko 9.500 hektara, u Srbiji oko 2.800, Sjevernoj Makedoniji oko 2.100, Albaniji oko 1.400, dok je na Kosovu opo\u017eareno oko 800 hektara. Prema izvje\u0161taju Svjetske banke iz 2024. godine, pozivaju\u0107i se na podatke Evropskog informacionog sistema za \u0161umske po\u017eare, po\u017eari su u BiH izme\u0111u 2006. i 2018. godine zahvatili oko 320.000 hektara zemlji\u0161ta, odnosno oko sedam posto teritorije zemlje. Od 2019. do 2024. godine zahva\u0107eno je jo\u0161 oko 310.000 hektara. Podru\u010dje koje zahvataju \u0161umski po\u017eari u ovoj dr\u017eavi posljednjih decenija se pove\u0107ava. U tom izvje\u0161taju se tako\u0111er navodi kako su u periodu od 2000. do 2006. godine po\u017eari zahvatili 2,2 posto podru\u010dja, od 2006. do 2012. godine 12,7 posto, a izme\u0111u 2012. i 2018. godine \u010dak 22,6 posto. To dodatno ukazuje na potrebu ja\u010danja kapaciteta za odgovor na klimatske promjene, u zemlji u kojoj \u0161ume i \u0161umsko zemlji\u0161te pokrivaju oko 63 posto teritorije. Zvani\u010dni podaci o ukupnoj \u0161teti od po\u017eara u BiH u posljednje dvije decenije ne postoje, ali nezvani\u010dne procjene govore o gubicima od nekoliko desetina miliona dolara. \u010cetiri godine od plana za flotu u FBiH \u2013 letjelica nema Bosna i Hercegovina ima helikoptere koji se mogu anga\u017eovati u ga\u0161enju po\u017eara, ali nema vlastitu specijalizovanu protupo\u017earnu flotu. Oru\u017eane snage BiH (OS)imaju helikoptere UH-1H-II koji mogu obavljati i zadatke ga\u0161enja po\u017eara. Posade su za tu namjenu osposobljene uz kori\u0161tenje sistema \u201eBambi Bucket\u201c , a helikopteri OS BiH posljednjih godina vi\u0161e puta su anga\u017eovani na po\u017eari\u0161tima. U Republici Srpskoj (RS) za ga\u0161enje po\u017eara koriste se helikopteri Uprave za vazduhoplovstvo MUP-a RS. Uprava me\u0111u svojim nadle\u017enostima navodi izvo\u0111enje operacija ga\u0161enja po\u017eara iz zraka, a tokom ovogodi\u0161nje po\u017earne sezone njeni helikopteri anga\u017eovani su na po\u017eari\u0161tima. Prema pisanju specijalizovnog vazduhoplovnog portala Srbije Tango six, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije povukla je iz upotrebe stare helikoptere Bell 212, a Republici Srpskoj je, na njen zahtjev, donirala tri AB-212 i jedan Jet Ranger. Kako se navodi na tom portalu , rije\u010d je o letjelicama koje su povu\u010dene iz upotrebe u Srbiji, a njihovo stanje i mogu\u0107nost daljeg kori\u0161tenja zavise od procjene i odr\u017eavanja. \u017dari\u0161ta po\u017eara u svijetu Federalna uprava policije tako\u0111er raspola\u017ee helikopterom , ali njegova osnovna namjena nije specijalizovano ga\u0161enje po\u017eara. Ove letjelice mogu biti korisne u intervencijama na po\u017eari\u0161tima, posebno na nepristupa\u010dnim terenima, ali ne predstavljaju zamjenu za specijalizovane protupo\u017earne avione poput Air Tractora ili Canadaira. Problem je posebno izra\u017een kada po\u017ear zahvati minirana ili minski sumnjiva podru\u010dja. U takvim slu\u010dajevima djelovanje kopnenih snaga je ograni\u010deno, dok se i upotreba helikoptera mora prilago\u0111avati sigurnosti posade. Konkretniji plan za nabavku vlastitih protupo\u017earnih letjelica u Federaciji BiH postoji jo\u0161 od 2022. godine. Vlada Federacije BiH tada je usvojila elaborat o ga\u0161enju po\u017eara iz zraka, koji je predvi\u0111ao formiranje pravnog lica sa vlastitim servisom i flotom od \u010detiri Air Tractora i dva helikoptera. U bud\u017eetu Federacije BiH za 2022. godinu bilo je predvi\u0111eno oko 30 miliona KM za nabavku letjelica. Me\u0111utim, sredstva su prenamijenjena, pa planirana nabavka nije realizovana. Po\u017eare u BiH gase unajmljeni avioni iz Hrvatske, dok vlasti izbjegavaju nabavku \u010cetiri godine nakon usvajanja elaborata, vlastita protupo\u017earna flota nije formirana. \"Mi imamo iz 2022. godine usvojen taj elaborat o ga\u0161enju po\u017eara iz zraka. Imamo donesen zaklju\u010dak Vlade 2022. godine koji ka\u017ee da se tu oformi jedno pravno lice koje \u0107e imati svoj servis, svoje letjelice, \u010detiri Air Tractora, dva helikoptera \u2013 evo \u010detiri godine od tada nemamo u praksi ni\u0161ta\", potvr\u0111uje Aldin Bra\u0161nji\u0107, direktor Federalne uprave civilne za\u0161tite. Zbog toga su neki kantoni u Federaciji BiH morali posegnuti za privremenim rje\u0161enjem, poput iznajmljivanja Air traktora. Grad Mostar i \u010detiri kantona su za ovu protupo\u017earnu sezonu iznajmili dva Air Tractora od privatne kompanije iz Osijeka. Za njihov najam izdvojeno je oko milion maraka. Za Peru Pavlovi\u0107a, portparola Vlade i \u0160taba civilne za\u0161tite Hercegova\u010dko-neretvanskog kantona, jednog od najugro\u017eenijih po\u017earima, takvi tro\u0161kovi pokazuju koliko bi ulaganje u vlastitu flotu moglo biti opravdano. \"Svi pokazatelji govore da mi za samo jednu po\u017earnu sezonu \u2013 kroz uni\u0161tenu drvnu masu, floru, faunu i naru\u0161eni kvalitet \u017eivota \u2013 izgubimo vrijednost najmanje jedne letjelice koju smo mogli kupiti.