RFE/RL Serbo-Croatian

Rafinerija nafte ruskog Gasprom njefta blizu Moskve bila je meta ukrajinskih dronova 18. juna 2026.

RFE/RL Serbo-Croatian

Putnik gleda u mobilni telefon dok se vozi metroom u Teheranu. (ilustrativna fotografija)

RFE/RL Serbo-Croatian

Jedan od termocentrala Kosovske energetske korporacije u Obiliću. Ilustrativna fotografija iz arhive.

RFE/RL Serbo-Croatian

Bivši pripadnici Vojske Republike Srpske odaju počast u Hagu osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću na skupu u Han Pijesku, 30. avgusta 2026.

RFE/RL Serbo-Croatian

Direktor CIA Džon Ratklif doputovao je u iznenadnu posetu Moskvi krajem avgusta, podstakavši pitanja o tome da li postoje obaveštajni podaci o verodostojnoj ruskoj pretnji istočnom krilu NATO-a.

RFE/RL Serbo-Croatian

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping sastali su se 31. avgusta na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku.

RFE/RL Serbo-Croatian

Pristalice osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića drže njegove fotografije i pale baklje na Varadinskom mostu u Novom Sadu, Srbija, 27. avgusta 2026.

RFE/RL Serbo-Croatian

Košarkaš Aleksandar Lazić na utakmici BiH - Gruzija na Kipru, 4. septembra 2025.

RFE/RL Serbo-Croatian

Helikopter gasi šumski požari oko Jablanice (fotoarhiv)

RFE/RL Serbo-Croatian

Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić (foto-arhiv)

RFE/RL Serbo-Croatian

Bekim Sejdiu (arhivska fotografija)

RFE/RL Serbo-Croatian

Fotografija koju je obezbedila američka mornarica prikazuje avione F/A-18 spremne za lansiranje, u okviru napora Vašingtona da Ormuski moreuz bude otvorene.

RFE/RL Serbo-Croatian

Saida Mirzijojeva (arhivska fotografika)

