RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

Ukrajinski dronovi ciljali su skladište kompanije Wildberries i veliku rafineriju nafte u ruskom regionu Baškortostan, više od 1.300 km od ukrajinske granice. Lokalni zvaničnici su prijavili dve povređene osobe, dok je Wildberries potvrdio napad na svoj kompleks. Nekoliko centara najvećeg ruskog onlajn prodavca je pogođeno od sredine jula, kao deo kontinuirane kampanje Ukrajine da ometa njene logističke mreže.

RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

Ruski vozači suočavaju se s dugim čekanjima u redovima na benzinskim pumpama u nekoliko regija, dok se nastavljaju ukrajinski zračni napadi na rafinerije. Građani reaguju na nestašice goriva i ograničenja prodaje na benzinskim pumpama koja je uveo Kremlj.

RFE/RL Serbo-Croatian

Nakon što je Ukrajina izvodila napade dronovima na ruske rafinerije i nestašica goriva se pogoršala širom Rusije, Moskva se okreće inostranstvu kako bi prerađivala svoju naftu. Kijev je poslednjih meseci napadima dronovima izbacio iz stroja desetine naftnih rafinerija širom Rusije kako bi onemogućio Moskvu da finansira i održava svoj rat u Ukrajini, koji je sada u petoj godini. Rusija je već zaustavila izvoz kako bi obuzdala krizu s gorivom i uvela je mere racionalizacije. Sada je Moskva postigla dogovor s malom privatnom rafinerijom u Kazahstanu da koristi njen pogon. Stručnjaci, međutim, kažu da je malo verovatno da će taj potez rešiti ozbiljnu nestašicu goriva u Rusiji, koja je uzvratila gađanjem energetskih postrojenja u Ukrajini. Ruski vozači ponovo suočeni s dugim čekanjima zbog novog vala nestašice goriva Kazahstanski ministar energetike Jerlan Akenženov rekao je 25. avgusta da će rafinerija Kondensat na zapadu Kazahstana prerađivati rusku sirovu naftu i da će oko 70 odsto biti vraćeno u Rusiju. Rusija, zemlja sa 143 miliona stanovnika, troši do 120.000 tona benzina dnevno tokom letnjih meseci, procenio je Rojters (Reuters). Međutim, rafinerija Kondensat može da proizvede samo do 200.000 tona benzina godišnje, što zadovoljava oko 0,3 odsto ruske dnevne potražnje za benzinom. Džon Roberts (John), nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta, tink-tenka iz Vašingtona, rekao je da bi, s obzirom na to da se Rusija suočava s ozbiljnom nestašicom goriva, čak i najmanje dodatne količine benzina i dizela mogle pomoći. To uključuje i prvu liniju fronta, gde je nestašica goriva stavila pod pritisak ruske vojne operacije. "Moguće je da je to jednostavno pitanje čistog očaja Rusije", rekao je on. "Oni imaju akutnu nestašicu goriva, benzina i dizela. To pomaže, ali ne rešava problem". Veze Kondensata s Rusijom Rafinerija Kondensat, koja je godinama radila znatno ispod kapaciteta, odranije ima veze s Rusijom. Korporativni zapisi povezuju Kondensat s Tatnjeftom, petom najvećom ruskom naftnom kompanijom i trećom najvećom rafinerijom, preko kompanije Osprey Investment. Osprey je deoničar u kompaniji Birinši šhina kompanijas, koja je glavni akcionar Kondensata, a ranije je bila i suvlasnik kompanije Mining Development Company s turskim distributerom goriva Aytemiz. Tatnjeft je kupio Aytemiz 2023. godine. Kondensat je 2024. počeo da prerađuje rusku naftu koja se isporučuje preko Tatnjeftove rafinerije TANECO u regionu Tatarstan. Kasnije te godine, Kazahstan i Rusija postigli dogovor da dozvole Kondesatu da u Rusiju izvozi benzin proizveden od ruske nafte. Taj aranžman je obnovljen 2025. Nakon što je Velika Britanija uvela sankcije Tatnjeftu 2025. godine, ta naftna kompanija je prenela svoj ceo udeo u Aytemizu na TNCI Holding, investicionu kompaniju koju kontroliše vlada ruskog regiona Tatarstan. Ova promena je uklonila direktnu korporativnu vezu između Tatnjefta i Aytemiza i samim tim i povezanost između Tatnjefta i Kondensata kroz zajedničke vlasničke udele Ospreya. Ukrajinski dronovi napali Wildberries i rusku rafineriju nafte u Baškortostanu Koliko daleko Rusija može da ide s modelom Kondensata? Kako Ukrajina nastavlja da napada ruske rafinerije, Moskva će se verovatno okrenuti većem broju postrojenja u Centralnoj Aziji, kažu stručnjaci. Rusija je ključna politička i ekonomska sila u regionu bogatom energijom, koji je bio deo Sovjetskog Saveza. "Pokušaće da prisile Kazahstan, posebno, a zatim i Uzbekistan, da im obezbede što više benzina i dizela", rekao je Roberts iz Atlantskog saveta. Henadij Rjabcev, ukrajinski energetski analitičar, rekao je da u Centralnoj Aziji nema viška kapaciteta i da region "nije u stanju da značajno utiče na situaciju u Rusiji". "To se odnosi i na Kazahstan, Kirgistan, Indiju, Kinu i Belorusiju, jer su za rusko tržište to kapi u moru", rekao je za Sheme, istraživačku jedinicu Ukrajinskog servisa RSE. Dok Ukrajina snažno napada, Moskva produbljuje odbrambene veze sa Centralnom Azijom Vlade Centralne Azije će verovatno biti oprezne u pogledu toga da u vreme rata snabdevaju energentima Rusiji, koja je pod teškim zapadnim sankcijama zbog svoje invazije na Ukrajinu. "Moraju da razmisle: kako će se to odraziti na njihovu trgovinu s ostatkom sveta? Ne žele baš da budu pod sankcijama. Ali, možda je još veća poenta to što će, bez obzira na to da li su sankcije direktne ili ne, to pogoditi priliv stranih investicija iz zemalja mimo Rusije", rekao je Roberts. Vladislav Vlasjuk, komesar ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za politiku sankcija, rekao je da Kijev ne misli da će "Rusija imati niz voljnih dobavljača naftnih derivata jer svi razumeju da se ovde prvenstveno radi o vojnim potrebama". "Na ovo takođe utiče mogućnost sankcija zbog pomaganja Rusiji i takvih slučajeva je već bilo", rekao je on za Sheme.

RFE/RL Serbo-Croatian

Isključivanje SIM kartica postalo je jedno od efikasnijih sredstava koje iranske vlasti koriste za kažnjavanje kritičara režima i aktivista civilnog društva, a posledice takvih mera daleko prevazilaze gubitak pristupa mobilnoj mreži. Pošto je pristup bankarskim, državnim, osiguravajućim, pravosudnim, pa čak i obrazovnim uslugama u Iranu danas vezan za verifikovani broj mobilnog telefona i jednokratne SMS kodove, isključivanje SIM kartice praktično ostavlja osobu bez pristupa velikom broju osnovnih usluga i građanskih prava. Jedna žena, Donja Rad (Donya), rekla je da je nedavno otkrila da ne može da obnovi osiguranje za automobil jer novo obavezno pravilo zahteva registraciju adrese preko državnog stambenog portala, a za taj postupak potreban je verifikacioni kod koji stiže putem SMS poruke, koju nije mogla da primi. Ona je na mreži X napisala da su isključenja SIM kartica tokom poslednje dve ili tri godine postala toliko uobičajena da ljudi o njima govore "kao što se žale na saobraćaj ili vreme". Takvu meru opisala je kao "kaznu koja stiže pre nego što su podignute bilo kakve optužbe". Mahsa Safaei, automehaničarka koja objavljuje sadržaj na Instagramu, rekla je da joj je SIM kartica isključena pre tri godine zato što se na snimcima pojavljivala bez marame i u majicama kratkih rukava. "Pitali ste šta sam pogrešno uradila? Pošteno sam zarađivala za život", rekla je u video-snimku. "Prošle su tri godine." Ali Akbar Gordži (Gorji), profesor ustavnog prava, i novinarka Saide Šafiei (Saeideh Shafiei) takođe su ostali bez aktivnih SIM kartica bez prethodnog upozorenja. Oboje tvrde da su im, kada su pokušali da uklone blokadu, vlasti poručile da obrišu određene kritičke objave na društvenim mrežama i objave 20 poruka u odbranu Islamske Republike. Šest meseci rata u Iranu: Četiri pitanja koja bi mogla da odrede dalji tok sukoba Presedan Ovakva praksa pojavila se nakon protesta širom zemlje 2022. godine, iz kojih je nastao pokret "Žena, život, sloboda", a dodatno je intenzivirana nakon dvanaestodnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. Broj mobilnog telefona danas u iranskoj digitalnoj infrastrukturi funkcioniše kao svojevrsni identifikacioni dokument za primanje jednokratnih kodova, pa njegovo blokiranje može izazvati lančanu reakciju i onemogućiti pristup brojnim drugim uslugama. Iranska organizacija za digitalna prava Filterbaan opisala je isključivanje SIM kartica kao vanpravni alat namenjen identifikovanju pojedinaca, ograničavanju njihovih aktivnosti i ometanju komunikacije aktivista međusobno, sa institucijama i medijima. To uključuje i uskraćivanje pristupa elektronskom sistemu pravosudnih obaveštenja, kao i onemogućavanje dostavljanja sudskih poziva. Upravo to dogodilo se Jaldi Moajeri (Yalda Moayeri), poznatoj iranskoj foto-reporterki. Ona tvrdi da je sasvim slučajno, tokom jedne nepovezane posete sudu, saznala da joj je zakazano suđenje i da su vlasti pokušale da je kontaktiraju preko istog telefonskog broja koji su prethodno isključile, nakon čega je protiv nje doneta presuda u odsustvu. Pravno opravdanje Vlasti se u pojedinim slučajevima pozivaju na član 247 iranskog Zakona o krivičnom postupku, koji istražnom sudiji omogućava da osumnjičenom odredi određene nadzorne mere, poput zabrane putovanja ili zabrane upravljanja vozilom. Obračun sa popularnom iranskom YouTube platformom moguća najava novih ograničenja Međutim, aktivisti i advokati postavljaju pitanje da li se ta odredba može tumačiti toliko široko da opravda uskraćivanje pristupa telefonskom broju, a time i čitavom nizu osnovnih usluga, posebno kada građani tvrde da nisu unapred obavešteni o takvim merama. Hosein Ahmadinijaz (Hossein Ahmadiniaz), iranski advokat koji radi u Holandiji, rekao je za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa, da iransko pravosuđe "nema legitiman pravni osnov za takvu praksu". On smatra da se radi o izgovoru za ograničavanje sloboda građana, suprotno osnovnim pravnim načelima, uključujući princip da kazne moraju biti propisane zakonom i u skladu sa ustavnim garancijama. Prema njegovim rečima, takva praksa građanima uskraćuje pravo na pravično saslušanje i pokazuje odsustvo nezavisnog pravosuđa. "Zakon ne može imati stvarno značenje u Islamskoj Republici Iran", rekao je Ahmadinijaz.

RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

Da li će Kosovo ostati izvan energetske mape američkog gasa? Dok države regiona potpisuju, milijarde vredne, sporazume o američkom tečnom prirodnom gasu (LNG), Kosovo se i dalje dvoumi između gasa i uglja. Stručnjaci upozoravaju da se prilike sužavaju i da bi svako odlaganje moglo da ostavi zemlju bez pristupa LNG-u.

RFE/RL Serbo-Croatian

Licence dve termoelektrane koje proizvode najveći deo električne energije na Kosovu ističu 4. oktobra. Ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku do tada ne bude funkcionalan, neće imati ko da donese odluku o produženju licenci za Kosova A i Kosova B. Regulatorna kancelarija za energetiku potvrdila je za RSE da, bez produženja licenci, Kosovska energetska korporacija (KEK) nema zakonsku osnovu da nastavi proizvodnju. Međutim, ni regulatorno telo ni KEK nisu razjasnili šta će se konkretno dogoditi posle 4. oktobra, ako se problem do tada ne reši. RSE je pitao obe institucije da li će termoelektrane morati da obustave proizvodnju i da li postoji neki pravni mehanizam koji bi im omogućio privremeni nastavak rada. Na ova pitanja odgovor nije stigao. Eventualni prekid proizvodnje KEK-a značajno bi povećao zavisnost Kosova od uvoza elktrične energije, dok stručnjaci upozoravaju na posledice po bezbednost snabdevanja i velike finansijske troškove. Zašto licence ne mogu da se produže? Problem je u Upravnom odboru Regulatorne kancelarija za energetiku, instituciji koja je nadležna da odlučuje o licenciranju proizvođača električne energije. Odbor trenutno nema kvorum za odlučivanje, jer mu nedostaju dva člana i predsedavajući. Procedura za popunjavanje ovih pozicija je pokrenuta. Ministarstvo ekonomije objavilo je spisak izabranih kandidata za dve pozicije članova i predsedavajućeg Odbora. Međutim, procedura ne može da se završi bez Skupštine. Nakon odabira, imena moraju biti poslata Vladi, koja ih potom prosleđuje Skupštini na glasanje. Konačno imenovanje članova Odbora je u nadležnosti poslanika. "Lista kandidata biće poslata pošto se ispune zakonski uslovi, uključujući konstituisanje Skupštine, jer je imenovanje Odbora Regulatorne kancelarija za energetiku u krajnjoj liniji nadležnost Skupštine Kosova", navodi se u odgovoru Ministarstva ekonomije Radiju Slobodna Evropa. KEK je, u međuvremenu, podneo Regulatornoj kancelariji za energetiku zahteve za produženje licenci za Kosovo A i Kosovo B. Kosovo na prekretnici: Američki gas ili ugalj? Regulatorna kancelarija za energetiku navodi da ih je stručno osoblje već obradilo. Konačna odluka, međutim, ne može biti doneta. "Bez uspostavljanja zakonskog kvoruma, konačna odluka u vezi sa zahtevima KEK-a ne može biti doneta", navodi Regulatorna kancelarija za energetiku. Šta je ugroženo posle 4. oktobra? Posle isteka licenci, prema Regulatornoj kancelariji za energetiku, za nastavak proizvodne delatnosti potrebna je važeća odluka Odbora. Međutim, Regulatorna kancelarija za energetiku nije pojasnila da li to znači da će KEK morati da obustavi proizvodnju odmah po isteku licenci. Ni KEK nije odgovorio na pitanje RSE o tome šta će preduzeti ako u 5. oktobar uđe bez obnovljenih licenci i da li je pripremio alternativne planove za takav scenario. Težina ove neizvesnosti je velika, budući da energetski sistem Kosova i dalje uglavnom zavisi od KEK-ovih termoelektrana. 'Ovo je harač': Na severu Kosova o računima za struju Podaci Regulatorne kancelarije za energetiku za prošlu godinu pokazuju da je domaća proizvodnja električne energije, uključujući obnovljive izvore, dostigla 5.298 gigavat-sati (GWh), dok je ukupna potražnja bila 6.944 GWh. Samo termoelektrane KEK-a proizvele su 4.687 GWh, odnosno više od 88 odsto ukupne električne energije proizvedene u zemlji. Hidroelektrane i drugi obnovljivi izvori proizveli su oko 611,5 GWh. Ukupno gledano, domaća proizvodnja pokrila je više od 76 odsto potražnje potrošača, dok je ostatak obezbeđen uvozom. To znači da bi potencijalni prekid proizvodnje u Kosovu A i Kosovu B značajno povećao potrebe zemlje za električne energijom iz inostranstva. 'Slučaj bez presedana' Njazi Tači (Thaci), bivši direktor Kosovske energetske korporacije, ocenjuje da je situacija neobična i neprihvatljiva. "Nepojmljivo je da blokovi stanu zato što licenca nije obnovljena. Ovo je slučaj bez presedana. Kosovo ne može da ostane samo na proizvodnji energije iz obnovljivih izvora", rekao je Tači za RSE. Prema njegovim rečima, proizvodnja iz alternativnih izvora nije dovoljna da zameni kapacitete KEK-a. "Kosovo nema dovoljnu proizvodnju iz alternativnih izvora. Ovo je hitan zahtev koji zahteva rešenje i politički subjekti moraju to uzeti u obzir kako bi pronašli način da konstituišu Skupštinu", dodao je on. Kosovska Skupština još nije završila proces konstituisanja koji je počeo 6. avgusta i nema datum za nastavak sednice. Pokret Samoopredeljenje, pobednik poslednjih izbora, i Demokratski savez Kosova, koji je u opoziciji, vodili su razgovore o političkom sporazumu – uključujući i pitanje sledećeg predsednika – pre sazivanja nastavka sednice. Popodne 31. avgusta, dve stranke su saopštile da su se dogovorile oko imena Bekima Sejdiua za funkciju predsednika, je i dalje nije jasno kako će se odvijati proces konstituisanja institucija. Koliko bi to moglo da košta Kosovo? Etem Čeku (Ethem Ceku), stručnjak za energetiku, kaže da se, uprkos komplikovanoj institucionalnoj situaciji – s vladom u tehničkom mandatu i bez funkcionalne Skupštine – mora pronaći zakonsko rešenje kako bi se sprečilo da licence isteknu bez mogućnosti obnavljanja. U suprotnom, prema njegovim rečima, Kosovo bi postalo daleko zavisnije od uvoza električne energije. Ethem Ceku: Pronaći zakonsko rešenje kako bi se sprečilo da licence isteknu bez mogućnosti obnavljanja "To bi stvorilo trošak od stotina miliona evra, što bi u početku palo na državni budžet, a zatim bi se direktno odrazilo na građane kroz tarife za energiju", kaže Čeku za RSE. Prema njegovim rečima, u slučaju značajnog povećanja uvoza, snabdevač bi od Vlade mogao da zatraži kompenzaciju ili subvencije za dodatne troškove. Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESCO) je u obavezi da obezbedi snabdevanje potrošača. Ona kupuje energiju uglavnom od KEK-a, dok se razlika između domaće proizvodnje i potražnje pokriva iz uvoza. "U slučaju promena u bilansu ponude i potražnje, KESCO preduzima neophodne mere za obezbeđivanje energije, u skladu sa zakonskim i regulatornim okvirom i tržišnim uslovima", navela je ta kompanija za RSE. RSE je pitao KESCO koliko bi energije morao da uveze ako bi proizvodnja KEK-a bila obustavljena i koliko bi je takav scenario mogao da košta. Kompanija nije dala procene, navodeći da ne može da spekuliše o hipotetičkim scenarijima i da količine i troškovi uvoza zavise od okolnosti i tržišnih uslova u tom trenutku. Međutim, uvoz električne energije već košta Kosovo stotine miliona evra. Samo u 2025. godini, Kosovo je potrošilo oko 240 miliona evra na uvoz električne energije, po prosečnoj ceni od 146 evra po megavat-satu (MWh). Tako, na manje od pet nedelja pre isticanja licenci, ostaje nejasno šta će se desiti s proizvodnjom energije u Kosovu A i Kosovu B ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku ne bude operativan do 4. oktobra.