\" Dok se Bosna i Hercegovina bori sa svojim komplikovanim sistemom odlu\u010divanja o krucijalnim pitanjima, neke zemlje u okru\u017eenju ve\u0107 raspola\u017eu protupo\u017earnim letjelicama. Hrvatska je za protupo\u017earnu sezonu 2026. pripremila \u0161est Canadaira i \u0161est Air Tractora, uz sistem od vi\u0161e od 200 nadzornih kamera postavljenih na vi\u0161e od 100 lokacija. Sjeverna Makedonija u svom registru zrakoplova ima tri Air Tractora AT-802A u vlasni\u0161tvu Direkcije za za\u0161titu i spa\u0161avanje. Crna Gora godinama koristi Air Tractore, a njena vlada je ove godine pokrenula inicijativu za nabavku dva vi\u0161enamjenska aviona i dva vi\u0161enamjenska helikoptera, koji bi se koristili za ga\u0161enje po\u017eara, medicinsku evakuaciju, traganje i spa\u0161avanje i druge potrebe. Dok je Srbija tokom ovogodi\u0161njih po\u017eara anga\u017eovala dva protupo\u017earna helikoptera Kamov Ka-32, kao i vi\u0161enamjenske Airbus H145 i Airbus H215 Super Puma. Za\u0161tita \u0161uma po\u010dinje prije po\u017eara Protupo\u017earne letjelice mogu usporiti i zaustaviti \u0161irenje vatre, ali za\u0161tita \u0161uma ne po\u010dinje tek kada po\u017ear izbije. \u010ci\u0161\u0107enje raslinja uz pruge i dalekovode, odr\u017eavanje privatnih parcela i upravljanje zemlji\u0161tem dio su mjera koje mogu smanjiti mogu\u0107nost izbijanja po\u017eara i njegovo \u0161irenje. Pavlovi\u0107 ka\u017ee da je upravo preventiva jedan od klju\u010dnih elemenata za\u0161tite. Pero Pavlovi\u0107: Moramo prona\u0107i na\u010dine da svi, u skladu sa Zakonom o za\u0161titi od po\u017eara, kvalitetno ispune svoje obveze \"Preventiva i radnje prije izbijanja po\u017eara ponekad su puno bitnije od samog samog same aktivnosti na ga\u0161enju po\u017eara. Pogledajte samo kako nama izgledaju prilazi prugama, kakvo nam je stanje ispod dalekovoda, kakvo nam je stanje na privatnim posjedima koje ljudi ne obra\u0111uju. Mi moramo tra\u017eiti modele i na\u010dine da svatko u skladu sa obavezama i Zakonom o za\u0161titi od po\u017eara provede svoje zada\u0107e na kvalitetan na\u010din i time \u0107emo sigurno umanjiti mogu\u0107nost izbijanja po\u017eara, ako ne izbijanja, onda njegovog brzog \u0161irenja\", isti\u010de Pavlovi\u0107. Problem je, me\u0111utim, i u zakonskom okviru. Federacija BiH od 2009. godine nema entitetski Zakon o \u0161umama, nakon \u0161to je Ustavni sud Federacije BiH raniji zakon proglasio neustavnim. Upravljanje \u0161umama danas je ure\u0111eno kantonalnim propisima. Delegatkinja u Domu naroda Parlamenta FBiH Sanela Klari\u0107 smatra da takav sistem ote\u017eava za\u0161titu \u0161uma. \"Bez zakona o \u0161umama mi ne mo\u017eemo za\u0161tititi \u0161ume od prirodnih nepogoda, a kamoli od onih ljudskih nepogoda koje prakti\u010dno uni\u0161tavaju \u0161ume bez ure\u0111enog zakona.\" Sanela Klari\u0107, koja je kao delegatkinja i \u010dlanica Odbora za poljoprivredu i \u0161umarstvo, navodi da Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i \u0161umarstva u protekle \u010detiri godine nije uputilo u parlamentarnu proceduru najavljene zakone o \u0161umama, vodama i koncesijama. Sanela Klari\u0107: Iz resornog ministarstva za \u010detiri godine nije iza\u0161lo ni\u0161ta \"I mislim, vrlo je va\u017eno kad govorimo o klimatskim promjenama, o ovom \u0161to sada svjedo\u010dimo, su\u0161ama i po\u017earima, i svemu onom \u0161to uti\u010de kako na usjeve, na \u0161ume i poljoprivredu, na vode i na zdravlje ljudi, jednostavno ni\u0161ta iz ovog ministarstva ove \u010detiri godine nije iza\u0161lo\", rije\u010di su Sanele Klari\u0107. Radio Slobodna Evropa je o tome uputio upit Vladi Federacije BiH, ali odgovor na to, i druga pitanja nije stigao, izuzimaju\u0107i ona koja se ti\u010du za\u0161tite od po\u017eara a na koje su odgovorli iz Federalnog ministarstva unutra\u0161njih poslova. U odgovoru se navodi kako je ovo ministarstvo \"izradilo Prednacrt zakona o za\u0161titi od po\u017eara i dostavilo Vladi Federacije BiH na razmatranje i usvajanja. Vlada Federacije nije razmatrala navedeni propis i nije ga uputila u parlamentarnu procedure.