RFE/RL Serbo-Croatian

Srbija se okreće suncu, vetru i vodi kako bi smanjila zavisnost od Rusije, diverzifikovala izvore i postepeno isključila ugalj, a u energetskoj tranziciji pojavljuje se sve više kompanija iz Kine. U zemlju ulaze kao investitori i vlasnici projekata, izvođači radova i dobavljači opreme. Ovim je uz infrastrukturu, industriju i tehnologiju, otvoreno još jedno poglavlje saradnje Beograda i Pekinga, ali i pitanje - da li Srbija jednu energetsku zavisnost zamenjuje drugom. "Ovo polje je još u začetku, ali postoji jako dobra početna pozicija za to", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Vladisavljev iz nevladine Fondacije BFPE. Evropski vetrovi za kineske investicije U resornom Ministarstvu odbacuju mogućnost prevelike zavisnosti od Kine i navode da se projekti obnovljive energije razvijaju sa partnerima iz velikog broja zemalja. "Specifična situacija postoji u solarnoj industriji, gde kineski proizvođači imaju dominantnu poziciju u globalnim lancima snabdevanja. U drugim delovima energetskog sektora postoji znatno veća raznovrsnost dobavljača, investitora, tehnologija i izvora finansiranja", kažu za RSE u Ministarstvu energetike. Kina je jedan od ključnih aktera svetske energetske tranzicije, sa dominantnom ulogom u razvoju tehnologija i kapaciteta obnovljivih izvora. Iskustvo sa Rusijom pokazalo je zašto je pitanje važno. Srbija i dalje oko 80 odsto potreba za gasom pokriva uvozom iz te zemlje, a energetska zavisnost došla je u fokus nakon što su SAD uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Ističu rokovi za NIS, odlaze li Rusi? Dok Beograd čeka ishod dogovora NIS-a i mađarskog MOL-a o preuzimanju, Evropska unija nastoji da izvuče pouke krize koja je usledila posle ruske invazije na Ukrajinu. "Uklanjanje ruskog gasa iz energetskog sistema je prioritet, a obnovljive tehnologije su među najboljim načinima da se to postigne", kaže za RSE analitičar Instituta EU za bezbednosne studije Kaspar Hobhaus (Caspar Hobhouse). Upozorava, međutim, na rizike zavisnosti od Kine, koji uključuju mogućnost prikupljanja velikog broja podataka o energetskoj mreži, daljinski pristup i sabotažu. Evropska unija zato zelenu tranziciju ne vidi samo kao klimatsko, već i bezbednosno pitanje i uvodi mere za smanjenje zavisnosti od kineskih i drugih dobavljača koje smatra rizičnim. "Zapadni Balkan je integrisan u evropsku energetsku mrežu i to će postajati sve više i više. Stoga će rizike koji su danas izgrađeni deliti svi", kaže Hobhaus. Dizalica podiže rotor na vrh turbine vetroelektrane na severu Francuske, 29. septembar 2022. Iz Vašingtona podstiču Beograd da diversifikacijom izvora i dobavljača, te izborom pouzdanih partnera, poput SAD, osigura svoju nacionalnu bezbednost. "Buduće ekonomske mogućnosti Srbije će u velikoj meri zavisiti od investicija, odluka u oblasti javnih politika i izbora partnera koje bude donosila danas", kažu za RSE u State Departmentu. Dodaju i da su posvećeni saradnji sa Vladom Srbije na projektima energetske bezbednosti i diversifikacije, koji doprinose ostvarivanju nacionalnih interesa SAD. Sa kim Srbija proizvodi zelene megavate? U proizvodnji struje dominiraju termoelektrane na ugalj, a Srbija se kao kandidat za članstvo u EU obavezala da zbog zagađenja do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe. Iz obnovljivih izvora je u 2025. proizvedeno oko 30 posto električne energije, a u proizvodnji su najviše učestvovale hidroelektrane. U Ministarstvu energetike kažu da su posvećeni ciljevima zelene tranzicije i da u toj oblasti i državni i privatni sektor sarađuje sa kompanijama i finansijskim institucijama iz Evrope, SAD, Japana, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i drugih zemalja. Navode primere velikih državnih projekata, među kojima je i hidroelektrana "Đerdap 2" na istoku Srbije. Gradiće je američke kompanije na osnovu Sporazuma između Beograda i Vašingtona o strateškoj saradnji u oblasti energetike. SAD ulaze u energetski sektor Srbije preko hidroelektrane 'Đerdap 3' Japanska državna agencija uključena je u planove gradnje hidroelektrane Bistrica na jugozapadu zemlje, dok su u izgradnji vetroelektrane Kostolac na istoku učestvovale nemačke firme, uz finansijsku podršku EU. Kineske kompanije su, navode u Ministarstvu, angažovane na nekoliko projekata, koji su u različitim fazama razvoja. "Kinesko prisustvo ne treba posmatrati samo kroz vlasništvo nad projektima. Značajan deo njihovog angažovanja odnosi se na EPC radove (projektovanje, izgradnju), tehnologiju i nabavku opreme", kažu u Ministarstvu energetike. U prethodnoj deceniji Kina je, uz ostalo, gradila novi blok termoelektrane u Kostolcu, koji su međunarodne organizacije kritikovale zbog produžetka zavisnosti od proizvodnje struje na ugalj. "Tu se više radilo o ugovorima o zajmovima, gde je država uzimala kredite i u saradnji sa kineskim kompanijama radila na modernizaciji ili izgradnji novih kapaciteta, ali je vlasništvo ostajalo u srpskim rukama", kaže Stefan Vladisavljev. U analizi na portalu "China in the Western Balkans", koji se bavi kineskim uticajem na Zapadnom Balkanu, Vladisavljev navodi da kinesko učešće u obnovljivoj energiji Srbije sada prevazilazi model koji je obeležio prvu deceniju inicijative "Pojas i put". "Sada kineski kapital, da li samostalno ili u saradnji sa kompanijama iz drugih država, ulazi na naše tržište. Primarni profit, zarada i sami kapaciteti ostaju u kineskom vlasništvu." Milioni tona i kineski partner: Put uglja iz Indonezije do Srbije Gde je Kina u zelenoj energiji Srbije? Kada 2027. bude završen u Pančevu kod Beograda, biće to najveći vetropark u Srbiji sa snagom od 300 megavata (MW). Tako su investitori i Ministarstvo energetine najavili projekat Vetrozelena. Započela ga je međunarodna kompanija CWP Europe. U aprilu 2023, ova firma je objavila strateško partnerstvo sa kineskom državnom kompanijom Power China Resources, koja je sa 51 odsto postala većinski vlasnik Vetrozelene. Vlasnik 39 posto udela je frima Carren Holdings iz Honga Konga, koja je takođe povezana sa kineskim državnim kapitalom, dok CWR Europe danas ima 10 posto udela, pokazuju javni podaci privrednog registra Srbije. Power China na sajtu navodi da je ovo prva kontrolna investicija u oblasti obnovljivih izvora u Srbiji i da je za izgradnju zadužena njihova podružnica Sinohydro Bureau 5. "Prevelika uloga Kine će stvoriti probleme na duži rok": Caspar Hobhouse Kaspar Hobhaus sa Instituta EU za bezbednosne studije za RSE navodi da su u ovakvim projektima rizik vetroturbine, odnosno njihov rad preko povezanih uređaja i mogućnosti kontrole energetskog sistema na daljinu. "U ovom slučaju dolazi do gubitka kontrole nad vrednom imovinom u korist Kine, koja ima mogućnost da njome manipuliše", kaže Hobhaus. Dok iz Ministarstva navode da se vetrogeneratori za elektrane u Srbiji najvećim delom dobavljaju iz Evrope, Power China nije odgovorila na pitanje RSE povodom