RFE/RL Serbo-Croatian

Milorad Dodik, Nenad Stevandić, Radan Ostojić, Staša Košarac, Draško Stanivuković, Marinko Božović i Željka Cvijanović. Ovi predstavnici vlasti u Republici Srpskoj se nalaze u krivičnim prijavama koje je Tužilaštvu Bosne i Hercegovine podnio Ćamil Duraković, potpredsjednik tog bosanskohercegovačkog entiteta. Razlog je, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), kršenje Krivičnog zakona BiH, kojim je, između ostalog, zabranjeno veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Radi se o krivičnom djelu izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145a stav 6. Krivičnog zakona BiH. Duraković navodi da su ove osobe prekršile zakon veličanjem Ratka Mladića. On je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progon i prisilno premještanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Krivične prijave je poslao poštom 31. augusta. Ćamil Duraković: Presude se ne mogu negirati "Presude se ne mogu negirati. Zašto vlastiti narod drže u toj omči oko vrata zbog pokušaja nametanja nekog lažnog narativa da vi od presuđenog ratnog zločinca koji je ležao doživotnu kaznu pokušavate napraviti generala heroja. To je nemoguća misija i samo ćete napraviti problem vlastitom narodu ili bar dijelu naroda koji slijepo slijedi vlast", kaže Duraković. Prijave zbog veličanja Ratka Mladića, nakon njegove smrti u Haškom tribunalu, podnijela je i Ivana Marić. To je uradila putem online platforme Registar 145a. Ivana Marić: Tužilaštvo sada ima sasvim dovoljno materijala "Ja ne znam u kojoj mjeri će tužilaštvo uspjeti i do koje mjere i koju jačinu veličanja će oni prihvatiti. Međutim, mislim da imaju sasvim dovoljno sada materijala i ukoliko uspiju kazniti bar ove neke vodeće političare i građane koji su zaista dali sebi oduška u veličanju esejima o veličini Ratka Mladića. Dovoljno bi bilo nekoliko slučajeva koji bi služili kao opomena drugima koji bi to uradili u nekim budućim periodima, jer nije sa ovim završena priča", navodi Marić. Ivana Marić je krivične prijave podnijela putem online platforme Registar 145a. Do objave ovog teksta, na online platformi je poslano 67.800 krivičnih prijava sa 864 predmeta u registru. Iz Tužilaštva BiH navode za RSE da u proteklom periodu nisu zaprimili nijedan izvještaj o počinjenom krivičnom djelu izazivanja nacionalne, rasne ili vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145a. od nadležnih policijskih agencija, na svim nivoima u BiH. "Zaprimljeno je nekoliko hiljada e-mailova građana, u kojima su prijavljene određene objave ili komentari na društvenim mrežama ili u medijskom prostoru, koje ti građani smatraju spornim. Zaprimljeno je i nekoliko prijava fizičkih lica ili predstavnika političkih stranaka ili političkih subjekata. Sve zaprimljene prijave biće analizirane od strane postupajućih tužilaca i policijskih agencija, te će o rezultatima javnost biti obaviještena naknadno", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije. Prijetnje zbog prijava I Duraković i Marić su zbog prijava za kršenje Krivičnog zakona BiH dobili prijetnje na profilima koje imaju na društvenim mrežama. "Dobio sam preko 2.500 poruka, što vrijeđajuće, što prijeteće. Sada je to dosta intenzivnije nego u prošlosti. Nevjerovatno. Dakle poruka Bošnjacima koji su konstitutivni narod i žive u ovom dijelu države je da, čak, ni državno tužilaštvo nije adresa na koju se mi možemo osloniti da nam obezbijedi slobodu i sigurnost", kaže Duraković. Zamislite šta bi se desilo u Njemačkoj da neko kaže bilo šta pozitivno za Hitlera. - ističe Ivana Marić Zbog objave o podnošenju krivične prijave, Ivana Marić je na Facebook stranici dobila više od 3.000 komentara, od kojih je veliki broj prijeteći. "Zamislite šta bi se desilo u Njemačkoj da neko kaže bilo šta pozitivno za Hitlera. To bi bilo odmah sankcionisano i tamo su ljudi automatski dobijali otkaze za bilo kakvu naznaku bilo čega drugog osim toga da je on zvijer. Nije u pitanju ubijena jedna osoba, to su na hiljade osoba i to na tako brutalan način, tako da sa osobama koje će veličati bilo šta vezano za njegovo ime nema potrebe razgovarati", navodi Marić. Do objavljivanja teksta, na online platformi Registar 145a je poslano 67.800 krivičnih prijava sa 864 predmeta u registru. Iz Misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa navode kako su prijetnje, zastrašivanja i targetiranja javnih zvaničnika, novinara i članova njihovih porodica, neprihvatljive. "One predstavljaju direktan napad na demokratsko učešće, slobodu medija i pravo na život bez straha i zastrašivanja. Nadležni organi moraju brzo i djelotvorno reagovati na prijetnje, zastrašivanje, uznemiravanje ili druge oblike pritiska na novinare i medijske organizacije, uključujući i one u online prostoru. Odgovorni za takva djela moraju odgovarati u skladu sa zakonom", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Iz OSCE-a pozivaju političke lidere na svim nivoima da se suzdrže od retorike koja dodatno podiže tenzije i da preduzmu konkretne korake ka smirivanju situacije. "Pozivamo sve institucije nadležne za javni red i vladavinu prava da djeluju brzo i nepristrasno kako bi zaštitile one kojima se prijeti, te spriječile i sankcionisale svako podsticanje na mržnju ili nasilje. To uključuje postupke poput negiranja presuđenih zločina ili veličanja osoba proglašenih krivim za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, gdje takvo postupanje predstavlja podsticanje", ističe se. Todorović: Nije bilo suočavanja sa prošlošću Branko Todorović, predsjednik Helsinškog odbora Republike Srpske smatra kako 30 godina nakon rata u Bosni i Hercegovini, bh. društvo u cjelini nije "krenulo naprijed, jer nije došlo do lustracije i jasne strategije tranzicione pravde". Branko Todorović: Društvo u BiH treba postavili na neke temelje istine i pravde "To je uključivalo suočavanje sa prošlošću, to je uključivalo mnogo snažniji rad pravosudnih institucija u Bosni i Hercegovini i, naravno, to je uključivalo želju svih aktera u bosanskohercegovačkom društvu, medija, politike, institucija, univerziteta, udruženja da utvrdimo i činjenice, da se distanciramo, da osudimo zločine i da prihvatimo univerzalne civilizacijske i humanističke principe, kako bismo Bosnu i Hercegovinu postavili na neke temelje istine, pravde i solidarnosti sa žrtvama, osude ratnih zločina i ratnih zločinaca", kaže Todorović za RSE. Od interneta do stadiona: Veličanje preminulog ratnog zločinca Mladića On ističe da su političari iskoristili konflikt za održavanje na vlasti. "Brzo su shvatili da ne moraju građanima Bosne i Hercegovine ništa davati drugo, već ih hraniti da kažemo mržnjom i strahovima, međuetničkom, međureligijskom mržnjom. I ono što je poražavajuće, da smo napravili obrazovni sistem koji je podržavao, doslovno da kažemo, ratni zločin, da smo napravili politički sistem koji vidimo i danas u Srbiji koji glorifikuje ratne zločince, da smo napravili sistem koji u potpunosti ignoriše žrtve, patnju žrtava. To je zaista katastrofalno", kaže on. Šta se navodi u Krivičnom zakonu BiH? Krivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Sud Bosne i Hercegovine do sada je izrekao dvije presude. Vojin Pavlović, predsjednik proruskog udruženja, osuđen je zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca na tri i po godine zatvora. Suđeno mu je za grubo negiranje i veličanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića. Riječ je o prvom sudskom procesu ove vrste. Sudija je u prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tužilaštva da procesuiraju takve slučajeve. Za šta je osuđen Ratko Mladić? Pavlović je osuđen, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladića na kojem je bila ispisana poruka "Srećan rođendan, živi i zdravi bili". Proglašen je krivim i da je odobrio i pokušao opravdati genocid u Srebrenici na način da je organizovao održavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano "11. juli Dan oslobođenja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske". Plakate je lijepio na području opštine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Pavlović i Malić još ne služe kazne zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca u BiH Miodrag Malić je u junu ove godine osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjaluci, na protestu koji su organizovale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima. Sud BiH potvrdio trogodišnju kaznu Miodragu Maliću zbog veličanja ratnih zločinaca Kako je potvrđeno iz Suda Bosne I Hercegovine, ni Pavlović ni Malić, iako su drugostepene presude konačne, ne služe zatvorske kazne. Na pitanje RSE zbog čega, nije odgovoreno iz ove pravosudne institucije.

RFE/RL Serbo-Croatian

Nedelju dana pošto je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif (John Ratcliffe) nenajavljeno došao u Moskvu, ostaju pitanja o tome šta je dovelo do neobične misije i šta Vašington veruje da se Rusija možda sprema da uradi. Ratklif je navodno upozorio ruske zvaničnike da ne napadaju ili testiraju NATO, s posebnom zabrinutošću zbog baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije. Takođe je navodno razgovarao o podršci Rusije Iranu. Američki predsednik Donald Tramp je opisao posetu kao "polurutinsku", rekavši da Vašington želi da vidi kraj rata u Ukrajini i da bi iz toga "nešto moglo proizaći". CIA nije otkrila kompletan program posete. Kremlj je saopštio da se Ratklif nije sastao s predsednikom Vladimirom Putinom, opisujući posetu kao deo kontinuiranog kontakta između bezbednosnih službi dve zemlje. Američki zvaničnici su obavestili saveznike NATO-a o zabrinutosti zbog potencijalnog ponašanja Rusije, dok je Ukrajina saopštila da je dobila izveštaj i pre i posle Ratklifove posete. Baltičke države se naoružavaju zbog pretnje iz Rusije, procurilo pismo pokazuje veće strahove Ratklifova poseta je bio prvi javno poznato odlazak u Moskvu aktivnog direktora CIA otkako je Vilijam Berns (William Burns) tamo bio u novembru 2021. godine, mesecima pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Poređenje postavlja očigledno pitanje: Koliko ozbiljni moraju biti obaveštajni podaci da bi direktor CIA lično otputovao u Moskvu da uruči upozorenje? Za Edvarda Bogana (Edward), penzionisanog operativca CIA s 24 godine iskustva u nacionalnoj bezbednosti, obaveštajni podaci nisu nužno morali da imaju najviši stepen pouzdanosti. Ipak, odluka da se pošalje direktor CIA sugeriše da je Vašington smatrao pretnju dovoljno verodostojnom i važnom da opravda upozorenje licem u lice. "Činjenica da bi direktor ušao u avion i došao sugeriše mi da je to bila verodostojna pretnja i da je bilo važno reći licem u lice, znate, nemojte to da radite, bez obzira na to šta znamo", rekao je Bogan za RSE. To ne znači da su američke obaveštajne službe zaključile da je Rusija odlučila da napadne članicu NATO-a ili da će napad biti uskoro izveden. To ipak sugeriše da je Vašington video da postoji dovoljno potencijalnog rizika da direktno komunicira s Moskvom. Upozorenje i odvraćanje Fokus na Baltik o kojem je izveštavano je značajan. Sve tri zemlje su članice NATO-a i bivše sovjetske republike, i sve tri imaju granicu s Rusijom. Zabrinutost možda nije u tome da se Moskva sprema za veliki rat s NATO-om. Ograničenija vojna akcija ili hibridna operacija bi umesto toga mogla da testira da li bi Alijansa odgovorila kolektivno i da li bi Moskva mogla da iskoristi podele među njenim članicama. Rusija je više puta negirala planove za napad na NATO i odbacila takve procene kao "besmislice". Moskva je takođe negirala da planira da izvede invaziju na Ukrajinu pre nego što je pokrenula rat u februaru 2022. Za Šona Visvesera (Sean Wswesser), bivšeg šefa stanice CIA koji je napisao knjigu o ruskim obaveštajnim taktikama, Ratklifova poseta je bila "ohrabrujući znak" i pokazala da je Vašington spreman da se suprotstavi, kako je rekao, "nesmotrenom eskalacijom ruskih obaveštajnih službi". On je, međutim, rekao da bi upozorenje imalo ograničenu vrednost bez pretnje posledicama ako ga Moskva ignoriše. "Neće stati dok ih mi ne zaustavimo", rekao je Visveser za RSE. "Ipak, da bi bilo kakvo upozorenje bilo efikasno, mora ići s posledicama za Rusiju ako ne posluša upozorenje i pređe više navodnih crvenih linija". Njegova procena šireg problema odvraćanja bila je jasna: "Dosad je bilo samo nekontrolisane eskalacija iz Rusije i neuspelog odvraćanja kod Alijanse", rekao je on, misleći na NATO. Pitanje, dakle, nije samo šta je Vašington rekao Moskvi, već da li Rusija veruje da su SAD i njihovi saveznici spremni da deluju ako se upozorenje ignoriše. Bogan je pozvao na oprez u proceni mogućnosti Rusije da vojno eskalira. "Rusija priča kao da ima mnogo više opcija nego što zapravo ima", rekao je on. Rusija ima značajne vojne kapacitete, ali su njene snage zaglavljene u ratu u Ukrajini koji traje mnogo duže nego što je Kremlj očekivao. Bogan je rekao da posmatrači ponekad zamišljaju Rusiju kao nekoga ko ima veliku neiskorišćenu vojnu rezervu koja bi se iznenada mogla okrenuti protiv Evrope. "Da su imali takav kapacitet, primenili bi ga u borbi protiv Ukrajine", rekao je on. To ne znači da Rusija nema opcije. Bogan je rekao da bi obaveštajni podaci koji stoje iza Ratklifove posete mogli da uključuju pokušaj da se promeni vojna računica u vezi s NATO-om. "Nešto se sprema", rekao je on. "Promena te računice, ulazak u prostore NATO-a na neki vojni način bi vrlo lako mogao biti ono o čemu se tu... radilo". Istovremeno, Bogan je rekao da ne veruje da Moskva nužno želi direktnu konfrontaciju s NATO-om. "Ne mislim da su spremni da to urade", rekao je on. Šef CIA posetio Moskvu da upozori Rusiju na mogući napad na Baltik, tvrde izvori Stiven Keš (Steven Cash), izvršni direktor organizacije Steady State i bivši obaveštajac CIA i Ministarstva unutrašnje bezbednosti, rekao je da korišćenje CIA za komunikaciju s protivnicima može biti prikladno kada osetljiva pitanja zahtevaju diskretan kanal, a konvencionalna diplomatija nije adekvatna. On je, međutim, doveo u pitanje da li je Ratklif Moskvi prenosio koherentnu poruku američke politike. Keš je naveo, kako je rekao, "očiglednu nepovezanost američke politike" i ukazao na odsustvo državnog sekretara Marka Rubija (Marco) u javnoj diplomatiji oko te posete. "Kakvu je politiku direktor Ratklif zapravo nosio u Moskvu", upitao je Keš. On je rekao da je šira zabrinutost da li administracija ima uređen proces razvoja politike zasnovan na obaveštajnim podacima. "Ne izgleda kao da vlada Sjedinjenih Država govori iz pažljivo razmotrene nacionalne politike, već kao da jedan potencijalni autokrata šalje izaslanika da pregovara s predstavnikom drugog autokrate", rekao je Keš. Diskreni kanal, rekao je Keš, koristan je samo ako je politika koja stoji iza poruke koherentna i strateški smislena. "Ako je suština loše osmišljena – ili je u raskoraku s onim što naši saveznici, naše diplomate, naša vojska, pa čak i drugi delovi naše vlade shvataju kao američku politiku – onda tajnovitost i osetljivost kanala neće učiniti komunikaciju efikasnijom", rekao je on. "Oni prosto efikasnije prenose zbrku“.

