{"applied_filters":{"end_date":"","lang":"","language":"","network":"","page":2,"per_page":20,"search":"","source":"slobodnaevropa_org_rss","start_date":"","topic":"","type":""},"available_filters":{"language_choices":[{"label":"Choose Language","value":""},{"label":"English","value":"English"},{"label":"Serbo-Croatian","value":"Serbo-Croatian"}],"network_choices":[{"label":"All networks","value":""},{"label":"RFE/RL","value":"RFE/RL"}],"source_choices":[{"label":"All sources","value":""},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_direct"},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_rss"},{"label":"Da Azadi Radio","value":"da_azadiradio_com_rss"},{"label":"Darivoa","value":"darivoa_com_rss"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_direct"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_rss"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_direct"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_rss"},{"label":"Editorials VOA","value":"editorials_voa_gov_rss"},{"label":"Golosameriki","value":"golosameriki_com_direct"},{"label":"Golosameriki","value":"golosameriki_com_rss"},{"label":"Ir VOA News","value":"ir_voanews_com_rss"},{"label":"Mashaalradio","value":"mashaalradio_com_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_rss"},{"label":"OCB Spanish Video","value":"ocb_spanish_video_scrape"},{"label":"Pa Azadi Radio","value":"pa_azadiradio_com_rss"},{"label":"Pashtovoa","value":"pashtovoa_com_rss"},{"label":"Radiofaarda","value":"radiofaarda_com_direct"},{"label":"Radio Farda","value":"radiofarda_com_direct"},{"label":"Radio Farda","value":"radiofarda_com_rss"},{"label":"Radiosvoboda","value":"radiosvoboda_org_rss"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_direct"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_rss"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_direct"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_rss"},{"label":"RFA Burmese","value":"rfa_burmese_rss"},{"label":"RFA Burmese Video Scrape","value":"rfa_burmese_video_scrape"},{"label":"RFA Cantonese","value":"rfa_cantonese_rss"},{"label":"RFA Cantonese Video Scrape","value":"rfa_cantonese_video_scrape"},{"label":"RFA English RSS","value":"rfa_english_rss"},{"label":"RFA English Video","value":"rfa_english_video_scrape"},{"label":"RFA Khmer","value":"rfa_khmer_rss"},{"label":"RFA Khmer Video Scrape","value":"rfa_khmer_video_scrape"},{"label":"RFA Korean","value":"rfa_korean_rss"},{"label":"RFA Korean Video Scrape","value":"rfa_korean_video_scrape"},{"label":"RFA Lao","value":"rfa_lao_rss"},{"label":"RFA Lao Video Scrape","value":"rfa_lao_video_scrape"},{"label":"RFA Mandarin","value":"rfa_mandarin_rss"},{"label":"RFA Mandarin Video Scrape","value":"rfa_mandarin_video_scrape"},{"label":"RFA Tibetan","value":"rfa_tibetan_rss"},{"label":"RFA Tibetan Video Scrape","value":"rfa_tibetan_video_scrape"},{"label":"RFA Uyghur","value":"rfa_uyghur_rss"},{"label":"RFA Uyghur Video Scrape","value":"rfa_uyghur_video_scrape"},{"label":"RFA Vietnamese","value":"rfa_vietnamese_rss"},{"label":"RFA Vietnamese Video Scrape","value":"rfa_vietnamese_video_scrape"},{"label":"RFE/RL Direct","value":"rferl_direct"},{"label":"RFE/RL","value":"rferl_org_rss"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_direct"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_rss"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_direct"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_rss"},{"label":"Ukrainian VOA News","value":"ukrainian_voanews_com_rss"},{"label":"VOA Chinese Direct","value":"voa_chinese_direct"},{"label":"VOA Chinese