\" U oblasti za\u0161tite od po\u017eara problem predstavlja i nedostatak profesionalnih vatrogasnih jedinica. Prema rije\u010dima Aldina Bra\u0161nji\u0107a, direktora Federalne uprave civilne za\u0161tite, u oko 29 op\u0161tina u Federaciji BiH ne postoji organizovana profesionalna vatrogasna jedinica. \"Pa mo\u017eemo re\u0107i da je malo kriva i Federalna uprava civilne za\u0161tite koja nikada nije imala inspektora za vatrogastvo. Na nama je trenutno, u toku je konkurs za prijem inspektora za vatrogastvo jer zaista krajnje je vrijeme da se po\u010dne obilaziti teren.\" \u0160teta se ne zavr\u0161ava ga\u0161enjem po\u017eara Kada \u0161uma izgori, posljedice nisu ograni\u010dene na uni\u0161tenu drvnu masu. Po\u017eari mogu uni\u0161titi stani\u0161ta, ugroziti biljne i \u017eivotinjske vrste i dugoro\u010dno promijeniti ekosisteme. U augustu 2026. godine veliki po\u017ear zahvatio je Specijalni rezervat prirode Deliblatska pe\u0161\u010dara u Srbiji. Izgorjelo je oko 4.000 hektara od ukupno oko 35.000 hektara rezervata, jednog od najzna\u010dajnijih pje\u0161\u010danih podru\u010dja u Evropi. Po\u017ear je, uprkos anga\u017eovanju zra\u010dnih snaga, trajao danima, a u ga\u0161enju su u\u010destvovali razli\u010diti tipovi helikoptera. 'Izgledalo je stra\u0161no': Odbrana Deliblatske pe\u0161\u010dare od vatre U BiH je sli\u010dan primjer Nacionalni park Sutjeska, gdje je u augustu 2024. godine po\u017ear ugrozio podru\u010dje sa vi\u0161e od 2.600 vrsta vaskularnih biljaka, uklju\u010duju\u0107i oko 330 endemskih i ugro\u017eenih vrsta, me\u0111u kojima je i Pan\u010di\u0107eva omorika. Tada\u0161nji direktor Nacionalnog parka Sutjeska Zoran \u010can\u010dar upozoravao je da posljedice po\u017eara ostaju i nakon \u0161to se vatra ugasi. \"Zna\u010di ta divlja\u010d koja se sad poremetila, dobila je stres ovim po\u017earom, migrirala je i vide\u0107emo \u0161ta \u0107e se desiti u narednom periodu. Osim \u0161ume koja je ve\u0107 izgubila svoju fiziolo\u0161ku stabilnost, to \u0107e kasnije vjerovatno dovesti nekih drugih prirodnih procesa koji \u0107e \u0161umu po\u017eari\u0161nog dijela da ugrozi jo\u0161 i vi\u0161e\", navodi \u010can\u010dar. U Nacionalnom parku Sutjeska izgorjela vi\u0161evjekovna stabla Ulaganje u protupo\u017earne letjelice zato nije jedino pitanje za\u0161tite od po\u017eara, ali je jedan od klju\u010dnih kapaciteta kojih BiH jo\u0161 nema. Uz protivpo\u017earnu flotu, ostaju i pitanja prevencije, upravljanja \u0161umama, inspekcijskog nadzora i organizacije vatrogasnih slu\u017ebi. Sa sve ve\u0107im povr\u0161inama zahva\u0107enim po\u017earima, posljedice nepostojanja takvog sistema nisu samo tro\u0161ak jedne po\u017earne sezone, nego dugoro\u010dna \u0161teta za \u0161ume i ekosisteme.","title":"Ko pla\u0107a cijenu nekupovine namjenskih protupo\u017earnih letjelica u BiH?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-zapadni-balkan-pozari-sumski-problem-letjelice-gasenje/33844169.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Ljudmila Cvetkovi\u0107","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/2C5C8289-C9D5-4AC3-96FF-1BE40E0FD6D4_cx0_cy4_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10899,"image_caption":"Nekada\u0161nji ambasador Srbije u Va\u0161ingtonu Ivan Vuja\u010di\u0107 (foto-arhiv)","image_url":"https://gdb.rferl.org/2C5C8289-C9D5-4AC3-96FF-1BE40E0FD6D4_cx0_cy4_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Ljudmila Cvetkovi\u0107","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T14:03:25","published_at_display":"31 Aug 2026, 14:03 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"\"Svaku inicijativu koja do\u0111e iz ameri\u010dkog Kongresa treba ozbiljno shvatiti\", ka\u017ee za RSE Ivan Vuja\u010di\u0107, nekada\u0161nji ambasador Srbije u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Tako ocenjuje predlog zakona u Predstavni\u010dkom domu kojim se tra\u017ee mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Taj predlog, u koji je RSE imao uvid, podneli su republikanac D\u017eo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Vuja\u010di\u0107 