medijskih navoda da će turbine za Vetrozelenu isporučiti kineski proizvođač Dongfang Wind Power. Interesovanje i sa Istoka i sa Zapada za vetrove u Srbiji Za 2027. najavljeno je i puštanje u rad vetroparka Crni Vrh, koji se prostire na teritoriji dve opštine u istočnoj Srbiji - Majdanpek i Žagubica sa planiranom snagom od oko 150 MW. Projekat vodi firma Crni Vrh Power koja je registrovana u Srbiji, a u kojoj vlasništvo dele dve kineske kompanije - državna Shanghai Electric Power (51 odsto) i privatna CMC Capital (49 odsto) koja povezana sa državnim sektorom. Prema podacima privrednog registra, firma Crni Vrh Power je do 2023, kada su je preuzeli kineski vlasnici, bila u stoprocentnom privatnom srpskom vlasništvu. Polovinu udela imao je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a vrednost transakcije nije objavljena. Glavni isporučilac tehnologije i opreme za vetropark je kineska kompanija Mingyang Smart Energy. Sklapanje generatora vetroturbine u industrijskom parku kompanije Ming Yang Smart Energy u Kini, 13. jun 2026. "Kompletna integrisana rešenja celog lanca, od opreme preko inženjeringa do održavanja, sve dolazi iz Kine", rekao je predsednik ove kompanije Džang Čuanvej u Beogradu 18. juna i dodao da je saradnja pokazatelj "čeličnog prijateljstva" Srbije i Kine. Vlada Velike Britanije je u martu 2026. zabranila upotrebe turbina firme Mingyang Smart Energy u vetroparkovima na moru (offshore) zbog nacionalne bezbednosti. Zašto je Britanija zabranila kineske turbine? Kompanija Heavy Energy International iz Hong Konga preuzela je 2026. od norveške firme Emergy izgradnju vetroparkova u Alibunaru u Vojvodini. Ova podružnica kineskog proizvođača vetroturbina SANY Renewable Energy kupila je 90 posto projekta koji su prethodno razvili Emergy i njen holandsko-belgijski partner WV International. Preostalih 10 odsto je ostalo u vlasništvu WV International, dok je Emergy izašao iz posla. Završetak izgradnje najavljen je za 2028, a kineski investitor će, prema najavi srpskog Ministarstva, uložiti oko 200 miliona evra. Elektrane na Dunavu usporavaju, temperatura raste Vetar i sunce za Ziđin Najveći projekat u oblasti zelene energije, zvaničnici Srbije najavili su u januaru 2024. kada je država potpisala memorandum sa kineskom kompanijom Shanghai Fengling Renewable. U okolini Bora na istoku zemlje, gradiće se kombinovani energetski kompleks od 2 gigavata kapaciteta iz vetra i sunca, uz postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika. Investitor je kineski Shanghai, a ukupna ulaganja su, prema rečima ministarke energetike, oko dve milijarde evra. Proizvedenu energiju će koristiti kompanija Serbia Zijin Copper, vlasnik rudarskog kompleksa u Boru. U ovoj firmi kineski Zijin Mining ima 63 odsto vlasništva, a Srbija 37 odsto. Arsen u Boru višestruko iznad dozvoljenog, kineski Ziđin bez odgovora na tvrdnje da uvozi toksične sirovine U februaru 2024. država je sa kineskom firmom Hunan Rich Photovoltaic Science & Technology potpisala memorandum o izgradnji fabrike solarnih panela i elektrane u Paraćinu u centralnoj Srbiji. Iste godine u septembru sa kompanijom China Energy potpisan je memorandum o strateškoj saradnji na povećanju kapaciteta obnovljivih izvora i mogućih investicija u izgradnju skladišta energije. "Nove elektrane na vetar i sunce doneće veću energetsku sigurnost jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina. Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta", kažu za RSE u Ministarstvu. Kada je reč o hidroelektranama, Kina u Srbiji nema značajno učešće. Situacija je drugačija u susednoj Bosni i Hercegovini, odnosno njenom entitetu Republici Srpskoj (RS) gde je vlada RS ugovarala gradnju hidroelektrana sa kineskim firmama, a sredstva se obezeđivala iz kredita kineskih banaka. Ko gradi hidroelektrane u Republici Srpskoj? Kineska dominacija i bezbednosni rizici I u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana, gde je zelena energija podržana evropskim finansiranjem, ovi projekti uključuju kineske kompanije kao dobavljače ili izvođače radova, navodi u analizi Stefan Vladisavljev. "Nije nužno loše da investicija dođe iz bilo koje države, uključujući Kinu, ali je neophodno da se uspostavi jasan sistem kontrole i definisanja na koji način se investicija plasira, u kojim sektorima i da li su neki sektori strateški važniji nego drugi". Strateška i bezbednosna zabrinutost zbog dominacije kineske tehnologije uključuje i Zapadni Balkan, kaže Kaspar Hobhaus sa Instituta EU za bezbednosne studije. "Geopolitički rizik i izvan lanca snabdevanja je da li spoljni akter može da osakati energetski sistem. Jer, to bi se proširilo na celu EU, bez obzira gde je počelo". Solarno polje u Bosni i Hercegovini, avgust 2026. Kina posebno dominira u solarnoj industriji. Prema analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz 2026, ova država ima više od 80 odsto globalnih proizvodnih kapaciteta u svim glavnim fazama proizvodnje solarnih panela. Kina nije samo proizvođač, već i najveće tržište. IEA navodi da je tokom 2025. instalirala skoro 500 GW novih obnovljivih kapaciteta, što je više od 60 odsto globalnog rasta zelene energije. "U ovom trenutku je nemoguće izbeći Kinu, pre svega zbog kapaciteta koje ima u procesu same proizvodnje, ali i liderske pozicije koju je zauzela u promovisanju zelene agende na globalnom nivou, usled povlačenja drugih aktera", kaže Vladisavljev. Kaspar Hobhaus navodi da, gde je to moguće, treba podsticati alternativne lance snabdevanja lokalnih dobavljača, posebno u velikim projektima i onima koji uključuju javno finansiranje. "Evropski energetski sistem je strateška prednost, tako da će prevelika uloga Kine verovatno stvoriti probleme kasnije. Biće skuplje na duži rok", navodi on. Kako odgovaraju zapadne zemlje? EU je u maju donela odluku o zabrani finansiranja nabavke solarnih invertora iz zemalja koje smatra "visokorizičnim". Među njima je i Kina iz koje je u države EU stizalo oko 70 odsto komponenti koje struju proizvedenu u solarnim panelima pretvaraju u oblik koji se koristi u energetskoj mreži. Može da im se pristupi online, pa stručnjaci za bezbednost upozoravaju da su ranjivi na hakovanje i ciljano gašenje struje na daljinu. Solarna elektrana na polju izvan sela Sietzing na severoistoku Nemačke, 3. novembar 2025. Upozorenja se čuju i iz SAD. Washington Post objavio je u decembru 2025. istraživanje američke organizacije za strateške obaveštajne analize "Strider Technologies" prema kojem 85 odsto kompanija u SAD koristi invertorske uređaje koje proizvode firme "povezane sa kineskom vladom i vojskom". Iz ugla kompanija za obnovljive izvore, zabrane su uzrok problema. Skoro 40 firmi iz EU zatražilo je u julu od Brisela da ukine meru, piše agencija Reuters. Kao garanciju za bezbednost ponudili su uvođenje pravila koje ograničava pristup stranih kompanija njihovim invertorima nakon što budu instalirani u evropskoj mreži.