RSS","value":"voa_chinese_rss"},{"label":"VOA Dari Direct","value":"voa_dari_direct"},{"label":"VOA Korea Direct","value":"voa_korea_direct"},{"label":"VOA Pashto Direct","value":"voa_pashto_direct"},{"label":"VOA Persian Direct","value":"voa_persian_direct"},{"label":"Voakorea","value":"voakorea_com_rss"}],"sources":["currenttime_tv_direct","currenttime_tv_rss","da_azadiradio_com_rss","darivoa_com_rss","dengeamerika_com_direct","dengeamerika_com_rss","dengiamerika_com_direct","dengiamerika_com_rss","editorials_voa_gov_rss","golosameriki_com_direct","golosameriki_com_rss","ir_voanews_com_rss","mashaalradio_com_direct","moldova_europalibera_org_direct","moldova_europalibera_org_rss","ocb_spanish_video_scrape","pa_azadiradio_com_rss","pashtovoa_com_rss","radiofaarda_com_direct","radiofarda_com_direct","radiofarda_com_rss","radiosvoboda_org_rss","radiotavisupleba_ge_direct","radiotavisupleba_ge_rss","radiotelevisionmarti_com_direct","radiotelevisionmarti_com_rss","rfa_burmese_rss","rfa_burmese_video_scrape","rfa_cantonese_rss","rfa_cantonese_video_scrape","rfa_english_rss","rfa_english_video_scrape","rfa_khmer_rss","rfa_khmer_video_scrape","rfa_korean_rss","rfa_korean_video_scrape","rfa_lao_rss","rfa_lao_video_scrape","rfa_mandarin_rss","rfa_mandarin_video_scrape","rfa_tibetan_rss","rfa_tibetan_video_scrape","rfa_uyghur_rss","rfa_uyghur_video_scrape","rfa_vietnamese_rss","rfa_vietnamese_video_scrape","rferl_direct","rferl_org_rss","slobodnaevropa_org_direct","slobodnaevropa_org_rss","svoboda_org_direct","svoboda_org_rss","ukrainian_voanews_com_rss","voa_chinese_direct","voa_chinese_rss","voa_dari_direct","voa_korea_direct","voa_pashto_direct","voa_persian_direct","voakorea_com_rss"],"topics":[],"types":[["","All types"],["article","Articles"],["audio","Audio"],["video","Videos"],["clips","Clips"],["media","Media"]]},"has_next":false,"has_prev":true,"items":[{"article_body_paragraphs":[],"audio_source_url":null,"author":"Farangis Najibullah, Khiromon Baqozoda","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/08810000-0a00-0242-8342-08d9cd72e1c5_w1600_r1_n_s.jpeg"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":10755,"image_caption":"Saida Mirzijojeva (arhivska fotografika)","image_url":"https://gdb.rferl.org/08810000-0a00-0242-8342-08d9cd72e1c5_w1600_r1_n_s.jpeg","is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Farangis Najibullah, Khiromon Baqozoda","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-31T05:47:14","published_at_display":"31 Aug 2026, 05:47 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Kada je Saida Mirzijojeva u\u0161la u vladu Uzbekistana 2019. godine, uglavnom nije bila poznata, niti je imala iskustvo u politici. Sedam godina kasnije, najstarija \u0107erka predsednika \u0160avkata Mirzijojeva postala je jedna od najmo\u0107nijih osoba u zemlji koja se sve vi\u0161e pominje kao mogu\u0107a naslednica svog oca. Zakon koji je Mirzijojev potpisao 14. avgusta dao je tim spekulacijama novu dimenziju, formalno pro\u0161iruju\u0107i ovla\u0161\u0107enja predsedni\u010dke administracije, na \u010dijem je \u010delu 41-godi\u0161nja Mirzijojeva. Prema zakonu, \u0161ef administracije \u2013 \u0161ef kabineta predsednika \u2013 postaje zamenik predsednika Saveta bezbednosti kojim rukovodi predsednik i koji koordinira bezbednosne, policijske i vojne strukture zemlje. Mirzijojeva \u0107e tako\u0111e organizovati i koordinirati aktivnosti \u010dlanova Saveta. Ali\u0161er Ilhomov, analiti\u010dar za Centralnu Aziju iz Londona, rekao je da je promena posebno zna\u010dajna jer je kontrola nad bezbednosnim aparatom jedan od glavnih