ocenjuje da inicijativa ne nosi neko neposredno dejstvo na odnose Srbije i SAD, ali da je zna\u010dajan glas u Kongresu koji dolazi sa obe strane. \"I zna\u010dajno je \u0161to se o tome pri\u010da na ovaj na\u010din u jednoj konkretnoj formi, koja u poslednje vreme nije bila praktikovana\", ka\u017ee on. Inicijativa Vilsona i Kitinga usledila je nakon \u0161to Sjedinjene Dr\u017eave i Srbija sredinom jula pokrenule Strate\u0161ki dijalog, kako bi produbile saradnju. U Predstavni\u010dkom domu predlo\u017een zakon kojim se tra\u017ee mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine U tom predlogu zakona predvi\u0111a se i uslovljavanje Strate\u0161kog dijaloga pokretanjem pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom i stanja demokratije u Srbiji. U Stejt departmentu povodom ove inicijative ka\u017eu za RSE samo da se \"raduju saradnji sa Srbijom na obezbe\u0111ivanju trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu.\" Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Predsedni\u0161tvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o predlogu zakona ameri\u010dkih kongresmena. Za\u0161to ameri\u010dki zastupnici \u017eele premjestiti skup\u0161tinu OSCE-a iz Srbije u SAD? U tom predlogu se navodi i da bi SAD trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije \u0161tetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana. Tako\u0111e se sankcije predvi\u0111aju i za osobe koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili dr\u017eave u regionu. Navodi se da bi trebalo sankcionisati i one koji na Zapadnom Balkanu u\u010destvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kr\u0161enjima ljudskih prava. Sankcije se predvi\u0111aju i za opstruiranje regionalnih sporazuma i okvira za bezbednost, mir, saradnju ili me\u0111usobno priznavanje. Predlog je naslovljen kao \"Zakon o podr\u0161ci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti\", odnosno \"SRBIJA Act\". 'Na dnevni red verovatno posle izbora' Republikanac Vilson je naveo da se Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, \"namerno sve vi\u0161e udaljavala od vladavine prava\". \"I pribli\u017eavala neprijateljima slobode poput ratnog zlo\u010dinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunisti\u010dke partije Kine i teroristi\u010dkog re\u017eima u Teheranu\", dodao je. Narod Srbije zaslu\u017euje bolje - isti\u010de Vilson Vilson je naveo i da uprkos \u0161iroko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, \"Vu\u010di\u0107eva vlada preti da destabilizuje region i \u0161ire\". \"Narod Srbije zaslu\u017euje bolje\", poru\u010dio je Vilson na mre\u017ei X . Nekada\u0161nji ambasador Srbije u Va\u0161ingtonu Ivan Vuja\u010di\u0107 ka\u017ee da je kongresmen D\u017eo Vilson dugo u srpskom kokusu u Kongresu SAD. \"On je u kokus regrutovan jo\u0161 kada sam ja bio ambasador u SAD, kada je formiran prvi srpski fokus, tako da je on iskusan. I u Spoljno-politi\u010dkom odboru je\", naveo je. Srpski kokus u ameri\u010dkom Kongresu formiran je 2004. godine kao dvostrana\u010dka neformalna grupa, \u010diji je zadatak ja\u010danje odnosa izme\u0111u SAD i Srbije. Prime\u0107uju\u0107i da je dono\u0161enje zakona komplikovano i dugo, Vuja\u010di\u0107 ne o\u010dekuje da \u0107e se desiti pre izbora u novembru. \"Daleko je to od dono\u0161enja zakona, pitanje je kada \u0107e do\u0107i na dnevni red. Ne vidim hitnost niti na\u010din da to bude doneto pre izbora\", smatra Vuja\u010di\u0107. Izbori na sredini predsedni\u010dkog mandata Donalda Trampa (Trump) 3. novembra klju\u010dni su za odre\u0111ivanje odnosa snaga u Kongresu. U novembru se bira \u010ditav sastav Predstavni\u010dkog doma, donjeg doma Kongresa, kao i tre\u0107ina Senata. Budu\u0107nost Strate\u0161kog dijaloga Prema predlogu, koji su podneli Vilson i Kiting, predvi\u0111a se obustavljanje Strate\u0161kog dijaloga, osim ako se u njemu ne pokrenu pitanja navedena u predlogu zakona. Taj predlog obavezuje dr\u017eavnog sekretara SAD da pre susreta u okviru Strate\u0161kog dijaloga podnese potvrdu Odborima za spoljne poslove Predstavni\u010dkog doma i Senata da \u0107e biti pokrenuta pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom. Kao i pitanja o obezbe\u0111ivanja slobodnih i po\u0161tenih izbora, borbe protiv korupcije, reforme vladavine prava i ja\u010danje demokratskog upravljanja, slobode \u0161tampe i slobode okupljanja. Upitan \u0161ta bi za Srbiju