RFE/RL Serbo-Croatian

Deca u vojno-patriotskom kampu Ruske pravoslavne crkve navodno su pretučena i podvrgnuta drugim fizičkim kaznama, zbog čega su pokrenute krivična istraga i provere organizacije koja je dobila milione rubalja državnih grantova. Kamp Bogatirskaja zastava (Herojski ispostava) blizu sibirskog grada Omska ove godine je dobio oko 60.000 dolara iz ruskog Fonda predsedničkih grantova. Taj kampe radi u saradnji s Omskom eparhijom Ruske pravoslavne crkve i ultranacionalističkom grupom Ruska zajednica. Optužbe su se pojavile pošto se u julu jedan jedanaestogodišnji dečak, prema navodima njegove majka na društvenim mrežama, vratio s dvanaestodnevnog kampa s modricama po telu i dijagnostikovan mu je kompresioni prelom kičme. 'Sistematski su ga tukli' Olga Belko je rekla da su njenog sina više puta tukla trojica starijih dečaka i da se plašio da se žali jer se nasilje pogoršalo pošto je isprva potražio pomoć. "Sistematski su ga tukli svake druge noći", napisala je ona. Belko je navela da se njen sin više puta žalio na bolove u leđima lekaru u kampu i komandiru jedinice, ali da ništa nije preduzeto. Oteta ukrajinska djeca navodno pravila dronove u ruskom kampu Porodična prijateljica je rekla za Ruski servisu RSE da su i odrasli u logoru učestvovali u kažnjavanju. "Sipali su mu tečni sapun u usta. Povraćao je satima", rekla je prijateljica pod uslovom da joj se ne navodi ime iz bezbednosnih razloga. Ona je takođe rekla da je jedan komandant, frustriran dečakovim žalbama, bacio dečaka preko ramena na zemlju. RSE ne može nezavisno da potvrdi navode o zlostavljanju. Istražni komitet u Omskoj oblasti pokrenuo je krivični postupak zbog "nezakonitih radnji protiv maloletnika". Vlasti nisu podigle nikakve optužnice. Dalji navodi Nakon što je dečakova priča izašla u javnost, nekoliko drugih roditelja je iznelo slične tvrdnje. Dve porodice su rekle za RSE da su i njihova deca bila tučena ili podvrgnuta drugim fizičkim kažnjavanjima u kampu 2024. i 2025. Njihovi iskazi sadrže slične detalje, uključujući udarce u grudi koje su deca nazivala "lomljenjem šperploče", tečni sapun koji je sipan u usta dece i napade starije dece na mlađu, pri čemu odraslo osoblje nije intervenisalo. Jedna žena je rekla za RSE da se njen desetogodišnji sin vratio iz kampa 2024. s velikom modricom na leđima. Nove optužbe za jednog od najmlađih političkih zatvorenika u Rusiji Majka je rekla da je on na kraju ispričao da su ga tukli stariji dečaci. "Tek neko vreme kasnije, sin je rekao da je bio pretučen, baš kao i sva druga deca. A neka od njih su imala samo osam godina. (Stariji dečaci) su ih udarali pesnicama u grudi, a komandanti su gledali", rekla je ona. Majka je rekla da je deci rečeno da takav tretman predstavlja "vojnu tradiciju" i da bi trebalo da se naviknu na to jer "kada odrastete, bićete vojnik". Odgajanje budućih vojnika Bogatirskaja zastava radi skoro dve decenije i navodi da je više od 4.800 dece pohađalo kamp tokom proteklih 19 godina. Trenutni program kampa uključuje vojnu obuku, borbu prsa u prsa, bacanje noževa, kamuflažu, radio komunikaciju, dronove, staze s preprekama i marševe. Kamp navodi da mu je cilj "odgajanje budućih ratnika-branilaca Otadžbine". Omska eparhija je opisala Bogatirskaju zastavu kao eparhijski vojno-patriotski dečji kamp koji radi pod njenim pokroviteljstvom. Organizatori kampa su nastavili da hvale svoje projekat uprkos optužbama. U objavi 13. avgusta, kamp je naveo da je sezona 2026. prošla "prosto divno". Kako Ruska pravoslavna crkva proganja antiratne svećenike Ultranacionalistička grupa Ruska zajednica takođe je stala u odbranu kampa, opisujući medijsko izveštavanje o optužbama kao napad proukrajinskih snaga. Takođe je optužila povređenog dečaka za provokativno ponašanje. Kampom vode supružnici Ilja i Jelena Češegorov. Oni su u intervjuu 2024. rekli da su fizička i osnovna vojna obuka postale fokus kampa. Ilja Češegorov je takođe priznao da kamp može biti težak za decu. "Deca i dalje plaču", rekao je on i dodao da uloga muških komandanata nije da ih teše. "S komandantima, s muškarcima nema takvog zadatka", rekao je Ilja Češegorov. "Bilo bi pogrešno sažaljevati ih i maziti". Kamp se suočio s bezbednosnim problemima 2010. kada je četrnaestogodišnji dečak zadobio kompresione prelome pet pršljenova. Vlasti su 2016. privremeno suspendovale kamp zbog brojnih prekršaja sanitarnih i bezbednosnih propisa. Organizatori nisu odgovorili na upite RSE za komentar.