stubova predsedni\u010dke mo\u0107i. \"Ona je ve\u0107 bila de fakto druga osoba u zemlji posle predsednika, ali njen polo\u017eaj nije bio strogo regulisan zakonom. Sada je stvorena pravna osnova koja joj omogu\u0107ava da koncentri\u0161e mo\u0107 i kontrolu nad bezbednosnim slu\u017ebama\", rekao je Ilhomov. Predsednik Uzbekistana \u0160avkat Mirzijojev (\u010detvrti sa desne strane) i \u010dlanovi njegove porodice poziraju tokom glasanja na predsedni\u010dkim izborima u julu 2023. Nova ovla\u0161\u0107enja su novi korak u brzom politi\u010dkom usponu koji je vi\u0161e puta podstakao spekulacije da bi Mirzijojev mogao da priprema svoju \u0107erku za predsedni\u0161tvo. Mirzijojev (69) osvojio je tre\u0107i mandat na \u010dvrsto kontrolisanim izborima 2023. godine, osvojiv\u0161i 87 odsto glasova. Iste godine, organizovao je ustavnu reformu kojom je predsedni\u010dki mandat produ\u017een na sedam godina i kojom mu je dato pravo da se ponovo kandiduje 2030, \u0161to zna\u010di da bi mogao da vlada do 2037. Centralnoazijski lideri spremaju svoje nasljednike za razgovore u Kremlju Mirzijojeva je u\u0161la u vladu u aprilu 2019. kao zamenica \u0161efa Agencije za informisanje i masovne komunikacije, i tom pozicijom je tako\u0111e postala zamenica predsedni\u010dkog savetnika. Ona je 2020. postala zamenica predsednika nadzornog odbora Javne fondacije za podr\u0161ku i razvoj nacionalnih masovnih medija. U novembru 2022. imenovana je za \u0161eficu Odeljenja za komunikacionu i informacionu politiku u predsedni\u010dkoj administraciji, \u010dime je do\u0161la u centar vladine strategije za medije i odnose s javno\u0161\u0107u. Zatim, u avgustu 2023, Mirzjojeva je imenovana za prvu pomo\u0107nicu predsednika, \u010dime je prakti\u010dno postala drugi najvi\u0161i zvani\u010dnik u predsedni\u010dkoj administraciji posle predsednika. U to vreme, nezavisni uzbekistanski novinar D\u017eahongir Muhamed opisao je njen uspon kao \"meteorski\". \"Bukvalno nepoznata osoba je iznenada dobila drugu najvi\u0161u poziciju u Uzbekistanu\", rekao je on. Nastavak uspona Mirzijojev je u junu 2025. obnovio poziciju \u0161efa predsedni\u010dke administracije i postavio \u0107erku na tu funkciju, dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i njen polo\u017eaj u sredi\u0161tu vlade. Saida Mirzijojeva i premijer Rusije Mihail Mihustin. Moscow, 29. maj 2025. Mirzijojeva je od tada preuzela dodatne istaknute odgovornosti. U novembru 2025. imenovana je za uzbekistansku kopredsedavaju\u0107u novoosnovanog Ameri\u010dko-uzbekistanskog poslovnog i investicionog saveta. \u0106erka predsednika Uzbekistana sa \u2018statusom princeze\u2019 To imenovanje je Mirzijojevoj dalo istaknutu ulogu u upravljanju glavnim kanalom ekonomskih odnosa Uzbekistana sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Nije bilo zvani\u010dnih naznaka da se Mirzijojeva sprema da nasledi svog oca. Ipak, njena sve ve\u0107a uloga je tako\u0111e o\u017eivela pore\u0111enja s Gulnarom Karimovom, \u0107erkom Islama Karimova, koji je bio predsednik Uzbekistana od 1990, pre raspada Sovjetskog Saveza, sve do njegove smrti 2016. Karimova je svojevremeno smatrana mogu\u0107om naslednicom njenog oca pre nego \u0161to se posva\u0111ala s njim i na kraju zavr\u0161ila u zatvoru. Me\u0111utim, za razliku od Karimove, Mirzijojeva je postepeno akumulirala formalne vladine pozicije. Sveobuhvatna ovla\u0161\u0107enja Novi zakon ide dalje tako \u0161to daje funkciji Mirzijojeve daje sveobuhvatna ovla\u0161\u0107enja nad vladinim telima i dr\u017eavnim institucijama. Predsedni\u010dka administracija mo\u017ee da prati i