RFE/RL Serbo-Croatian

Samitom u Biškeku, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) puni 25 godina u trenutku izuzetnih tenzija koje direktno dotiču mnoge članice sve šire regionalne grupe. Iran je u ratu sa SAD, rat Rusije protiv Ukrajine nastavlja da besni bez znakova popuštanja, Kina se suočava s povećanim pritiskom SAD zbog trgovine, a nuklearno naoružani neprijatelji Indija i Pakistan sede zajedno uprkos dubokom rivalstvu, da spomenemo samo neke. Četiri centralnoazijske članice – zemlja domaćin Kirgistan, Kazahstan, Uzbekistan i Tadžikistan – jesu regionalni igrači, ali i ciljevi raznih zemalja koje žele da povećaju svoj uticaj, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju i SAD koje nisu članice ŠOS-a. U intervjuu za Narodni dnevnik (Renmin ribao), novine Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, generalni sekretar ŠOS-a Nurlan Jermekbajev iz Kazahstana hvalio je "šangajski duh", koji, kako je rekao, uključuje međusobno poverenje, poštovanje i korist, između ostalih kvaliteta za koje je tvrdio da čine grupu privlačnom za takozvani Globalni jug. Međutim, iza tih "zajedničkih vrednosti" stoje duboke razlike, pri čemu članice koriste platformu ŠOS-a da bi ostvarile svoje, često suprotstavljene programe. Svaka članica "ima svoju posebnu poziciju i velike sile imaju stavove koji se međusobno razlikuju", rekao je kirgistanski politički analitičar Emil Džurajev. Kina i Indija "imaju različite pozicije po mnogim pitanjima i takođe postoje oblasti sporenja među njima", rekao je Džurajev. "Rusija pokušava da utiče na svet i... nastavlja svoj rat bez prestanka. Uz to, tu je i Iran. Svi čekaju da vide šta će Iran uraditi". Ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi rukuju se tokom susreta na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Biškeku, 31. avgusta. Dvadesetšesti godišnji samit ŠOS-a obeležava 25 godina otkako su je osnovali Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Indija, Pakistan, Iran i Belorusija su sada članice, a zajedno s državama posmatračima i partnerima u dijalogu, ta organizacija predstavlja skoro polovinu svetske populacije i otprilike četvrtinu globalne ekonomije. "Biškek je danas postao svetska prestonica", objavio je lokalni list 31. avgusta dok su lideri išli na bilateralne sastanke uoči zvaničnog samita. Očekuje se da će sastanak 1. septembra rezultirati Biškečkom deklaracijom povodom godišnjice, zajedno s tematskim saopštenjima i odlukama koje obuhvataju bezbednost, ekonomiju, transport, zaštitu životne sredine, veštačku inteligenciju i kulturnu i humanitarnu saradnju. Prethodni skupovi, međutim, nisu doneli nikakve sudbonosne odluke, pa je za članice, bilo da su velike ili male, to možda više stvar predstave nego suštine. Uprkos dubokim razlikama unutar organizacije, ŠOS daje svojim članicama i posmatračima platformu da se zajedno pojave na međunarodnoj sceni i projektuju težinu većeg kolektiva, rekao je Rid Stendiš (Reid Standish), nerezidentni istraživač u Centralnoevropskom institutu za azijske studije i bivši novinar RSE. "Možda nema velika politička dostignuća iza sebe i može biti ograničena svojim unutrašnjim rivalstvima, ali ŠOS i dalje očigledno služi svrsi okupljanja ovih lidera na forumu kojim ne dominiraju zapadne sile", rekao je on. "Lideri ŠOS-a očigledno pridaju značaj ovome, inače ne bi prisustvovali". Kina je najuticajnija članica ŠOS-a i njena ekonomska težina stavila je Peking u centar povećanog međunarodnog pritiska zbog trgovine. Šta ako Kina odbije saradnju?Američka kampanja sankcija suočava se s najvećim testom Uoči sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 na drugom kraju sveta 31. avgusta u Ešvilu u Severnoj Karolini, ministar finansija SAD Skot Besent (Scott Bessent) je rekao da će ohrabriti članice da preispitaju svoju trgovinu s Kinom, navodeći da je ukupni trgovinski suficit Pekinga od oko 1.200 milijardi dolara neodrživ. Prošle nedelje, Besent je pozvao zemlje da prekinu veze s Iranom u okviru napora da se "preseče svaka ekonomska žila linija koja održava ovaj tiranski režim dok Teheran ne bude ostao sam". Iran se nada da će samit ŠOS-a poslati signal da nije sam. "U konfrontaciji Irana i Amerike, trebalo bi da očekujemo snažnije izjave ovde, izjave o zapadnom uticaju i pritisku ili deklaraciju kojom se izražava neslaganje s procesima u Iranu ili se kaže nešto poput: 'Radite pogrešnu stvar'", rekla je kirgistanska politička analitičarka Činara Esengul. Isto tako i Rusija, koja je pod sve strožim zapadnim sankcijama zbog rata protiv Ukrajine. Međunarodni krivični sud je 2023. godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog sumnje na ratne zločine zbog ilegalnog prebacivanja ukrajinske dece u Rusiju. Za Kinu, kaže Stendiš, skupovi ŠOS-a "služe korisnoj svrsi pružajući svetu važnu sliku da se ključne globalne odluke mogu doneti bez prisustva zapadnih lidera".