zna\u010dio eventualni prekid Strate\u0161kog dijaloga, Vuja\u010di\u0107 ocenjuje da je taj dijalog \"vi\u0161e u nekoj najavi nego \u0161to je stvaran\". \"Ne vidim jo\u0161 uvek \u0161ta su dometi tog Strate\u0161kog dijaloga, ne vidim \u010dak ni preterane, barem kako je nagove\u0161teno, koristi od tog dijaloga za sada za Srbiju, jedino da je akcenat na energetici\", naveo je. State Department za RSE: Strate\u0161ki dijalog odra\u017eava novo doba odnosa SAD i Srbije Stejt department je ranije naveo za RSE da \u0107e SAD i Srbija kroz dijalog raditi na zajedni\u010dkim ciljevima, uklju\u010duju\u0107i regionalni mir i stabilnost, pro\u0161irene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budu\u0107nosti. U okviru Strate\u0161kog dijaloga, Sjedinjene Dr\u017eave i Srbija potpisale su sredinom jula Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. SAD su pozdravile preliminarnu odluku Srbije da nastavi realizaciju hidroenergetskog projekta \u0110erdap III kao prvog projekta identifikovanog u okviru me\u0111uvladinog Sporazuma o energetici. Taj projekat korak je ka energetski nezavisnijoj Srbiji. Va\u0161ington kao jedan od klju\u010dnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije je me\u0111u ciljevima ameri\u010dkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra 2025. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.","title":"Biv\u0161i ambasador u SAD: Ozbiljno shvatiti predlog zakona o Srbiji u Kongresu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-amerika-sad-kongres-zakon-mere-nazadovanje-demokratija/33844112.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Kosovski servis RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/cd087aa0-02de-481c-87bb-08decad17715_cx0_cy12_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10848,"image_caption":"Bekim Sejdiu (arhivska fotografija)","image_url":"https://gdb.rferl.org/cd087aa0-02de-481c-87bb-08decad17715_cx0_cy12_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Kosovski servis RSE","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T12:50:39","published_at_display":"31 Aug 2026, 12:50 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Bekim Sejdiu bi\u0107e kandidat Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova za funkciju predsednika Kosova. Ovu vest su dve stranke objavile popodne 31. avgusta. Bekim Sejdiu je univerzitetski profesor, pravnik i kosovski diplomata, s iskustvom u ustavnom pravu, me\u0111unarodnim odnosima i diplomatiji. Od 2002. godine je profesor na Katedri za me\u0111unarodno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Pri\u0161tini. Sejdiu je tako\u0111e bio sudija Ustavnog suda Kosova. Na tu funkciju ga je 2015. godine imenovala tada\u0161nja predsednica Kosova Atifete Jahjaga. Bekim Sejdiu tokom polaganja zakletve za sudiju Ustavnog suda Sejdiju je 2021. podneo ostavku na mesto u Ustavnom sudu i vratio se akademskom radu. Pre imenovanja u Ustavni sud, Sejdiu je obavljao funkcije u kosovskoj diplomatiji. Bio je ambasador Kosova u Turskoj, a potom i generalni konzul u Njujorku. Njegova akademska karijera je prete\u017eno vezana za pravo i me\u0111unarodne odnose. Sejdiu je zavr\u0161io studije prava, a postdiplomske studije poha\u0111ao je iz oblasti me\u0111unarodnih odnosa i ljudskih prava. Njegovo ime je ponovo do\u0161lo u \u017ei\u017eu javnosti tokom sastanaka Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, u okviru razgovora o pronala\u017eenju kandidata za predsednika Kosova. Izborom na ovu funkciju, Sejdiu bi postao sedmi predsednik Kosova od progla\u0161enja nezavisnosti. Sejdiu je u braku s Alberi Raci Sejdiu, s kojom ima troje dece.","title":"Ko je Bekim Sejdiu, kandidat za predsednika Kosova?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-kandidat-predsednik-bekim-sejdiju/33844080.html","video_url":null},{"audio_source_url":null,"author":"Alex Raufoglu","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/0/08/0873f35e-52d5-4e57-47a9-08decacf94d0_1080p.mp4?cb=ee21119b0","https://gdb.rferl.org/e8efdce6-5c73-4504-80d5-fa400ce495c8_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":11961,"image_caption":"Fotografija koju je obezbedila ameri\u010dka mornarica prikazuje avione F/A-18 spremne za lansiranje, u okviru napora Va\u0161ingtona da Ormuski moreuz bude otvorene.","image_url":"https://gdb.rferl.org/e8efdce6-5c73-4504-80d5-fa400ce495c8_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":true,"item_type":"video","item_type_label":"Video","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Video