koordinira rad vladinih agencija i regionalnih vlasti, da ocenjuje zvani\u010dnike, izdaje uputstva i daje predloge o doma\u0107oj i spoljnoj politici. Sada je tako\u0111e stekla ulogu u koordinaciji rada struktura za sprovo\u0111enje zakona i bezbednosti. Zakon je privukao posebnu pa\u017enju zbog svojih \u0161irokih odredbi o imunitetu. Neki visoki zvani\u010dnici Predsedni\u010dke administracije zadr\u017ea\u0107e imunitet do\u017eivotno posle odlaska s funkcije, dok \u0107e drugi rukovode\u0107i zvani\u010dnici imati imunitet pet godina. Za\u0161tita se prote\u017ee na njihove domove, vozila, prepisku i elektronske podatke, dok zakon postavljaju zna\u010dajna ograni\u010denja na krivi\u010dne istrage i druge proceduralne mere protiv njih. Saida Mirzijojeva tokom posete uzbekistanskom regionu Andijan u junu. \u0160uhrat Latipov, novinar nezavisnog uzbekistanskog medija Gazeta.uz, doveo je u pitanje opseg odredbi o imunitetu u novom zakonu, napisav\u0161i na Telegramu da one pokre\u0107u pitanja koja zahtevaju dodatno javno obja\u0161njenje. \"Ne znam da li zaposleni i rukovodioci drugih predsedni\u010dkih administracija \u0161irom sveta imaju takve garancije\", napisao je Latipov. Latipov je tako\u0111e doveo u pitanje koliko je brzo zakon usvojen. Donji dom parlamenta ga je odobrio 6. avgusta, Senat 7. avgusta, posle \u010dega ga je Mirzijojev potpisao 14. avgusta, \u0161to je izuzetno kratak period za zakon od takvog zna\u010daja, primetio je Latipov. Za Ilhomova, me\u0111utim, najzna\u010dajnija promena je formalna uloga koju Mirzijojeva sada ima u bezbednosnim strukturama. Upozoravaju\u0107i znakovi borbe za vlast u Uzbekistanu On je rekao da je novi zakon potencijalno stavlja u poziciju da pomogne u kontroli bezbednosnih slu\u017ebi koje su klju\u010dne za odr\u017eavanje politi\u010dke mo\u0107i. To ne zna\u010di nu\u017eno da se Mirzijojev sprema da uskoro prepusti predsedni\u010dku funkciju ili da odredi \u0107erku za svoju izabranu naslednicu kada mu se trenutni mandat istekne 2030. Ilhomov je rekao da bi novi aran\u017eman trebalo posmatrati kao neku vrstu rezervnog sistema, na\u010din da se osigura da pouzdana li\u010dnost mo\u017ee da odr\u017ei kontrolu nad dr\u017eavom ako neo\u010dekivani doga\u0111aji spre\u010de Mirzijojeva da to u\u010dini. \"To se radi u slu\u010daju mogu\u0107e promene vlasti pod nekim vanrednim okolnostima\", rekao je Ilhomov.","title":"Nova ovla\u0161\u0107enja \u0107erke uzbekistankog predsednika podsti\u010du pitanja o sukcesiji","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/uzbekistan-predsednik-cerka-sukcesija/33835796.html","video_url":null},{"article_body_paragraphs":[],"audio_source_url":null,"author":"RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/1/1a/1a3c6b40-0b69-4ab8-f88a-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee20fa313"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":5478,"image_caption":null,"image_url":null,"is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"RSE","micro_label":null,"micro_label_kind":null,"network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-15T11:52:40","published_at_display":"15 Aug 2026, 11:52 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Pi\u0161e: Safiullah Stanikzai Kada je Kubra u\u0161la u poro\u0111ajne bolove, ova 22-godi\u0161njakinja ve\u0107 je patila od anemije i pothranjenosti. Tokom poro\u0111aja do\u017eivjela je te\u0161ko krvarenje. Ljekari su je poku\u0161ali spasiti transfuzijom krvi, ali je pala u komu i umrla. Ni njena beba nije pre\u017eivjela. \"Njen mu\u017e je bio siroma\u0161an. Ljekari su mu stalno