RFE/RL Serbo-Croatian

"Ja svakako neću učestvovati niti biti deo te sahrane (Ratka Mladića)", rekao je Radiju Slobodna Evropa ministar turizma i omladine Srbije Husein Memić. "Ratko Mladić je čovek koji je osuđen pred Haškim tribunalom i o tome ne treba više da se govori ni reč", kaže Memić koji je član Vlade iz redova Sandžačke demokratske partije, koja je na prethodne parlamentarne izbore izašla u okviru liste koju je predvodila Srpska napredna stranka. Oštre reakcije iz bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji stigle su nakon najave ministra pravde Nenada Vujića da će osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić biti sahranjen u Srbiji "uz najviše državne počasti". Iz Vlade Srbije, Ministarstva pravde i Predsedništva nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa (RSE) na upit o najavama Mladićeve sahrane, ni dali više detalja o učešću Srbije u tome. I Ministar Memić za RSE navodi da nema potvrdu Vlade da će Mladić biti sahranjen uz počasti države Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 28. avgusta da će Mladić "biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome". Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je 2021. pred sudom u Hagu na doživotni zatvor zbog zločina i genocida nad Bošnjacima. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici u Bosni i Hercegovini , progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Preminuo je 27. avgusta u Hagu nakon teških bolesti. Za šta je osuđen Ratko Mladić? O Mladiću u Sandžaku Bošnjačko nacionalno vijeće (Nacionalni savet Bošnjaka) saopštenjem od 29. avgusta osudilo je takvu najavu navodeći da država Bošnjacima šalje "opasnu poruku" i pozvalo zvaničnike da ne glorifikuju osuđenog ratnog zločinca. Iz Zbora građana Novog Pazara, jedne od neformalnih organizacija građana nastalih tokom studentskih protesta, za RSE kažu da je poruka o državnim počastima Mladiću "stravična". "Ne možete tražiti od Bošnjaka poverenje u institucije, a istovremeno odavati državno priznanje čoveku osuđenom za genocid nad njihovim narodom. To jednostavno nije put ka pomirenju", navode u pisanom odgovoru za RSE. Ističu i da je "najopasnije od svega pokušaj normalizacije, nametanje teze da Bošnjaci moraju prihvatiti veličanje Mladića kao nekakvu društvenu realnost". "Mi na to ne pristajemo", navode. Ahmed Delimeđac, advokat iz Novog Pazara, grada na jugozapadu Srbije u kom živi većinsko bošnjačko stanovništvo, deli zabrinutost Bošnjaka. On za RSE kaže da se boji da će, s obzirom na atmosferu u društvu, Mladićev grob postati mauzolej. "To je nastavak puta na kom je Srbija već neko vreme, a to je osnaživanje, glorifikacija i priznavanje tih ratnih zločina", kaže on. Poruke podrške Ratku Mladiću preplavile su medije u Srbiji i Republici Srpskoj, podstaknute od nekih političara poput bivšeg predsednika RS Milorada Dodika, koji je izjavio da je reč o "ubistvu". Od interneta do stadiona: Veličanje preminulog ratnog zločinca Mladića Kada je o Srbiji reč, odnos prema Mladiću posebno je osetljivo pitanje za Sandžak, region na jugozapadu Srbije gde živi većinsko bošnjačko stanovništvo, gde su još tokom Drugog svetskog rata zabeleženi zločini srpskog četničkog pokreta nad Bošnjacima. Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ocenjuje za RSE da vlast već duže vreme neguje narative kojim se relativizuju ratni zločini i da je ovo samo nastavak te politike. "Jasna je bila presuda Haškog tribunala Ratku Mladiću (2021). Umesto da se krenulo posle toga u proces suočavanja s prošlošću, išlo se na glorifikaciju onih koji su počinili zločine", smatra on. Najave sahrane i 'relativizacija zločina' Zbog Ratka Mladića 'neugodne situacije' za bh. sportiste Advokat Ahmed Delimeđac kaže da, nakon smrti Mladića, poruke relativizacije zločina dolaze sa svih strana, i od zvaničnika i vlasti bliskih medija. "Vlasti šalju poruke o nehumanom odnosu prema Mladiću u Hagu, uzimaju se izjave Mladićevih lekara, a čovek je osuđen na doživotnu robiju", kaže on. On dodaje da se "normalan svet grozi i plaši" odavanja počasti ratnom zločincu u Beogradu. Iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća u saopštenju ističu da najavljivati sahranu Mladiću uz državne počasti "govori o odnosu režima prema vlastitoj prošlosti, prema presudama međunarodnih sudova i prema vrijednostima kojima navodno teži". "Ratko Mladić nije bio heroj niti vojni uzor. Bio je komandant vojske čiji su pripadnici počinili najteže zločine na evropskom tlu nakon Drugog svjetskog rata", saopšteno je iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Da će Ratko Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti , saopštio je prvo 28. avgusta ministar pravde Srbije Nenad Vujić. Nenad Vujić: Ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano "General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano", rekao je ministar tada za banjalučku Alternativnu televizija (ATV). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se istog dana ograđujući se da će Mladić "biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome". Vučić je izjavio i da je Hag želeo smrt iza rešetaka Ratka Mladića i da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja". Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da je Vučić "ublažio" izjavu ministra pravde o državnim počastima bojeći se reakcije Evropske unije. Aleksandar Popov: Takvom sahranom država preuzima na sebe sve ono što je Ratko Mladić učinio "Takvom sahranom Ratka Mladića država preuzima na sebe sve ono što je Ratko Mladić učinio. Punim kapacitetom staje iza toga", kaže on. Evropska komisija saopštila je 28. avgusta da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića. Istakla je da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima. Incidenti na sportskim tribinama Oprečne izjave i reakcije na smrt Mladića prenele su se i na stadione. U poslednjem incidentu navijači Novog Pazara su tokom utakmice lokalnog kluba i kluba iz Mačve, na severozapadu Srbije, bacali pelene na stadion uz pogrdne pokliče na račun generala Mladića. Tome su prethodila njegova veličanja na tribinama u Srbiji i Republici Srpskoj. Navijači Partizana istakli su transparent sa likom Ratka Mladića na utakmici protiv OFK Beograda u Beogradu, 31. avgusta 2026, nekoliko dana nakon njegove smrti u Hagu. Na dan Mladićeve smrti navijači beogradske Crvene zvezde su na međunarodnoj utakmici protiv FK Viktorije Plzen u Češkoj istakli transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića. Memorijalni centar Srebrenica ranije je zatražio od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju fudbalskog kluba Crvena zvezda iz evropskih takmičenja nakon što su navijači tog kluba tokom utakmice protiv češkog Viktorije Plzen istakli transparente posvećene Mladiću i skandirali njegovo ime. Memorijalni centar Srebrenica - Potočari, 27. avgusta 2026. Počast Mladiću odali su navijači na tribinama gradskog stadiona u Banjaluci, tokom fudbalske utakmice između Borca i Vikingura. Region Sandžak i ranijih godina bio je poprište međuetničkih tenzija. Početak 2022. u gradiću Priboj u tom regionu obeležile su poruke mržnje prema Bošnjacima . Neimenovani mladići pozivali su tada na "pucanje u džamije", a u gradu su osvanula dva grafita podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću. Više pripadnika policije je nekoliko dana ranije tamo slavilo uz šovinističku pesmu koja poziva na ponavljanje genocida u Srebrenici, silovanje i ubijanje Bošnjaka. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici Na ovaj incident reagovali su zvaničnici Srbije. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je saopštio da je pokrenut disciplinski postupak protiv policajaca, a policajci su kasnije prvostepeno osuđeni na šestomesečnu kaznu kućnog zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Dugogodišnja 'promocija' ratnih zločinaca Ahmeda Delimeđaca ne iznenađuju poruke o "počastima" nakon smrti Mladića. "Prisustvo ratnih zločinaca u našem javnom prostoru uopšte nije iznenađujuće", ističe on. Na to ukazuje i Popov iz Centra za regionalizam. "Uz najveće počasti su dočekivani haški osuđenici, tako da je ovo matrica ponašanja režima kada je reč o 90-im godinama", kaže Popov. Haški osuđenik Vladimir Lazarević, general-pukovnik Vojske Jugoslavije, je 2015. godine nakon odsluženih 14 od 15 godina kazne zatvora zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu u Srbiju stigao u pratnji državnog i vojnog vrha . Doček ratnog zločinca generala Lazarevića na niškom aerodromu, decembar 2015. Na aerodromu su ga dočekali ministri, a nakon toga dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Veselin Šljivančanin, oficir bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA), učestvovao je na tribinama vladajućih naprednjaka nakon što se 2011. vratio u Srbiju po odsluženju kazne zbog zločina na Ovčari u Hrvatskoj. Bio je u pratnji predsednika Srbije 2017. na otvaranju jedne fabrike. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine, sahranjen je 2025. u Aleji zaslužnih građana u Beogradu uz najviše vojne počasti.

RFE/RL Serbo-Croatian

Dva dana nakon što su košarkaš Aleksandar Lazić i pomoćni trener Zoran Petković napustili reprezentaciju Bosne i Hercegovine, iz Košarkaškog saveza za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da ne žele spekulirati o medijskim napisima da su uzrok politički pritisci. Radi se o članovima košarkaškog kluba "Igokea" kod Laktaša, za koji Lazić igra, dok je Petković dio stručnog štaba. Njih dvojica napustili su košarkašku reprezentaciju BiH 29. augusta na aerodromu u Beogradu, uoči puta za Vilnius, gdje je reprezentacija BiH 31. augusta igrala utakmicu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo protiv Litvanije. Svemu je prethodio meč između BiH i Italije 28. augusta u Tuzli, kada su navijači okupljeni u grupi BH Fanaticos uzvikivali poruke protiv Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (RS) i haškog osuđenika za genocid i ratne zločine u BiH, koji je preminuo 27. augusta. Nakon povlačenja Lazića i Petkovića iz reprezentacije, pojedini mediji u BiH objavili su da je to urađeno na zahtjev Milorada Dodika, predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće stranke u RS. Glasnogovornik Košarkaškog saveza BiH Hajrudin Prolić kazao je za RSE da se reprezentacija od Lazića i Petkovića rastala nakon što su dobili poziv iz kluba "Igokea" te da su to jedine informacije kojima Savez raspolaže. "Rastali smo se na aerodromu u Beogradu, nakon što su dobili poziv iz kluba. Ne znamo razloge i ne želimo ulaziti u bilo kakve spekulacije. To je pitanje za njihov klub", kazao je Prolić. Dodao je da povratak igrača u klub tokom reprezentativnih okupljanja nije neuobičajena pojava. "Situacija je bila neugodna za reprezentaciju jer smo za njihov odlazak saznali na aerodromu, ali generalno takva praksa nije neuobičajena", naveo je. Od interneta do stadiona: Veličanje preminulog ratnog zločinca Mladića Iz Košarkaškog kluba "Igokea" nisu bili dostupni za razgovor za RSE o razlozima povlačenja Lazića iz reprezentacije BiH. Na upit o medijskim napisima o političkim pritiscima nisu odgovorili ni iz Dodikovog SNSD-a. Sportski novinar Sabahudin Topalbećirević kaže za RSE da ne pamti sličan slučaj u bosanskohercegovačkom sportu u posljednjih 30-ak godina. "Još nema odgovora šta se tačno dogodilo. Treba saznati ko je i zašto natjerao Lazića da se vrati, jer se spominje ime Dodika, a pravu istinu još nismo saznali", kazao je. Skandiranje Mladiću na sportskim terenima Smrt Ratka Mladića još jednom je podijelila region . Reakcije povodom njegove smrti kreću se od podsjećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do njegovog veličanja. Bakljama, skandiranjem i drugim oblicima odavanja počasti, njegova smrt obilježena je u pojedinim gradovima Srbije i bh. entiteta Republika Srpska (RS)- Mladićevo ime odjekivalo je i na sportskim tribinama gdje su pojedini navijači skandirali u njegovu čast, među ostalim, na na nogometnoj utakmici Borca iz Banjaluke i islandskog Vikingura. Zbog veličanja osuđenog ratnog zločinca, nekoliko udruženja žrtava podnijelo žalbu Uniji evropskih nogometnih asocijacija (UEFA) i zatražilo pokretanje disciplinskog postupka protiv nogometnog kluba "Borac". Borci i predstavnici vlasti RS-a u Han Pijesku odali počast osuđeniku za ratne zločine Sličan korak je napravio i Memorijalni centar Srebrenica koji je UEFA-i beogradsku Crvenu zvezdu Uniji, zbog veličanja Mladića 27. augusta na utakmici protiv Viktorije Plzenj. Tada su navijači beogradskog kluba istakli transparent "Generale, velika slava i hvala" i skandirali Mladićevo ime. UEFA je potom pokrenula disciplinski postupak protiv Crvene zvezde dok odluka o eventualnim sankcijama još nije donesena. U međuvremenu, Akademija Nogometnog kluba Sarajevo odlučila je prekinuti suradnju sa mladim nogometašem Veljkom Vučetićem. U objavi nije zvanično navela razlog, ali je odluka uslijedila nakon što je njegov otac odao počast Mladiću na društvenim mrežama. Topalbećirević ističe da sportske tribine u regiji često odražavaju političke i društvene narative, dok je BiH zbog svoje složene prošlosti posebno osjetljiva na takve pojave. "Ovdje se, nažalost, ljudi 'povampire' kad su ovakve stvari u pitanju, iako se generalno u društvu ne vidi toliko razdora. Neko bi morao da izrekne kazne koje će biti oštre, a ne po babu i po stričevima. Međutim, teško je očekivati od ljudi u savezima da pokrenu bilo šta. Oni štite i sebe i druge", rekao je Topalbećirević. Krivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Za šta je osuđen Ratko Mladić? Međunarodna zajednica upozorila da je nedopustivo veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Tako je Ured visokog predstavnika (OHR) 29. augusta saopćio da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcioniraju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Iz Evropska komisija također je poručeno da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mjesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo.

RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

U Nacionalnom parku Sutjeska na istoku Bosne i Hercegovine i dalje gori. Nakon što su tri helikoptera prvobitno uspjela staviti požar pod kontrolu, u kojem je izgorjelo 150 hektara šume, požar se reaktivirao. Visoke temperature i nepristupačan teren otežavaju gašenje vatre.

RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

Više od mesec dana nakon prvog plamena u Deliblatskoj peščari, u ovom prirodnom rezervatu i dalje, sporadično, izbijaju požari. I mada je situacija pod kontrolom, uporna suša i svakodnevne visoke temperature čine život meštana ovog kraja na severoistoku Srbije, u neizvesnosti. I sami su sa vatrogascima gasili požare, a najdramatičnije bilo je, kažu 20. avgusta, kada je vatra skoro stigla do njihovih kuća.

RFE/RL Serbo-Croatian

Bosna i Hercegovina i ove godine požarnu sezonu dočekuje bez vlastite zračne flote, iako bilježi polovinu od ukupno opožarene površine na Zapadnom Balkanu. Nova epizoda istražuje zašto Federacija BiH još nema sistemsko rješenje – od nabavke Air Tractora do činjenice da od 2009. nema krovni Zakon o šumama. Sagovornici su parlamentarka Sanela Klarić, direktor FUCZ Aldin Brašnjić i portparol Vlade i Štaba civilne zaštite HNK, jednog od najizloženijih požarima.

RFE/RL Serbo-Croatian

Požari su tokom prve polovine 2026. godine zahvatili velike površine širom Zapadnog Balkana, što ukazuje na to da je region bio izložen požarima i prije početka ljetne sezone. Samo od januara do juna 2026. godine, požari su u šest zemalja Zapadnog Balkana zahvatili gotovo 40.000 hektara, pokazuje analiza Programa za upravljanje požarima na Zapadnom Balkanu. Najviše je pogođena Bosna i Hercegovina (BiH), sa oko 20.400 hektara opožarene površine – više od polovine ukupno zahvaćenog područja požarima u posmatranih šest zemalja. U Crnoj Gori izgorjelo je oko 9.500 hektara, u Srbiji oko 2.800, Sjevernoj Makedoniji oko 2.100, Albaniji oko 1.400, dok je na Kosovu opožareno oko 800 hektara. Prema izvještaju Svjetske banke iz 2024. godine, pozivajući se na podatke Evropskog informacionog sistema za šumske požare, požari su u BiH između 2006. i 2018. godine zahvatili oko 320.000 hektara zemljišta, odnosno oko sedam posto teritorije zemlje. Od 2019. do 2024. godine zahvaćeno je još oko 310.000 hektara. Područje koje zahvataju šumski požari u ovoj državi posljednjih decenija se povećava. U tom izvještaju se također navodi kako su u periodu od 2000. do 2006. godine požari zahvatili 2,2 posto područja, od 2006. do 2012. godine 12,7 posto, a između 2012. i 2018. godine čak 22,6 posto. To dodatno ukazuje na potrebu jačanja kapaciteta za odgovor na klimatske promjene, u zemlji u kojoj šume i šumsko zemljište pokrivaju oko 63 posto teritorije. Zvanični podaci o ukupnoj šteti od požara u BiH u posljednje dvije decenije ne postoje, ali nezvanične procjene govore o gubicima od nekoliko desetina miliona dolara. Četiri godine od plana za flotu u FBiH – letjelica nema Bosna i Hercegovina ima helikoptere koji se mogu angažovati u gašenju požara, ali nema vlastitu specijalizovanu protupožarnu flotu. Oružane snage BiH (OS)imaju helikoptere UH-1H-II koji mogu obavljati i zadatke gašenja požara. Posade su za tu namjenu osposobljene uz korištenje sistema „Bambi Bucket“ , a helikopteri OS BiH posljednjih godina više puta su angažovani na požarištima. U Republici Srpskoj (RS) za gašenje požara koriste se helikopteri Uprave za vazduhoplovstvo MUP-a RS. Uprava među svojim nadležnostima navodi izvođenje operacija gašenja požara iz zraka, a tokom ovogodišnje požarne sezone njeni helikopteri angažovani su na požarištima. Prema pisanju specijalizovnog vazduhoplovnog portala Srbije Tango six, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije povukla je iz upotrebe stare helikoptere Bell 212, a Republici Srpskoj je, na njen zahtjev, donirala tri AB-212 i jedan Jet Ranger. Kako se navodi na tom portalu , riječ je o letjelicama koje su povučene iz upotrebe u Srbiji, a njihovo stanje i mogućnost daljeg korištenja zavise od procjene i održavanja. Žarišta požara u svijetu Federalna uprava policije također raspolaže helikopterom , ali njegova osnovna namjena nije specijalizovano gašenje požara. Ove letjelice mogu biti korisne u intervencijama na požarištima, posebno na nepristupačnim terenima, ali ne predstavljaju zamjenu za specijalizovane protupožarne avione poput Air Tractora ili Canadaira. Problem je posebno izražen kada požar zahvati minirana ili minski sumnjiva područja. U takvim slučajevima djelovanje kopnenih snaga je ograničeno, dok se i upotreba helikoptera mora prilagođavati sigurnosti posade. Konkretniji plan za nabavku vlastitih protupožarnih letjelica u Federaciji BiH postoji još od 2022. godine. Vlada Federacije BiH tada je usvojila elaborat o gašenju požara iz zraka, koji je predviđao formiranje pravnog lica sa vlastitim servisom i flotom od četiri Air Tractora i dva helikoptera. U budžetu Federacije BiH za 2022. godinu bilo je predviđeno oko 30 miliona KM za nabavku letjelica. Međutim, sredstva su prenamijenjena, pa planirana nabavka nije realizovana. Požare u BiH gase unajmljeni avioni iz Hrvatske, dok vlasti izbjegavaju nabavku Četiri godine nakon usvajanja elaborata, vlastita protupožarna flota nije formirana. "Mi imamo iz 2022. godine usvojen taj elaborat o gašenju požara iz zraka. Imamo donesen zaključak Vlade 2022. godine koji kaže da se tu oformi jedno pravno lice koje će imati svoj servis, svoje letjelice, četiri Air Tractora, dva helikoptera – evo četiri godine od tada nemamo u praksi ništa", potvrđuje Aldin Brašnjić, direktor Federalne uprave civilne zaštite. Zbog toga su neki kantoni u Federaciji BiH morali posegnuti za privremenim rješenjem, poput iznajmljivanja Air traktora. Grad Mostar i četiri kantona su za ovu protupožarnu sezonu iznajmili dva Air Tractora od privatne kompanije iz Osijeka. Za njihov najam izdvojeno je oko milion maraka. Za Peru Pavlovića, portparola Vlade i Štaba civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona, jednog od najugroženijih požarima, takvi troškovi pokazuju koliko bi ulaganje u vlastitu flotu moglo biti opravdano. "Svi pokazatelji govore da mi za samo jednu požarnu sezonu – kroz uništenu drvnu masu, floru, faunu i narušeni kvalitet života – izgubimo vrijednost najmanje jedne letjelice koju smo mogli kupiti." Dok se Bosna i Hercegovina bori sa svojim komplikovanim sistemom odlučivanja o krucijalnim pitanjima, neke zemlje u okruženju već raspolažu protupožarnim letjelicama. Hrvatska je za protupožarnu sezonu 2026. pripremila šest Canadaira i šest Air Tractora, uz sistem od više od 200 nadzornih kamera postavljenih na više od 100 lokacija. Sjeverna Makedonija u svom registru zrakoplova ima tri Air Tractora AT-802A u vlasništvu Direkcije za zaštitu i spašavanje. Crna Gora godinama koristi Air Tractore, a njena vlada je ove godine pokrenula inicijativu za nabavku dva višenamjenska aviona i dva višenamjenska helikoptera, koji bi se koristili za gašenje požara, medicinsku evakuaciju, traganje i spašavanje i druge potrebe. Dok je Srbija tokom ovogodišnjih požara angažovala dva protupožarna helikoptera Kamov Ka-32, kao i višenamjenske Airbus H145 i Airbus H215 Super Puma. Zaštita šuma počinje prije požara Protupožarne letjelice mogu usporiti i zaustaviti širenje vatre, ali zaštita šuma ne počinje tek kada požar izbije. Čišćenje raslinja uz pruge i dalekovode, održavanje privatnih parcela i upravljanje zemljištem dio su mjera koje mogu smanjiti mogućnost izbijanja požara i njegovo širenje. Pavlović kaže da je upravo preventiva jedan od ključnih elemenata zaštite. Pero Pavlović: Moramo pronaći načine da svi, u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara, kvalitetno ispune svoje obveze "Preventiva i radnje prije izbijanja požara ponekad su puno bitnije od samog samog same aktivnosti na gašenju požara. Pogledajte samo kako nama izgledaju prilazi prugama, kakvo nam je stanje ispod dalekovoda, kakvo nam je stanje na privatnim posjedima koje ljudi ne obrađuju. Mi moramo tražiti modele i načine da svatko u skladu sa obavezama i Zakonom o zaštiti od požara provede svoje zadaće na kvalitetan način i time ćemo sigurno umanjiti mogućnost izbijanja požara, ako ne izbijanja, onda njegovog brzog širenja", ističe Pavlović. Problem je, međutim, i u zakonskom okviru. Federacija BiH od 2009. godine nema entitetski Zakon o šumama, nakon što je Ustavni sud Federacije BiH raniji zakon proglasio neustavnim. Upravljanje šumama danas je uređeno kantonalnim propisima. Delegatkinja u Domu naroda Parlamenta FBiH Sanela Klarić smatra da takav sistem otežava zaštitu šuma. "Bez zakona o šumama mi ne možemo zaštititi šume od prirodnih nepogoda, a kamoli od onih ljudskih nepogoda koje praktično uništavaju šume bez uređenog zakona." Sanela Klarić, koja je kao delegatkinja i članica Odbora za poljoprivredu i šumarstvo, navodi da Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u protekle četiri godine nije uputilo u parlamentarnu proceduru najavljene zakone o šumama, vodama i koncesijama. Sanela Klarić: Iz resornog ministarstva za četiri godine nije izašlo ništa "I mislim, vrlo je važno kad govorimo o klimatskim promjenama, o ovom što sada svjedočimo, sušama i požarima, i svemu onom što utiče kako na usjeve, na šume i poljoprivredu, na vode i na zdravlje ljudi, jednostavno ništa iz ovog ministarstva ove četiri godine nije izašlo", riječi su Sanele Klarić. Radio Slobodna Evropa je o tome uputio upit Vladi Federacije BiH, ali odgovor na to, i druga pitanja nije stigao, izuzimajući ona koja se tiču zaštite od požara a na koje su odgovorli iz Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova. U odgovoru se navodi kako je ovo ministarstvo "izradilo Prednacrt zakona o zaštiti od požara i dostavilo Vladi Federacije BiH na razmatranje i usvajanja. Vlada Federacije nije razmatrala navedeni propis i nije ga uputila u parlamentarnu procedure." U oblasti zaštite od požara problem predstavlja i nedostatak profesionalnih vatrogasnih jedinica. Prema riječima Aldina Brašnjića, direktora Federalne uprave civilne zaštite, u oko 29 opština u Federaciji BiH ne postoji organizovana profesionalna vatrogasna jedinica. "Pa možemo reći da je malo kriva i Federalna uprava civilne zaštite koja nikada nije imala inspektora za vatrogastvo. Na nama je trenutno, u toku je konkurs za prijem inspektora za vatrogastvo jer zaista krajnje je vrijeme da se počne obilaziti teren." Šteta se ne završava gašenjem požara Kada šuma izgori, posljedice nisu ograničene na uništenu drvnu masu. Požari mogu uništiti staništa, ugroziti biljne i životinjske vrste i dugoročno promijeniti ekosisteme. U augustu 2026. godine veliki požar zahvatio je Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara u Srbiji. Izgorjelo je oko 4.000 hektara od ukupno oko 35.000 hektara rezervata, jednog od najznačajnijih pješčanih područja u Evropi. Požar je, uprkos angažovanju zračnih snaga, trajao danima, a u gašenju su učestvovali različiti tipovi helikoptera. 'Izgledalo je strašno': Odbrana Deliblatske peščare od vatre U BiH je sličan primjer Nacionalni park Sutjeska, gdje je u augustu 2024. godine požar ugrozio područje sa više od 2.600 vrsta vaskularnih biljaka, uključujući oko 330 endemskih i ugroženih vrsta, među kojima je i Pančićeva omorika. Tadašnji direktor Nacionalnog parka Sutjeska Zoran Čančar upozoravao je da posljedice požara ostaju i nakon što se vatra ugasi. "Znači ta divljač koja se sad poremetila, dobila je stres ovim požarom, migrirala je i videćemo šta će se desiti u narednom periodu. Osim šume koja je već izgubila svoju fiziološku stabilnost, to će kasnije vjerovatno dovesti nekih drugih prirodnih procesa koji će šumu požarišnog dijela da ugrozi još i više", navodi Čančar. U Nacionalnom parku Sutjeska izgorjela viševjekovna stabla Ulaganje u protupožarne letjelice zato nije jedino pitanje zaštite od požara, ali je jedan od ključnih kapaciteta kojih BiH još nema. Uz protivpožarnu flotu, ostaju i pitanja prevencije, upravljanja šumama, inspekcijskog nadzora i organizacije vatrogasnih službi. Sa sve većim površinama zahvaćenim požarima, posljedice nepostojanja takvog sistema nisu samo trošak jedne požarne sezone, nego dugoročna šteta za šume i ekosisteme.