RFE/RL Serbo-Croatian

Kada muškarac ubije ženu sa kojom je delio život, potraga za objašnjenjem često počinje od njega samog. Da li je bio nasilan? Da li je imao problema sa mentalnim zdravljem? Da li je ranije pretio? Da li je u njegovom ponašanju bilo nečega što je moglo da nagovesti šta će se dogoditi? Martin Ernan Di Marko (Hernan Di Marco) pokušao je da odgovori na ta pitanja intervjuišući upravo muškarce koji su ubili svoje partnerke. Jedan od nalaza koji ga je najviše iznenadio jeste koliko se oni malo uklapaju u predstavu o ubici kojeg je lako razlikovati od drugih ljudi. "Ono što me je najviše pogodilo jeste koliko su mnogi od tih muškaraca obični", kaže Di Marko, profesor na Univerzitetu Lajden (Leiden) u Holandiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Na Kosovu su ove godine do sada ubijene četiri žene. Dve od njih, jedna 25-godišnja trudnica i jedna 80-ogodišnjakinja, ubijene su samo ove sedmice . Za oba ubistva osumnjičeni su muževi žrtava, jedan star 26, a drugi 81 godinu. Prvi se sumnjiči da je suprugu ubio vatrenim oružjem, dok se drugi sumnjiči da ju je usmrtio fizičkom silom. Ako ne postoji profil muškarca koji ubija partnerku, može li se opasnost prepoznati kroz njegovo ponašanje? Zakoni na Kosovu promenjeni, ali ne i bezbednost žena Znakovi se mogu javiti mnogo ranije Za Džeklin Kembel (Jacquelyn Campbell), profesorku na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns Hopkins) u Vašingtonu, odgovor leži u obrascima ponašanja i konkretnim faktorima rizika. Kembel decenijama proučava ubistva koja počine intimni partneri te je razvila alat za procenu rizika poznat kao "Danger Assessment", koji za cilj ima da proceni verovatnoću da će nasilje nad ženom prerasti u smrtonosno nasilje. Prema njenim nalazima, oko 70 odsto muškaraca koji ubiju partnerku prethodno su već bili nasilni prema njoj. To, međutim, ne znači da je policija za to znala. U njenim istraživanjima istorija nasilja rekonstruisana je i na osnovu svedočenja ljudi kojima su se žrtve poveravale pre ubistva, a ne samo na osnovu policijskih prijava, hapšenja ili zaštitnih mera. "To što nema prijava policiji, zahteva za zaštitne mere ili obraćanja institucijama ne znači da intimni partner nije vršio nasilje", kaže Kembel. A ono što prethodi teškom nasilju nije nužno fizičko nasilje. Di Marko navodi kontrolisanje telefona, nadzor kretanja partnerke, ograničavanje kontakata sa porodicom i prijateljima, kontrolu finansija, kao i određivanje s kim partnerka sme da se viđa ili kako da se oblači. Takva ponašanja spadaju u ono što se naziva prinudna kontrola, obrazac ponašanja kroz koji jedan partner pokušava da ograniči autonomiju drugog. Tu se može ubrajati i proganjanje, bilo fizičko, bilo putem telefonskih poziva, poruka ili neprekidnog nadzora. "Fizičko nasilje je ono što se obično dokumentuje i procesuira, ali ono je često poslednja karika u mnogo dužem lancu", kaže Di Marko. Problem je, prema njegovim rečima, što se takvo ponašanje često umanjuje i opravdava kao "ljubomora" ili "posesivnost", kako od strane samih počinilaca, tako i ljudi iz njihovog okruženja, pa ponekad i institucija. Kada rizik raste? Nijedno pojedinačno ponašanje ne može sa sigurnošću pokazati da će muškarac ubiti partnerku. Međutim, istraživanja su identifikovala faktore koji se mnogo češće pojavljuju u slučajevima kada nasilje završi ubistvom. U jednom od ključnih istraživanja Kembel i njenih saradnika analizirani su slučajevi 220 žena koje su ubili partneri i upoređeni sa 343 žene koje su preživele partnersko nasilje. Jedan od najvažnijih faktora bio je pristup oružju. Kada je nasilni partner imao pristup vatrenom oružju, verovatnoća da nasilje završi ubistvom bila je više od pet puta veća. Ranije pretnje oružjem i pretnje ubistvom takođe su bile snažno povezane sa povećanim rizikom od femicida. Drugi važan faktor bio je raskid ili razdvajanje. Istraživanje je pokazalo da su žene koje su se odvojile od partnera nakon zajedničkog života bile u većem riziku da budu ubijene nego žene koje su ostale sa nasilnim partnerom. Rizik je bio posebno visok kada je partner prethodno ispoljavao jak stepen kontrole nad ženom. Kembel posebno izdvaja kombinaciju nekoliko faktora: žena je napustila partnera, partner poseduje oružje i ranije joj je pretio smrću. To ne znači da razdvajanje izaziva nasilje. Međutim, kada nasilje i kontrola već postoje, period tokom kojeg žena pokušava da ode može biti posebno opasan. Kembel ističe i pretnje počinioca samoubistvom. Prema njenim podacima, u Sjedinjenim Državama najmanje 30 odsto muškaraca koji ubiju partnerku potom izvrši samoubistvo. Regionalni teatar protiv femicida - glasovi aktivistica iz BiH, Kosova i Srbije Kada se nasilje doživljava kao način da se 'vrati autoritet' Intervjui koje je Di Marko vodio sa muškarcima koji su ubili partnerke pokazuju i kako oni sami objašnjavaju svoje postupke. Mnogi ne opisuju nasilje kao gubitak kontrole ili trenutni ispad. Naprotiv, govore o osećaju da im je uskraćeno nešto što smatraju svojim pravom u vezi. "Poštovanje, vernost, autoritet...", kaže Di Marko. U takvom načinu razmišljanja nasilje se predstavlja kao odgovor na ono što počinilac doživljava kao nepravdu ili povredu svojih prava, bilo da je reč o sukobu, odbijanju ili odluci partnerke da ode. "Prelazak od ideje 'izgubio sam kontrolu' ka ideji 'ispravio sam nepravdu' jedan je od najdoslednijih i najizazovnijih nalaza u mojim intervjuima", kaže on. Prema njegovom mišljenju, to se ne može potpuno odvojiti od društvenih predstava o vezama i muškosti. "Za većinu ovih muškaraca, ali i za mnoge druge ljude, nasilje funkcioniše kao resurs, način da se nadoknadi ili 'ispravi' ono što doživljavaju kao nepravdu", dodaje. Jedno ubistvo na svakih deset minuta Razmere problema femicida su globalne. Prema novom izveštaju organizacije UN Women i Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), tokom 2024. godine skoro 50.000 žena i devojčica ubili su intimni partneri ili članovi porodice. To znači prosečno 137 žena i devojčica dnevno, odnosno približno jednu na svakih deset minuta. Od oko 83.000 žena i devojčica koje su namerno ubijene te godine, 60 odsto ubili su partneri ili članovi porodice. Kod muškaraca žrtava, samo 11 odsto ubistava počinili su partneri ili članovi porodice. Procena rizika, a ne predviđanje ubistva Poznavanje ovih faktora ne znači da je moguće predvideti koji će muškarac ubiti partnerku. Ali može pomoći da se prepoznaju situacije u kojima žena živi pod povećanim rizikom. Na tom principu zasnovan je i alat "Danger Assessment". On sadrži 20 pitanja koja obuhvataju faktore kao što su eskalacija nasilja, pretnje ubistvom, pristup oružju, proganjanje, nasilna ljubomora, pokušaji davljenja, pretnje samoubistvom i odlazak od partnera nakon zajedničkog života. Cilj alata nije da predvidi ubistvo, već da proceni nivo opasnosti za ženu koja već trpi nasilje. Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) danas preporučuje procenu rizika kao deo policijskog postupanja u slučajevima nasilja nad ženama. Institut naglašava da institucije ne bi smele da posmatraju samo poslednji incident nasilja, već čitav obrazac ponašanja počinioca, uključujući kontrolu, pretnje, proganjanje, pristup oružju, eskalaciju nasilja i razdvajanje. Takođe preporučuje da se u procenu uključi i način na koji sama žena procenjuje opasnost u kojoj se nalazi. Za istraživače, upravo takva procena pruža institucijama priliku da reaguju pre nego što bude kasno. Kako prijaviti nasilje na Kosovu? "Postoji snažna društvena sklonost da počinioce zamišljamo kao čudovišta, potpuno drugačija od svih ostalih. Ali muškarci koje sam intervjuisao, u većini vidljivih aspekata, obični su ljudi. To je zabrinjavajuće, jer sugeriše da su uslovi koji proizvode ovakvu vrstu nasilja rasprostranjeni, a ne izuzetak", zaključuje Di Marko. U istraživanju iz 2024. godine, Di Marko i njegove kolege analizirali su 205 zatvorenika u Buenos Ajresu: 68 osuđenih za femicid partnerke, 73 za ubistvo i 64 za druga nasilna krivična dela. Nisu pronađene značajne razlike između grupa kada je reč o psihopatiji. Počinioci femicida češće su prijavljivali psihološke teškoće i istoriju lečenja zbog problema sa mentalnim zdravljem ili zloupotrebe supstanci, ali rezultati nisu potvrdili postojanje posebnog psihopatološkog profila koji bi ih razlikovao od drugih. "Nisam došao do zaključka da se počinioci uklapaju u jedan jedinstven i prepoznatljiv profil", kaže Di Marko. Prema njegovim rečima, ono što ih pre razlikuje jeste način na koji se nose sa stresom, sukobima i odbacivanjem.