govorili da kupuje vo\u0107e kako bi mogla jesti hranljivu hranu. Nije mogao priu\u0161titi ni lijekove, a kamoli vo\u0107e\", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kubrina sestra, koja je \u017eeljela ostati anonimna. Kubra je me\u0111u hiljadama \u017eena koje svake godine umru tokom poroda u Afganistanu, zemlji s jednom od najvi\u0161ih stopa smrtnosti majki na svijetu. Prema najnovijoj procjeni UN-a objavljenoj 2023. godine, najmanje 521 majka umrla je na svakih 100.000 poro\u0111aja. Pod talibanima trudno\u0107a nosi ozbiljne rizike po \u017eivot Avganistanki Zvani\u010dni podaci za 2024. ili 2025. godinu nisu dostupni. Stvarni broj bi mogao biti i ve\u0107i jer se neki slu\u010dajevi ne prijavljuju, posebno u udaljenim podru\u010djima. Ujedinjene nacije su navele da su mnoge smrti uslijedile zbog komplikacija u trudno\u0107i koje se mogu sprije\u010diti, a koje su pogor\u0161ane ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanog osoblja za pora\u0111anje i zdravstvenim sistemom s nedovoljno resursa. Javni zdravstveni sistem u Afganistanu, koji se gotovo dvije decenije uveliko finansirao iz strane pomo\u0107i, u slobodnom je padu otkako su talibani preuzeli vlast 2021. godine, a me\u0111unarodni donatori obustavili finansijska sredstva. Situaciju dodatno pogor\u0161ava \u010dinjenica da su talibani zabranili \u017eenama poha\u0111anje univerziteta i zatvorili privatne \u0161kole koje su nudile programe za primalje i medicinske sestre. Ova radikalna grupa je ozbiljno ograni\u010dila i mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja \u017eena, uklju\u010duju\u0107i rad u zdravstvenom sektoru. Babica na odjelu za njegu djece u privatnoj bolnici u Kabulu. (fotoarhiv) Pristup zdravstvenoj za\u0161titi sve lo\u0161iji Za \u017eene u udaljenim podru\u010djima, dolazak do zdravstvene njege je te\u017eak, pri \u010demu neke moraju putovati satima da bi stigle do ustanove. Mnoge su primorane da se pora\u0111aju kod ku\u0107e. Nabila, koja \u017eivi u sjevernoj pokrajini Parvan, rekla je da joj je majka umrla tokom poroda kod ku\u0107e. I njena beba je umrla. \"Pod talibanima ovi su problemi postali mnogo gori\", rekla je Nabila, koja je navela samo svoje ime, za Radio Azadi. \"Razlozi su uzastopne trudno\u0107e, lo\u0161i ekonomski uslovi i \u010dinjenica da se pora\u0111ala kod ku\u0107e.\" Za \u017eene koje ipak stignu do zdravstvene ustanove, komplikacije poput postporo\u0111ajnog krvarenja mogu za nekoliko minuta postati opasne po \u017eivot, posebno kada su zalihe krvi, obu\u010deno osoblje ili hitna aku\u0161erska njega ograni\u010deni, navode aku\u0161eri. Talibansko preuzimanje vlasti pogor\u0161alo je razornu humanitarnu i ekonomsku krizu, guraju\u0107i milione ljudi u ekstremno siroma\u0161tvo. Oko 45 posto od 40 miliona stanovnika Afganistana treba humanitarnu pomo\u0107, prema podacima UN-a. Samo jedna od \u010detiri trudnice u Afganistanu primi preporu\u010dene \u010detiri ili vi\u0161e posjeta prednatalnoj njezi, navodi Populacijski fond UN-a (UNFPA). Iz ove agencije poru\u010duju da se predvi\u0111a da \u0107e 1,2 miliona trudnica i dojilja biti akutno pothranjeno 2026. godine, \u010dime se i majke i bebe dovode u ve\u0107i rizik. Budu\u0107nost sve neizvjesnija Iako neke strane humanitarne organizacije nastavljaju djelovati u Afganistanu, mnoge od njih bile su prisiljene smanjiti svoje aktivnosti kako me\u0111unarodno finansiranje opada. Da stvar bude jo\u0161 gora, talibani su zabranili \u017eenama poha\u0111anje medicinskih instituta koji su nudili nastavu iz primaljstva, sestrinstva, zubne higijene i laboratorijske