RFE/RL Serbo-Croatian

"Svaku inicijativu koja dođe iz američkog Kongresa treba ozbiljno shvatiti", kaže za RSE Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama. Tako ocenjuje predlog zakona u Predstavničkom domu kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Taj predlog, u koji je RSE imao uvid, podneli su republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Vujačić ocenjuje da inicijativa ne nosi neko neposredno dejstvo na odnose Srbije i SAD, ali da je značajan glas u Kongresu koji dolazi sa obe strane. "I značajno je što se o tome priča na ovaj način u jednoj konkretnoj formi, koja u poslednje vreme nije bila praktikovana", kaže on. Inicijativa Vilsona i Kitinga usledila je nakon što Sjedinjene Države i Srbija sredinom jula pokrenule Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. U Predstavničkom domu predložen zakon kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine U tom predlogu zakona predviđa se i uslovljavanje Strateškog dijaloga pokretanjem pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom i stanja demokratije u Srbiji. U Stejt departmentu povodom ove inicijative kažu za RSE samo da se "raduju saradnji sa Srbijom na obezbeđivanju trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu." Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o predlogu zakona američkih kongresmena. Zašto američki zastupnici žele premjestiti skupštinu OSCE-a iz Srbije u SAD? U tom predlogu se navodi i da bi SAD trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana. Takođe se sankcije predviđaju i za osobe koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu. Navodi se da bi trebalo sankcionisati i one koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Sankcije se predviđaju i za opstruiranje regionalnih sporazuma i okvira za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje. Predlog je naslovljen kao "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act". 'Na dnevni red verovatno posle izbora' Republikanac Vilson je naveo da se Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, "namerno sve više udaljavala od vladavine prava". "I približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu", dodao je. Narod Srbije zaslužuje bolje - ističe Vilson Vilson je naveo i da uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, "Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire". "Narod Srbije zaslužuje bolje", poručio je Vilson na mreži X . Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da je kongresmen Džo Vilson dugo u srpskom kokusu u Kongresu SAD. "On je u kokus regrutovan još kada sam ja bio ambasador u SAD, kada je formiran prvi srpski fokus, tako da je on iskusan. I u Spoljno-političkom odboru je", naveo je. Srpski kokus u američkom Kongresu formiran je 2004. godine kao dvostranačka neformalna grupa, čiji je zadatak jačanje odnosa između SAD i Srbije. Primećujući da je donošenje zakona komplikovano i dugo, Vujačić ne očekuje da će se desiti pre izbora u novembru. "Daleko je to od donošenja zakona, pitanje je kada će doći na dnevni red. Ne vidim hitnost niti način da to bude doneto pre izbora", smatra Vujačić. Izbori na sredini predsedničkog mandata Donalda Trampa (Trump) 3. novembra ključni su za određivanje odnosa snaga u Kongresu. U novembru se bira čitav sastav Predstavničkog doma, donjeg doma Kongresa, kao i trećina Senata. Budućnost Strateškog dijaloga Prema predlogu, koji su podneli Vilson i Kiting, predviđa se obustavljanje Strateškog dijaloga, osim ako se u njemu ne pokrenu pitanja navedena u predlogu zakona. Taj predlog obavezuje državnog sekretara SAD da pre susreta u okviru Strateškog dijaloga podnese potvrdu Odborima za spoljne poslove Predstavničkog doma i Senata da će biti pokrenuta pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom. Kao i pitanja o obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije, reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja. Upitan šta bi za Srbiju značio eventualni prekid Strateškog dijaloga, Vujačić ocenjuje da je taj dijalog "više u nekoj najavi nego što je stvaran". "Ne vidim još uvek šta su dometi tog Strateškog dijaloga, ne vidim čak ni preterane, barem kako je nagovešteno, koristi od tog dijaloga za sada za Srbiju, jedino da je akcenat na energetici", naveo je. State Department za RSE: Strateški dijalog odražava novo doba odnosa SAD i Srbije Stejt department je ranije naveo za RSE da će SAD i Srbija kroz dijalog raditi na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti. U okviru Strateškog dijaloga, Sjedinjene Države i Srbija potpisale su sredinom jula Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. SAD su pozdravile preliminarnu odluku Srbije da nastavi realizaciju hidroenergetskog projekta Đerdap III kao prvog projekta identifikovanog u okviru međuvladinog Sporazuma o energetici. Taj projekat korak je ka energetski nezavisnijoj Srbiji. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije je među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra 2025. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.

RFE/RL Serbo-Croatian

Bekim Sejdiu biće kandidat Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova za funkciju predsednika Kosova. Ovu vest su dve stranke objavile popodne 31. avgusta. Bekim Sejdiu je univerzitetski profesor, pravnik i kosovski diplomata, s iskustvom u ustavnom pravu, međunarodnim odnosima i diplomatiji. Od 2002. godine je profesor na Katedri za međunarodno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini. Sejdiu je takođe bio sudija Ustavnog suda Kosova. Na tu funkciju ga je 2015. godine imenovala tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga. Bekim Sejdiu tokom polaganja zakletve za sudiju Ustavnog suda Sejdiju je 2021. podneo ostavku na mesto u Ustavnom sudu i vratio se akademskom radu. Pre imenovanja u Ustavni sud, Sejdiu je obavljao funkcije u kosovskoj diplomatiji. Bio je ambasador Kosova u Turskoj, a potom i generalni konzul u Njujorku. Njegova akademska karijera je pretežno vezana za pravo i međunarodne odnose. Sejdiu je završio studije prava, a postdiplomske studije pohađao je iz oblasti međunarodnih odnosa i ljudskih prava. Njegovo ime je ponovo došlo u žižu javnosti tokom sastanaka Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, u okviru razgovora o pronalaženju kandidata za predsednika Kosova. Izborom na ovu funkciju, Sejdiu bi postao sedmi predsednik Kosova od proglašenja nezavisnosti. Sejdiu je u braku s Alberi Raci Sejdiu, s kojom ima troje dece.

RFE/RL Serbo-Croatian ▶ Clip

Dugi redovi stvaraju se na benzinskim pumpama širom Irana dok rat sa Sjedinjenim Američkim Državama ometa snabdijevanje gorivom.