RFE/RL Serbo-Croatian

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je predizborna kampanja u Srbiji koja se uveliko vodi iako izbori još nisu zakazani. Sagovornici su bili Aleksandra Jerkov, bivša poslanica Skupštine Srbije, i Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog Fakulteta u Beogradu. Bilo je reči o tome kako je Aleksandar Vučić, iako nije zakazao izbore, krenuo u svakodnevnu predizbornu kampanju po unutrašnjosti Srbije uz narodna veselja pod šatorima sa besplatnim jelom, pićem i muzikom što su direktno prenosile režimske televizije, odakle pare za tu skupu kampanju, da li je cilj Vučićeve "šatorske kampanje" pre svega da sačuva tvrdo jezgro svojih pristalica, kako je Vučić u prvih 18 dana avgusta imao 64 živa televizijska uključenja, da li je narodu dodijalo njegovo neprekidno prisustvo na televiziji i društvenim mrežama ili to učvršćuju njegovu ulogu neprikosnovenog vođe. Razgovaralo se i o tome da li studenti svojom akcijom Student u svakom selu uspevaju da pariraju Vučićevoj kampanji, da li je njihova glavna prednost što su probudili energiju u građanima koji su zgađeni politikom, da li studenti greše što još nisu objavili ko će biti na njihovoj kandidatskoj listi za izbore, da li Vučić nikada nije bio bliži porazu na izborima i da li će antirežimski blok, ako pobedi na izborima, uspeti da sačuva pobedu. Omer Karabeg: Iako nije zakazao izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već mesec dana u kampanji u unutrašnjosti Srbije. Svaki dan je u drugom gradu ili selu uz narodna veselja pod šatorima sa besplatnim pićem, jelom i muzikom. Rukuje se s ljudima, sluša njihove žalbe i obećava da će rešiti njihove probleme. To isto čine i funkcioneri Srpske napredne stranke i ministri vlade. Sve to uživo prenose mediji pod kontrolom režima. Može li to Vučiću doneti glasove na izborima? Jovo Bakić: On je zapravo u stalnoj kampanji već preko 14 godina. Ne prestaje. Ako čovek pogleda njegovu političku aktivnost, ona se svodi na medijsku propagandu i obećanja. Ta obećanja su uglavnom ludom radovanja. Ali jedno obećanje - Beograd na vodi on je zaista ispunio. A to je, na našu žalost, najveća perionica novca u Evropi. U poslednje dve godine Vučić pokušava da politički preživi. Ranije bi bez ikakve potrebe zakazivao izbore i ubedljivo pobeđivao. Jovo Bakić: U poslednje dve godine Vučić pokušava da politički preživi U poslednje dve godine stvari su se, međutim, promenile i on je bežao od izbora koje su studenti tražili. Sada je shvatio da svako odlaganje pogoršava njegov položaj i, po svemu sudeći, imaćemo izbore. Zato je naterao sve svoje poslušnike da, kako se to kaže, izađu u narod. Oni su se, naime, za ovih 14 godina toliko otuđili od sopstvenog naroda da je to postalo karikaturalno. Oni nose cipele u vrednosti jedne prosečne plate. Sada pokušavaju da se predstave da su bliski narodu. Mislim da to teško ide i da je njihov put u propast sasvim zajamčen. Putujući cirkus Aleksandra Jerkov: Ovom kampanjom Vučić i funkcioneri njegove stranke pokušavaju da prikažu da nisu toliko odnarođeni i da su i oni deo naroda. Ta kampanja je namenjena isključivo njegovim biračima, nije mu cilj da dobije neke nove birače. Kada gledate taj putujući cirkus, vidite da ljudi koji se pojavljuju na tim događajima nisu čak ni svi koji podržavaju Srpsku naprednu stranku, nego i oni čija je egzistencija vezana za uspeh te stranke na izborima. Tako da te šatore, proslave, ića, pića ne vidim kao pokušaj da se poveća broj glasova nego kao grotesknu kampanju koja je usmerena pre svega na aktiviste Srpske napredne stranke koji treba da angažuju ljude da glasaju za tu stranku. Vučić je i te kako svestan da su izbori za njega biti ili ne biti i prvi put se našao u situaciji da će izbori biti vrlo neizvesni. Vučićeva turneja po Srbiji: Predsednički posao ili stranačka kampanja Omer Karabeg: Narodna veselja pod šatorima sa besplatnim jelom i pićem i muzikom mnogo koštaju. Odakle Srpskoj naprednoj stranci tolike pare? Jovo Bakić: Tu je državni budžet, iz njega se može vaditi koliko vam duša ište. Oni su navikli da uopšte ne razlikuju državni od stranačkog budžeta. To je uobičajena zloupotreba državnog ili, ako hoćete, narodnog novca u Srbiji. Ta praksa je i ranije bila prisutna samo što je ovaj režim izgubio sve granice, pa zahvataju koliko mogu. Mi smo svedoci jedne zarobljene države koja je postala sredstvo potpuno kriminalizovanog režima ili preciznije to je autoritarni režim organizovanog kriminala. Aleksandra Jerkov: Vlada je predložila rebalans budžeta kojim će biti obezbeđeno milijardu evra za kupovinu glasova, to jeste za takozvana socijalna davanja. Mislim da je to nezapamćeno u istoriji autoritarnih režima. To nisu njihove privatne pare, to su pare građana Srbije sa kojima će oni da idu po Srbiji i kupuju glasove. Eto, odakle pare za kampanju. Rebalans budžeta zapravo pokazuje da se priprema najveća pljačka na izborima u istoriji ove zemlje. Omer Karabeg: A da li novac daju i biznismeni koji su bliski vlasti? Aleksandra Jerkov: U Srbiji je takva situacija da su vlasti bliski i oni koji ne žele da budu bliski. Jer svi biznismeni koji bi da se samo bave svojim poslom vrlo brzo shvate da žive u državi u kojoj režim nema sluha za to da postoji biznis i mimo politike. Daju svi - i javna i privatna preduzeća. Njihove kampanje se finansiraju od para iz budžeta, od privatnog biznisa i od neverovatnog pranja novca kroz velike i megalomanske projekte. Jovo Bakić: Režim je baziran između ostalog i na iznudi ili reketiranju. Oni zapravo stalno iznuđuju novac od bogatih ljudi kojima su prethodno obezbedili poslove. To je začarani krug. Za buduće organe gonjenja biće jako zanimljivo i izazovno da proniknu tu vezu, odnosno da personalizuju na koji način je iznuđivan novac od poslovnih ljudi. Da li je Vučić 'poglavar' svih Srba u regionu i svetu? Uključiš televizor - kad