nauke. Talibani su \u017eenama zabranili poha\u0111anje univerziteta, a zatvorili su i privatne \u0161kole koje su nudile programe za obrazovanje babica i medicinskih sestara. (fotoarhiv) Yasamin, koja je studirala medicinu kada su talibani zabranili \u017eenama univerzitet, upisala se u privatni program primaljstva kako bi nastavila svoje obrazovanje. \"Na\u0161a nada je bila da mo\u017eemo diplomirati [primaljstvo] i slu\u017eiti na\u0161oj zemlji\", rekla je za Radio Azadi. \"Sada kada su nam i to zatvorili, sve na\u0161e nade su uni\u0161tene.\" Agencija UN-a za djecu (UNICEF) saop\u0161tila je da bi Afganistan do 2030. godine mogao izgubiti \u010dak 5.400 zdravstvenih radnica zbog ograni\u010denja obrazovanja djevoj\u010dica i zapo\u0161ljavanja \u017eena. Talibani umanjuju razmjere smrtnosti majki Talibanska vlada tvrdi da se pristup zdravstvenoj za\u0161titi pobolj\u0161ao otkako su se vratili na vlast, a za dio smrtnih slu\u010dajeva majki okrivila je \u017eene koje ne tra\u017ee prednatalnu njegu. Sharafat Zaman, portparol talibanskog Ministarstva javnog zdravstva, ustvrdio je da je oko 200 majki umrlo tokom poro\u0111aja pro\u0161le godine. \"Na\u0161 cilj je spasiti svaku od njih, ali na\u017ealost jo\u0161 uvijek postoje izazovi. Jedan od njih je da \u017eenama trebaju redovni pregledi tokom trudno\u0107e i da moraju dosljedno posje\u0107ivati centre za zdravstvenu njegu kako bi se moglo pratiti zdravlje i bebe i majke\", rekao je za Radio Azadi. Zaman nije komentarisao talibansku politiku koja je \u017eenama ote\u017eala pristup zdravstvenoj za\u0161titi.","title":"'Sve na\u0161e nade su uni\u0161tene': Majke u Afganistanu umiru zbog uru\u0161enog zdravstva","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/afganistan-avganistan-talibani-majke-zdravstvo-smrtnost-majke-trudnice-porodilje/33827578.html","video_url":null},{"article_body_paragraphs":[],"audio_source_url":null,"author":"Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE","available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/08/a/ab/ab394148-5dde-4f04-f755-08def2b08775_1080p.mp4?cb=ee2066551"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":3285,"image_caption":null,"image_url":null,"is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":"Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE","micro_label":null,"micro_label_kind":null,"network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-08-09T11:10:27","published_at_display":"9 Aug 2026, 11:10 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Razgovori sa stanovnicima i policijskim jedinicama u gradu na jugu Ukrajine stalno su prekidani ruskim napadima dronova. \"Tjerati stanovni\u0161tvo da ode je teror\", rekao je \u0161ef op\u0161tinskog odjeljenja za radove, \u010diji timovi se mu\u010de pod paljbom kako bi popravili o\u0161tec\u0301ene zgrade.","title":"Ruski dronovi svakodnevno 'love' Ukrajince u Hersonu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/herson-dronovi-stanovnici-napadi-rusija-ukrajina/33823436.html","video_url":null},{"article_body_paragraphs":[],"audio_source_url":null,"author":null,"available_dubs":[],"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/07/4/4a/4a678a9f-1928-47d5-1777-08decad58b60_1080p.mp4?cb=ee1f288dd"],"duration_display":"0:00","duration_seconds":null,"embed_url":null,"id":767,"image_caption":null,"image_url":null,"is_clip":false,"item_type":"article","item_type_label":"Article","language_label":"Serbo-Croatian","media_credit":null,"micro_label":null,"micro_label_kind":null,"network_label":"RFE/RL","network_logo_url":"/static/uploads/direct_network_logos/rfe_rl_e69d397fdd7d.png","published_at":"2026-07-22T09:48:59","published_at_display":"22 