report","micro_label_kind":"video","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T06:25:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 06:25 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Dugi redovi stvaraju se na benzinskim pumpama \u0161irom Irana dok rat sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama ometa snabdijevanje gorivom.","title":"Iranci \u010dekaju u dugim redovima zbog nesta\u0161ice goriva","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-iran-novi-napad-jordan-irgc/33843866.html","video_url":"https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/0/08/0873f35e-52d5-4e57-47a9-08decacf94d0_1080p.mp4?cb=ee21119b0"},{"audio_source_url":null,"author":"Alex Raufoglu","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/e8efdce6-5c73-4504-80d5-fa400ce495c8_w1600_r1_n_s.jpg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10761,"image_caption":"Fotografija koju je obezbedila ameri\u010dka mornarica prikazuje avione F/A-18 spremne za lansiranje, u okviru napora Va\u0161ingtona da Ormuski moreuz bude otvorene.","image_url":"https://gdb.rferl.org/e8efdce6-5c73-4504-80d5-fa400ce495c8_w1600_r1_n_s.jpg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T06:25:40","published_at_display":"31 Aug 2026, 06:25 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ameri\u010dke snage su pogodile dva iranska raketna lansera na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu nakon \u0161to je prime\u0107eno da se Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) sprema da lansira rakete s morskim minama u vitalni plovni put, potvrdio je ameri\u010dki zvani\u010dnik za RSE. Napadi u nedelju su prvi javno objavljeni direktan napad SAD na iranske vojne polo\u017eaje za vi\u0161e od mesec dana i usledili su dok Va\u0161ington nastoji da obnovi brodski saobra\u0107aj kroz jednu od strate\u0161ki najva\u017enijih pomorskih uskih ta\u010daka na svetu. Ameri\u010dki zvani\u010dnik je rekao da se snage IRGC-a spremaju da lansiraju rakete s morskim minama u moreuz. Pro\u0161le nedelje, Centralna komanda SAD je saop\u0161tila da su ameri\u010dke snage zavr\u0161ile \u010di\u0161\u0107enje morskih mina s me\u0111unarodnih brodskih ruta u moreuzu i da tamo pa\u017eljivo prate aktivnosti. \"Ameri\u010dke snage pa\u017eljivo prate podru\u010dje i ostaju spremne da za\u0161tite slobodan protok trgovine kroz ovaj va\u017ean plovni put\", rekao je zvani\u010dnik. Centralna komanda SAD je saop\u0161tila da su \"ameri\u010dke snage izvele ograni\u010dene, precizne akcije protiv snaga IRGC-a koje postavljaju mine i predstavljaju neposrednu pretnju u Ormuskom moreuzu. U su\u0161tini, Iran je stvorio pretnju, a ameri\u010dka vojska ju je eliminisala kako bi za\u0161titila civilne mornare, komercijalni brodarski promet i slobodan protok globalne trgovine\". Iranska IRGC zaklela se na odmazdu. U saop\u0161tenju koje su preneli iranski dr\u017eavni mediji, priznala je \"mu\u010deni\u0161tvo i povredu nekoliko na\u0161ih boraca i sunarodnika\" i rekla da \u0107e napad \"rezultirati ka\u017enjavanjem agresora\". IRGC je kasnije saop\u0161tila da je iz odmazde ispalila balisti\u010dke rakete na dve baze u kojima su sme\u0161tene ameri\u010dke snage u Jordanu. Jordan, bliski saveznik SAD, saop\u0161tio je da je presreo osam raketa koje su u\u0161le u njegov vazdu\u0161ni prostor rano u ponedeljak. Upozorenje zbog Ormuza Stru\u010dnjaci s kojima je razgovarao RSE rekli su da je ameri\u010dki napad manje zna\u010dajan kao izolovana vojna akcija, a vi\u0161e kao demonstracija da je Va\u0161ington spreman da upotrebi silu kako bi spre\u010dio Iran da obnovi svoju mogu\u0107nost da ugrozi brodski saobra\u0107aj kroz Ormuz. Aleks Plicas (Alex Plitsas), nerezidentni vi\u0161i saradnik Atlantskog saveta i biv\u0161i zvani\u010dnik Pentagona, rekao je da je poslednja razmena napada po\u010dela nakon \u0161to je Iran napao brod kod obale Omana. \"Dana\u0161nji udari 'milo za drago' po\u010deli su nakon \u0161to je Iran napao brod kod obale Omana, a zatim je poku\u0161ao da lansira mali broj mina u moreuz\", rekao je Plicas za RSE. \"SAD su napale lansirne sisteme\". Plicas je rekao da veruje da je iranski napad na brod bio \"direktan odgovor na izjave SAD o pove\u0107anom protoku nafte iz Ormuskog moreuza poslednjih nedelja\", s