ono Vučić Omer Karabeg: Prema analizi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vučić je u prvih 18 dana avgusta imao 64 živa uključenja u režimskim televizijama, a njih ima mnogo. Da ne govorimo o tome da je obilato bio prisutan u svakoj informativnoj emisiji tih medija. On je non-stop na televiziji. Može li ljudima dodijati da ga stalno gledaju? Može li to postati kontraproduktivno? Uključiš televiziju - kad ono Vučić. Jovo Bakić: To je zaista nesnosno i protivno svim pravilima. Jer, ako vas previše ima u sredstvima masovnog opštenja, izazivate odijum sve većeg broja ljudi. Dozlogrdite, što se kaže, i bogu i narodu. Ali kod nas ima sveta koji je siromašan, koji lako pada na obećanja, na razna ludovanja, prenemaganja. On je sklon da se javno prenemaže i tu su se, čini mi se, podudarile individualna i kolektivna psihopatologija. Ipak, većina ljudi sve više postaje svesna da to bolesno stanje ne sme da se produžava. Jer to nije samo njegov individualni problem, već problem celog društva. Aleksandra Jerkov: To Vučićevo svakodnevno pojavljivanje na televiziji nije za nas. To je za njegove birače. Svakom normalnom, slobodnomislećem čoveku to je užasno. Pre neki dan sedeo je pred kamerama sa vatrogascem, čovek je u punoj opremi, nedelje je proveo gaseći požar, a on mu gura sendvič u ruke. Čovek kaže da ne želi sendvič, da posti. Vučić grabi sa stola sendvič sa ribom, govori uzmi, uzmi, i opet mu gura sendvič u ruke. Vatrogascu je neprijatno, ne želi da uzme, međutim, Vučić mu i dalje tura sendvič i čeka da ovaj na silu zagrize. Aleksandra Jerkov: Čini mi se da postoji realna šansa ne samo da Vučić izgubi na izborima, nego da izbori pokažu da je normalna Srbija u većini Imali smo priliku da za vreme požara u Deliblatskoj peščari na njegovim društvenim mrežama vidimo kako on i ministarka Đedović Handanović sede na nekom od predizbornih skupova i pevaju u mikrofon. Meni se čini da mi živimo u dve različite realnosti. U realnosti, u kojoj su Vučić i njegova mašinerija, sve je u redu. U redu je i toliko pojavljivanje na televiziji, i prisila, i neukus, i maltretiranje i vređanje ljudi. Sve je u redu. U drugoj realnosti, u kojoj živi većina građana Srbije, takve stvari ne prolaze. Vučić to vrlo dobro zna i zato se fokusirao na svoje birače. Čini mi se da postoji realna šansa ne samo da Vučić izgubi na izborima, nego da izbori pokažu da je normalna Srbija u većini. A za to treba vrlo ozbiljna organizacija i vrlo uspešna kampanja svih protivnika režima. Student u svakom selu Omer Karabeg : Vučić je već uveliko u predizbornoj kampanji. Da li su studenti i opozicija zakasnili? Jovo Bakić: Studenti su takođe u kampanji. Oni već preko godinu dana obilaze Srbiju. Shvatili su da bez permanentne kampanje ne mogu odgovoriti režimu koji permanentno vodi kampanju. Naravno, oni imaju mnogo manje sredstava. Ali ono što oni imaju i čime nadoknađuju nedostatak sredstava jeste oduševljenje koje ih nosi. To oduševljenje je proizvod toga kako ih je narod dočekao. Oni su pre godinu dana probudili narodnu energiju i ta energija je samo naizgled manja nego što je bila. Štaviše, sklon sam da tvrdim da će se ona povećavati kako se izbori približavaju. Nema skupova, ali imamo obilazak cele Srbije. Od severa do juga sve je pokriveno. Nisam pesimista jer mi zapravo gledamo direktan prenos raspadanja trulog režima. U pitanju je samo realizacija - na koji način ćemo i sa što manjom cenom taj režim promeniti. To neće biti lako. Kriminalci će biti iskorišćeni i tokom predizborne kampanje, i na dan izbora, i nakon izbora. To je glavni izazov. Već sad je potpuno jasno da to neće biti fer izbori. Ali čak i pri ovakvim izbornim uslovima mislim da neće biti problem da se pobedi režim, ali će biti mnogo problema da se odbrani rezultat izbora. Aleksandra Jerkov: Studenti su stvarno probudili ogromno oduševljenje i energiju što opoziciji svih ovih godina nije pošlo za rukom. Prvi put postoji šansa da Vučić izgubi na izborima. On je toga i te kako svestan i u skladu s tim se ponaša. Ali plašim se da se antirežimska strana tako ne ponaša. Pobeda na izborima je samo mogućnost. Nema garancije, pogotovo ako kampanja bude loša, ako ne bude organizovana, ako studentski pokret ne bude spreman na sve što će se i pre izbora, i na izborni dan, i nakon izbora dešavati. Zašto Brisel zatvara oči pred represijom u Srbiji? Pripadam grupi, a ona je, čini mi se, u velikoj manjini, koja smatra da je potreban široki front da bi se pobedio Vučić. To podrazumeva saradnju i studentskog pokreta, i opozicionih stranaka, i sindikata, i nevladinog sektora. Svako tu ima svoje mesto, svoju ulogu, način na koji može da doprinese pobedi. Nemamo luksuz za bilo kakvu isključivost. Ali te saradnje nema. Opozicione stranke podržavaju studentsku listu, a studenti ih ne zovu ni na kakve konsultacije. Mislim da su, da bi se pobedio Vučić, neophodni svi i da svako u skladu sa svojim mogućnostima i znanjem može da doprinese da se pobeda zaista realizuje, a ne da ostane na nivou mogućnosti. U tom smislu imam malu bojazan jer vidim da studentski pokret, ili bar oni koji govore u njegovo ime, izričito odbijaju saradnju sa bilo kim. Pomalo je neozbiljno da mesec i po ili dva pred izbore oni kriju imena ljudi koji će biti na njihovoj listi. Ne treba da objavljuju njihova imena da bi zadovoljili nekakvu znatiželju, nego ta imena treba da nam prokažu koje vrednosti stoje iza te liste, koja će biti njena politika. Ako se neko boji da će ga režim ocrniti, ako mu se ime pojavi na studentskoj listi, onda ne treba da se bavi politikom. Truli sistem Jovo Bakić: Ja sam ranije govorio da bi trebalo izaći sa bar desetak imena ljudi za koje studenti misle da treba da budu na njihovoj listi, a koji su već navikli da ih režim javno blati jer se to blato od njih odbija s obzirom da su to časni ljudi. Mislio sam da tih desetak ljudi treba sa studentima da