Jul 2026, 09:48 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ukrajinska vojska ga\u0111ala je skladi\u0161ta najve\u0107eg ruskog internet trgovca \"Wildberries\", u tre\u0107em takvom napadu za nedelju dana, dok Kijev nastavlja da \u0161iri kampanju uzvratnih udara velikog dometa u nastojanju da primora Moskvu na pregovore. Generalna direktorka i vlasnica kompanije Tatjana Kim (Tatyana) saop\u0161tila je da su u ukrajinskim napadima pogo\u0111eni objekti u ju\u017enim gradovima Krasnodaru i Nevinomisku. Lokalne vlasti navele su da je najmanje 10 osoba povre\u0111eno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) potvrdio je napade, navode\u0107i da su mete bili logisti\u010dki centri \"uklju\u010deni u snabdevanje ruske vojske komponentama za dronove, navigacionom i drugom opremom\". Objavljene fotografije i snimci prikazuju stubove dima koji se uzdi\u017eu iz oblasti u kojoj se nalaze skladi\u0161ta kompanije \"Wildberries\". Najnoviji udari na ovu kompaniju usledili su nakon niza sli\u010dnih napada poslednjih dana, kada su ukrajinski dronovi ga\u0111ali objekte kompanije u Moskovskoj i Volgogradskoj oblasti. U tim napadima poginulo je osam radnika. \"Wildberries\" se \u010desto opisuje kao ruski ekvivalent kompanije Amazon. Kompanija je po\u010dela kao internet prodavac ode\u0107e iz evropskih kataloga, a od tada je prerasla u tr\u017ei\u0161nu platformu sa \u0161irokim spektrom proizvoda koje prodaju nezavisni trgovci. Ovi doga\u0111aji dolaze u trenutku kada Kijev poja\u010dava udare duboko unutar ruske teritorije, ciljaju\u0107i energetsku i vojnu infrastrukturu na udaljenostima do 1.000 kilometara od granice. Zelenski ove napade naziva \"sankcijama dugog dometa\" protiv Moskve. Ti napadi su izazvali nesta\u0161ice goriva \u0161irom Rusije, podsti\u010du\u0107i nezadovoljstvo me\u0111u gra\u0111anima koji ranije nisu direktno ose\u0107ali posledice rata, koji sada ulazi u petu godinu. Ruralna unutra\u0161njost Rusije pod pritiskom krize s gorivom Pored skladi\u0161ta kompanije \"Wildberries\", Zelenski je 22. jula izjavio da je Ukrajina ga\u0111ala i skladi\u0161te nafte i tanker na teritoriji Rusije, dodaju\u0107i da Moskva \"mora biti primorana da se okrene diplomatiji\". \"Potpuno je pravedno \u0161to rat vra\u0107amo ku\u0107i, u Rusiju. Mir je potreban, a Ukrajina je ruskoj strani iznela sve svoje predloge\", napisao je na Telegramu. Ipak, dve zemlje i dalje su veoma udaljene kada je re\u010d o uslovima za pregovore. Kremlj ostaje pri svom \u010dvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi sa kontrolom nad klju\u010dnom isto\u010dnom ukrajinskom oblasti Donjecka, dok istovremeno nastavlja svakodnevne vazdu\u0161ne napade \u0161irom Ukrajine. Samo tokom no\u0107i izme\u0111u 21. i 22. jula, Rusija je lansirala 216 dronova i \u010detiri rakete, kako saop\u0161tava ukrajinska vojska. U napadima je najmanje jedna osoba poginula u ju\u017enom lu\u010dkom gradu Odesi, dok je jo\u0161 najmanje pet ljudi povre\u0111eno u Kijevu, me\u0111u njima troje dece. Prema navodima lokalnih vlasti, u napadu su o\u0161te\u0107ene stambene, poslovne i magacinske zgrade, dok su hitne slu\u017ebe po\u017eurile da ugase po\u017eare.","title":"Ukrajina ponovo ga\u0111ala skladi\u0161ta ruskog 'Wildberriesa' nakon optu\u017ebi za snabdevanje vojske","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/ukrajina-rusija-wildberries-rat/33809771.html","video_url":null}],"next_num":null,"page":2,"pages":2,"per_page":20,"prev_num":1,"total":24}