RFE/RL Serbo-Croatian

Američke snage su pogodile dva iranska raketna lansera na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu nakon što je primećeno da se Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) sprema da lansira rakete s morskim minama u vitalni plovni put, potvrdio je američki zvaničnik za RSE. Napadi u nedelju su prvi javno objavljeni direktan napad SAD na iranske vojne položaje za više od mesec dana i usledili su dok Vašington nastoji da obnovi brodski saobraćaj kroz jednu od strateški najvažnijih pomorskih uskih tačaka na svetu. Američki zvaničnik je rekao da se snage IRGC-a spremaju da lansiraju rakete s morskim minama u moreuz. Prošle nedelje, Centralna komanda SAD je saopštila da su američke snage završile čišćenje morskih mina s međunarodnih brodskih ruta u moreuzu i da tamo pažljivo prate aktivnosti. "Američke snage pažljivo prate područje i ostaju spremne da zaštite slobodan protok trgovine kroz ovaj važan plovni put", rekao je zvaničnik. Centralna komanda SAD je saopštila da su "američke snage izvele ograničene, precizne akcije protiv snaga IRGC-a koje postavljaju mine i predstavljaju neposrednu pretnju u Ormuskom moreuzu. U suštini, Iran je stvorio pretnju, a američka vojska ju je eliminisala kako bi zaštitila civilne mornare, komercijalni brodarski promet i slobodan protok globalne trgovine". Iranska IRGC zaklela se na odmazdu. U saopštenju koje su preneli iranski državni mediji, priznala je "mučeništvo i povredu nekoliko naših boraca i sunarodnika" i rekla da će napad "rezultirati kažnjavanjem agresora". IRGC je kasnije saopštila da je iz odmazde ispalila balističke rakete na dve baze u kojima su smeštene američke snage u Jordanu. Jordan, bliski saveznik SAD, saopštio je da je presreo osam raketa koje su ušle u njegov vazdušni prostor rano u ponedeljak. Upozorenje zbog Ormuza Stručnjaci s kojima je razgovarao RSE rekli su da je američki napad manje značajan kao izolovana vojna akcija, a više kao demonstracija da je Vašington spreman da upotrebi silu kako bi sprečio Iran da obnovi svoju mogućnost da ugrozi brodski saobraćaj kroz Ormuz. Aleks Plicas (Alex Plitsas), nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta i bivši zvaničnik Pentagona, rekao je da je poslednja razmena napada počela nakon što je Iran napao brod kod obale Omana. "Današnji udari 'milo za drago' počeli su nakon što je Iran napao brod kod obale Omana, a zatim je pokušao da lansira mali broj mina u moreuz", rekao je Plicas za RSE. "SAD su napale lansirne sisteme". Plicas je rekao da veruje da je iranski napad na brod bio "direktan odgovor na izjave SAD o povećanom protoku nafte iz Ormuskog moreuza poslednjih nedelja", s namerom da se pokaže da Teheran i dalje može da napada ciljeve na moru i poveća nivo rizika za brodske kompanije. Razlika između fizički blokiranog plovnog puta i plovnog puta koji je previše opasan za komercijalni saobraćaj je ključna, rekao je on. "Sam moreuz je fizički otvoren", rekao je Plicas. "Smanjen protok u ovom trenutku je uglavnom posledica rizika od iranskog napada na brod". Šest meseci rata u Iranu: Četiri pitanja koja bi mogla da odrede dalji tok sukoba To znači da čišćenje mina i uništavanje identifikovanih mesta za lansiranje možda neće biti dovoljno za obnavljanje normalnog saobraćaja. Iran može da nastavi da koristi rakete i dronove da bi pretio brodovima, a SAD ne mogu da eliminišu svako potencijalno mesto za lansiranje ili oružje. "Biće praktično nemoguće pogoditi svaku iransku raketu ili dron, tako da Iranci mogu da nastave da ometaju brodove i drže moreuz u opasnosti neko vreme", rekao je Plicas. On je rekao da bi trenutna situacija mogla da se nastavi i bez obnavljanja borbi velikih razmera, sve dok pritisak na Iran ne dovede do ispregovaranog rešenja. Rezultat je težak test za Vašington. Vojni cilj je zaštita plovnog puta, ali komercijalni operateri takođe moraju biti uvereni da je rizik od plovidbe kroz Ormuz dovoljno smanjen da opravda obnavljanje redovnog saobraćaja. Nije nova faza rata Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor za politiku u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da je napad signal da Vašington neće dozvoliti Iranu da preokrene, kako je naveo, američke dobitke poslednjih nedelja u obezbeđivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. "Mislim da je današnji napad signal SAD da neće dozvoliti Iranu da preokrene američke dobitke poslednjih nedelja u obezbeđivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu", rekao je Brodski za RSE. On je, međutim, upozorio da se napad ne prikazuje kao početak potpuno nove faze sukoba. "To nije odlučujući prelazak na novu fazu rata", rekao je Brodski. "Umesto toga, to je podsetnik da SAD imaju volju da održavaju red u Ormuskom moreuzu". SAD pokreću 'ekonomski napad' na Iran i traže od zemalja da preseku veze koje održavaju Teheran Značajniji razvoj događaja može biti odgovor Irana. Govoreći pre izveštaja o udarima iz odmazde IRGC-a, Brodski je rekao da se očekuje da će Teheran napasti jer ekonomski pati i da američki kreatori politike razumeju dinamiku. "Kako SAD reaguju na iranski napad biće najvažnije", rekao je on. "Biće potreban odlučan američki odgovor kako bi se pokazalo da SAD mogu da izdrže da nastave blokadu sve dok Iran odbija da se povinuje američkim zahtevima". To bi moglo da stvori ciklus u kojem Iran nastoji da nametne troškove američkim snagama ili brodskom saobraćaju bez obnavljanja rata punih razmera, dok Vašington reaguje kad god utvrdi da iranske akcije ugrožavaju plovidbu. Ormuz otvoren, ali saobraćaj ozbiljno ograničen Ijan Ralbi (Ian Ralby), šef firme za pomorsku bezbednost Auxilium Worldwide, rekao je da američki napad naglašava da sukob između SAD i Irana nije rešen. "Mislim da današnji napad ukazuje na ono što je svaki ozbiljan posmatrač znao sve vreme – a to je da i dalje postoji međunarodni oružani sukob između SAD i Irana", rekao je Ralbi za RSE. On je rekao da je napad pokazao da postoji "broj nerešenih pitanja koja neće imati jasan vremenski okvir za njihovo rešavanje". Kontinuirano slab saobraćaj kroz Ormuz ilustruje problem. Ralbi je rekao da je saobraćaj na jednom od najnižih nivoa tokom sukoba, s oko pet plovila dnevno koja prolaze u oba smera, a nekim danima uopšte nema saobraćaja. Obračun sa popularnom iranskom YouTube platformom moguća najava novih ograničenja Za Ralbija, to pokazuje da Vašington ostaje "spreman, pripravan i voljan da upotrebi silu protiv Irana – i na moru i na njegovoj suverenoj teritoriji – kako bi postigao svoje ciljeve". Međutim, sama vojna akcija ne može da ukloni rizike sa kojima se suočavaju komercijalni brodski operateri. Čak i napad koji ne zatvara plovni put može odvratiti brodove, povećati troškove osiguranja i gurnuti kompanije ka alternativnim rutama. Sledeći iranski potezi će stoga biti ključni. Obećanje Teherana da će kazniti agresora usledilo je pošto je IRGC izvestila o žrtvama u napadu na ostrvo Larak, stvarajući pritisak na iranske lidere da pokažu da će američki napadi imati svoju cenu. Ralbi je upozorio da eskalacija možda neće ostati ograničena na Ormuz. On je rekao da region ima više potencijalnih žarišta i upozorio da bi frustracija statusom kvo mogla dovesti do toga da jedna od strana deluje tako da se ponovo pokreće nasilje. "Malo je verovatno da će se situacija u Ormuzu uskoro rešiti", rekao je Ralbi. "Mnogih akteri imaju malo strpljenja i kratke fitilje". Iran je često napadao američke baze širom regiona, primetio je Ralbi, dok učešće Huta i piratski incidenti stvaraju dodatne mogućnosti za nasilje. Sledeća eskalacija bi se stoga mogla proširiti "daleko izvan geografskih granica Ormuskog moreuza". On je takođe ukazao na Liban i Gazu kao žarišta gde bi kontinuirano nasilje moglo da podstakne Iran ili Hute da napadaju na nove načine. "Dakle, ovo bi moglo više da izmakne kontroli nego što je to bio slučaj u bilo kom trenutku", rekao je Ralbi. Globalni ekonomski ulozi rastu Posledice produženog poremećaja u Ormuzu proširile bi se daleko izvan vojne konfrontacije. Ralbi je rekao da globalna ekonomska slika postaje sve zabrinjavajuća kako se severna hemisfera približava zimi i očekuje se da će potražnja za lož-uljem porasti. On je upozorio da bi se problem mogao prebaciti s viših cena energenata na pitanja fizičkog snabdevanja i potencijalnih nestašica, u zavisnosti od toga kakva će biti zima. "Sve smo bliži zimskom periodu na severnoj hemisferi, a potražnja za lož-uljem počeće da raste u naredna dva meseca", rekao je Ralbi, izražavajući zabrinutost "ne samo zbog cene, već i zbog ponude, a zatim i zbog ukupne nestašice". Kina bi mogla da doda još jedan sloj neizvesnosti. Ralbi je rekao da Peking veštački smanjuje potražnju za naftom, ali da bi ponovno povećanje kineske potrošnje moglo da podigne cene nafte i produbi ekonomske efekte sukoba. On je upozorio da bi takav pritisak mogao da podstakne i da više država obavlja transakcije s Kinom van finansijskih mehanizama zasnovanih na dolaru koji su decenijama pomagali u jačanju američkog ekonomskog uticaja. Krhki status kvo Zasad je centralno pitanje da li će napad u nedelju i odmazda IRGC-a biti izolovane razmene udara ili će postati početak novog ciklusa eskalacije. Vašington je pokazao da se njegovi napori da zaštiti plovidbu protežu dalje od čišćenja mina s brodskih ruta. Takođe je spreman da napadne iranske vojne resurse kada veruje da se koristi za ugrožavanje plovnog puta. Iranci čekaju u dugim redovima zbog nestašice goriva Iran dotle zadržava mogućnost da drži komercijalni brodarski saobraćaj u opasnosti a da ne mora nužno da pokušava da sprovede konvencionalnu blokadu. Time Ormuz ostaje u nestabilnoj sredini: fizički otvoren, ali sa ozbiljno ograničenim saobraćajem usled pretnji napada. Plicas je rekao da bi status kvo mogao da potraje neko vreme ako se strane ne vrate borbama velikih razmera. Međutim, Ralbijevo upozorenje o regionalnim žarištima i ekonomskom pritisku koji raste oko Ormuza naglašava koliko je teško obuzdati sukob unedogled. Neposredni test biće kako će Vašington reagovati na poslednju iransku odmazdu u Jordanu. Dugoročni izazov je da li SAD mogu da plovni put dovoljno obezbede za komercijalne operatere bez izazivanja šireg rata.