namerom da se poka\u017ee da Teheran i dalje mo\u017ee da napada ciljeve na moru i pove\u0107a nivo rizika za brodske kompanije. Razlika izme\u0111u fizi\u010dki blokiranog plovnog puta i plovnog puta koji je previ\u0161e opasan za komercijalni saobra\u0107aj je klju\u010dna, rekao je on. \"Sam moreuz je fizi\u010dki otvoren\", rekao je Plicas. \"Smanjen protok u ovom trenutku je uglavnom posledica rizika od iranskog napada na brod\". \u0160est meseci rata u Iranu: \u010cetiri pitanja koja bi mogla da odrede dalji tok sukoba To zna\u010di da \u010di\u0161\u0107enje mina i uni\u0161tavanje identifikovanih mesta za lansiranje mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljno za obnavljanje normalnog saobra\u0107aja. Iran mo\u017ee da nastavi da koristi rakete i dronove da bi pretio brodovima, a SAD ne mogu da elimini\u0161u svako potencijalno mesto za lansiranje ili oru\u017eje. \"Bi\u0107e prakti\u010dno nemogu\u0107e pogoditi svaku iransku raketu ili dron, tako da Iranci mogu da nastave da ometaju brodove i dr\u017ee moreuz u opasnosti neko vreme\", rekao je Plicas. On je rekao da bi trenutna situacija mogla da se nastavi i bez obnavljanja borbi velikih razmera, sve dok pritisak na Iran ne dovede do ispregovaranog re\u0161enja. Rezultat je te\u017eak test za Va\u0161ington. Vojni cilj je za\u0161tita plovnog puta, ali komercijalni operateri tako\u0111e moraju biti uvereni da je rizik od plovidbe kroz Ormuz dovoljno smanjen da opravda obnavljanje redovnog saobra\u0107aja. Nije nova faza rata D\u017eejson Brodski (Jason Brodsky), direktor za politiku u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da je napad signal da Va\u0161ington ne\u0107e dozvoliti Iranu da preokrene, kako je naveo, ameri\u010dke dobitke poslednjih nedelja u obezbe\u0111ivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. \"Mislim da je dana\u0161nji napad signal SAD da ne\u0107e dozvoliti Iranu da preokrene ameri\u010dke dobitke poslednjih nedelja u obezbe\u0111ivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu\", rekao je Brodski za RSE. On je, me\u0111utim, upozorio da se napad ne prikazuje kao po\u010detak potpuno nove faze sukoba. \"To nije odlu\u010duju\u0107i prelazak na novu fazu rata\", rekao je Brodski. \"Umesto toga, to je podsetnik da SAD imaju volju da odr\u017eavaju red u Ormuskom moreuzu\". SAD pokre\u0107u 'ekonomski napad' na Iran i tra\u017ee od zemalja da preseku veze koje odr\u017eavaju Teheran Zna\u010dajniji razvoj doga\u0111aja mo\u017ee biti odgovor Irana. Govore\u0107i pre izve\u0161taja o udarima iz odmazde IRGC-a, Brodski je rekao da se o\u010dekuje da \u0107e Teheran napasti jer ekonomski pati i da ameri\u010dki kreatori politike razumeju dinamiku. \"Kako SAD reaguju na iranski napad bi\u0107e najva\u017enije\", rekao je on. \"Bi\u0107e potreban odlu\u010dan ameri\u010dki odgovor kako bi se pokazalo da SAD mogu da izdr\u017ee da nastave blokadu sve dok Iran odbija da se povinuje ameri\u010dkim zahtevima\". To bi moglo da stvori ciklus u kojem Iran nastoji da nametne tro\u0161kove ameri\u010dkim snagama ili brodskom saobra\u0107aju bez obnavljanja rata punih razmera, dok Va\u0161ington reaguje kad god utvrdi da iranske akcije ugro\u017eavaju plovidbu. Ormuz otvoren, ali saobra\u0107aj ozbiljno ograni\u010den Ijan Ralbi (Ian Ralby), \u0161ef firme za pomorsku bezbednost Auxilium Worldwide, rekao je da ameri\u010dki napad nagla\u0161ava da sukob izme\u0111u SAD i Irana nije re\u0161en. \"Mislim da dana\u0161nji napad ukazuje na ono \u0161to je svaki ozbiljan posmatra\u010d znao sve vreme \u2013 a to je da i dalje postoji me\u0111unarodni oru\u017eani sukob izme\u0111u SAD i Irana\", rekao je Ralbi za RSE. On je rekao da je napad pokazao da postoji \"broj nere\u0161enih pitanja koja ne\u0107e imati jasan vremenski okvir za njihovo re\u0161avanje\". Kontinuirano slab saobra\u0107aj kroz Ormuz ilustruje problem. Ralbi je rekao da je saobra\u0107aj na jednom od najni\u017eih nivoa tokom sukoba, s oko pet plovila dnevno koja prolaze u oba smera, a nekim danima uop\u0161te nema saobra\u0107aja. Obra\u010dun sa popularnom iranskom YouTube platformom mogu\u0107a najava novih ograni\u010denja Za Ralbija, to pokazuje da Va\u0161ington ostaje \"spreman, pripravan i voljan da upotrebi silu protiv Irana \u2013 i na moru i na njegovoj suverenoj teritoriji \u2013 kako bi postigao svoje ciljeve\". Me\u0111utim, sama vojna akcija ne mo\u017ee da ukloni rizike sa kojima se suo\u010davaju komercijalni brodski operateri. \u010cak i napad koji ne zatvara plovni put mo\u017ee odvratiti brodove, pove\u0107ati tro\u0161kove osiguranja i gurnuti kompanije ka alternativnim rutama. Slede\u0107i iranski potezi \u0107e stoga biti klju\u010dni. Obe\u0107anje Teherana da \u0107e kazniti agresora usledilo je po\u0161to je IRGC izvestila o \u017ertvama u napadu na ostrvo Larak, stvaraju\u0107i pritisak na iranske lidere da poka\u017eu da \u0107e ameri\u010dki napadi imati svoju cenu. Ralbi je upozorio da eskalacija mo\u017eda ne\u0107e ostati ograni\u010dena na Ormuz. On je rekao da region ima vi\u0161e potencijalnih \u017eari\u0161ta i upozorio da bi frustracija statusom kvo mogla dovesti do toga da jedna od strana deluje tako da se ponovo pokre\u0107e nasilje. \"Malo je verovatno da \u0107e se situacija u Ormuzu uskoro re\u0161iti\", rekao je Ralbi. \"Mnogih akteri imaju malo strpljenja i kratke fitilje\". Iran je \u010desto napadao ameri\u010dke baze \u0161irom regiona, primetio je Ralbi, dok u\u010de\u0161\u0107e Huta i piratski incidenti stvaraju dodatne mogu\u0107nosti za nasilje. Slede\u0107a eskalacija bi se stoga mogla pro\u0161iriti \"daleko izvan geografskih granica Ormuskog moreuza\". On je tako\u0111e ukazao na Liban i Gazu kao \u017eari\u0161ta gde bi kontinuirano nasilje moglo da podstakne Iran ili Hute da napadaju na nove na\u010dine. \"Dakle, ovo bi moglo vi\u0161e da izmakne kontroli nego \u0161to je to bio slu\u010daj u bilo kom trenutku\", rekao je Ralbi. Globalni ekonomski ulozi rastu Posledice produ\u017eenog poreme\u0107aja u Ormuzu pro\u0161irile bi se daleko izvan vojne konfrontacije. Ralbi je rekao da globalna ekonomska slika postaje sve zabrinjavaju\u0107a kako se severna hemisfera pribli\u017eava zimi i o\u010dekuje se da \u0107e potra\u017enja za lo\u017e-uljem porasti. On je upozorio da bi se problem mogao prebaciti s vi\u0161ih cena energenata na pitanja fizi\u010dkog snabdevanja i potencijalnih nesta\u0161ica, u zavisnosti od toga kakva \u0107e biti zima. \"Sve smo bli\u017ei zimskom periodu na severnoj hemisferi, a potra\u017enja za lo\u017e-uljem po\u010de\u0107e da raste u naredna dva meseca\", rekao je Ralbi, izra\u017eavaju\u0107i zabrinutost \"ne samo zbog cene, ve\u0107 i zbog ponude, a zatim i zbog ukupne nesta\u0161ice\". Kina bi mogla da doda jo\u0161 jedan sloj neizvesnosti. Ralbi je rekao da Peking ve\u0161ta\u010dki smanjuje potra\u017enju za naftom, ali da bi ponovno pove\u0107anje kineske potro\u0161nje moglo da podigne cene nafte i produbi ekonomske efekte sukoba. On je upozorio da bi takav pritisak mogao da podstakne i da vi\u0161e dr\u017eava obavlja transakcije s Kinom van finansijskih mehanizama zasnovanih na dolaru koji su decenijama pomagali u ja\u010danju ameri\u010dkog ekonomskog uticaja. Krhki status kvo Zasad je centralno pitanje da li \u0107e napad u nedelju i odmazda IRGC-a biti izolovane razmene udara ili \u0107e postati po\u010detak novog ciklusa eskalacije. Va\u0161ington je pokazao da se njegovi napori da za\u0161titi plovidbu prote\u017eu dalje od \u010di\u0161\u0107enja mina s brodskih ruta. Tako\u0111e je spreman da napadne iranske vojne resurse kada veruje da se koristi za ugro\u017eavanje plovnog puta. Iranci \u010dekaju u dugim redovima zbog nesta\u0161ice goriva Iran dotle zadr\u017eava mogu\u0107nost da dr\u017ei komercijalni brodarski saobra\u0107aj u opasnosti a da ne mora nu\u017eno da poku\u0161ava da sprovede konvencionalnu blokadu. Time Ormuz ostaje u nestabilnoj sredini: fizi\u010dki otvoren, ali sa ozbiljno ograni\u010denim saobra\u0107ajem usled pretnji napada. Plicas je rekao da bi status kvo mogao da potraje neko vreme ako se strane ne vrate borbama velikih razmera. Me\u0111utim, Ralbijevo upozorenje o regionalnim \u017eari\u0161tima i ekonomskom pritisku koji raste oko Ormuza nagla\u0161ava koliko je te\u0161ko obuzdati sukob unedogled. Neposredni test bi\u0107e kako \u0107e Va\u0161ington reagovati na poslednju iransku odmazdu u Jordanu. Dugoro\u010dni izazov je da li SAD mogu da plovni put dovoljno obezbede za komercijalne operatere bez izazivanja \u0161ireg rata.","title":"SAD izvele nove napade na Iran, \u0161to se smatra 'signalom' Teheranu o Ormuzu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-iran-novi-napad-jordan-irgc/33843866.html","video_url":null}],"next_num":2,"page":1,"pages":2,"per_page":20,"prev_num":null,"total":24}