obilaze gradove i sela. Ali to je njihova lista i oni imaju pravo na svoju procenu. Oni su se opredelili za drugačiji način kampanje, da oni zapravo snose najveći teret kampanje. To je njihova odluka. Šta je bolje? Neki kažu da je bolje što ne objavljuju imena jer se na taj način izaziva nervoza režima, pa vlast licitira ko je na toj listi. Drugi opet smatraju da je važno da vide ko su to ljudi, kakve su vrednosti iza kojih ti ljudi stoje. Ali postoji značajan broj ljudi u Srbiji koji veruje studentima i koji kažu, da se tako izrazim, neka to bude i kamen za kiseljenje kupusa i to je bolje od ovoga što imamo kao ponudu. To je, naravno, pomalo vulgarizovana predstava, ali se na društvenim mrežama to može vrlo često pročitati. Značajan deo naroda je izgubio poverenje u politički sistem koji je u Srbiji već odavno truo. On je bio truo i pre nego što je ovaj režim zarobio državu. Vidi li Vučić u univerzitetu neprijatelja broj 1? Uostalom, sadašnji režim nikada ne bi mogao da bude uspostavljen da nije postojala trulež kroz koju se probijao. Procene su različite. Oni ljudi, kojima je važno ovo što gospođa Jerkov kaže, moći će da glasaju za opozicione stranke ako nisu zadovoljni ljudima na studentskoj listi. Međutim, u opoziciji vidimo pukotine. Nisu uspeli da formiraju dve liste - da jedna bude proevropska, a druga koja će više ići udesno, pa da pokušaju da privuku razočarane pristalice studentskog pokreta kojih će možda biti, ja to ne znam. I da na taj način protivnici režima dobiju što veći broj glasova. Umesto toga, imamo podele unutar opozicionih stranaka na koje smo već navikli što je vrlo problematično. To je iz moje vizure. Ne želim da naturam svoje mišljenje jer, budući da sam za studentsku listu, moguće je da sam pristrasan. Novi Sad, Beograd, Niš Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da do sada nije bilo Vučićeve kampanje u većim gradovima? Aleksandra Jerkov: Čini mi se da je Vučić izgubio mogućnost da odglumi velike skupove. Videli smo da je u poslednje dve godine to izgledalo vrlo bedno uz svu mašineriju koju imaju, uz sva neograničena sredstva, dnevnice i stotine i hiljade autobusa koji dovoze ljude na mitinge. Počevši od skupa u Sremskoj Mitrovici, Ćacilenda u Beogradu i bednih i sramnih pokušaja u Novom Sadu, gradu koji je toliko ranjen. Ljudi koji nisu iz Novog Sada teško da mogu da razumeju koliko se Novi Sad promenio onog dana kad je pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi. A mi smo u Novom Sadu imali komičnu bakljadu naprednjaka na Dunavu i neke slične inscenirane priče. Meni se čini da režim, uz sve silne resurse kojima raspolaže, nema snage ni da odglumi nekakvu manifestaciju koja bi na nešto ličila. Sada je u toku konsolidacija sela i manjih mesta, ali na red će doći i veliki gradovi gde su mogućnosti za kapilarne glasove, rekla bih, neograničeni. Mislim da svako ko živi u Srbiji zna nekog koga je prijatelj ili poznanik pozvao i rekao - mogu li da te stavim na spisak da glasaš za Srpsku naprednu stanku, ostaću bez posla. I baš zbog toga meni je žao što nema koordinacije i saradnje svih antirežimskih aktera. Studentski pokret je vrlo isključiv. Niko im ne treba, ni stranke, ni nevladin sektor, ni Evropska unija, sve mogu sami. Nisam sigurna. Opet čujemo - ko bezuslovno ne podržava studente taj radi za Vučića. To su stvari koje ne slute na dobro. Volela bih da se nađe način da se uspostavi šira saradnja. Jer Vučić je svestan da su ovi izbori za njega biti ili ne biti, a nisam siguran da su i svi protivnici režima toga svesni. Da li Vučić poklanja građanima njihov vlastiti novac? Jovo Bakić: Vučić je na prethodnim izborima u Nišu izgubio, a onda je putem kupovine opozicionih političara uspeo da ostane u sedlu. U tom smislu treba gledati odbijanje studenata da sarađuju sa opozicijom. Mnogo puta se dogodilo da opozicioni političari budu kupljeni. Nekadašnji šef jedne opozicione stranke je sada ambasador u SAD. Studenti predstavljaju onaj deo društva koji je zgađen na politiku, ali je postao je svestan da bez politike ne može ništa da promeni. Ključna je stvar da se ti ljudi u što većem broju izvedu na birališta. Meni se čini da će ti ljudi sada izaći na izbore i da će režim proći katastrofalno. Posle onoga što su uradili u Novom Sadu i što su uradili u Beogradu i Nišu oni u ta tri najveća grada nemaju šta da traže. A bez ta tri grada oni nemaju šta da traže ni u celoj republici. Dolazi do vrlo velike promene društvene svesti u celom društvu. Tako da očekujem katastrofalan poraz ovoga režima na izborima. Onda je samo pitanje na koji način se postaviti posle izbora gde očekujem bukvalno ulične borbe. Poslednja odbrana Omer Karabeg: U zaključku, da li je Vučić, s obzirom na to da je već uveliko u predizbornoj kampanji, u prednosti u odnosu na studente i opoziciju? Aleksandra Jerkov: Ne mislim da je u prednosti. Vučić se brani i pokušava da se održi kako god zna i ume, svestan je da se nalazi u situaciji u kojoj dosada nije bio. A to uključuje pokretanje celokupne njegove mašinerije - od narodnih veselja pod šatorima, isisavanja državnih para da bi se delile penzionerima i građanima do potezanja kriminalnih veza. To je, zaista, pokušaj poslednje odbrane pred realnom opasnošću koja im preti. I to je jedina stvar koju oni trenutno žele da rade. Gori pola zemlje, a oni su i dalje u kampanji kao da se ništa ne dešava. Nije samo u pitanju ostanak na vlasti. U pitanju su privatni kapitali, privatne imperije, ostanak na slobodi. Kažem, ne mislim da je u prednosti, ali je u organizovanoj kampanji. Volela bih da je kampanja i sa ove druge strane isto tako organizovana i koordinisana. A to, ponoviću, zahteva široki front. Jovo Bakić: Ne mislim da je Vučić u prednosti, on je u defanzivi već dve godine i od polovine prošle godine pokušava da preuzme inicijativu. Ali njemu je rok trajanja istekao. Ključna je stvar da i on sam pominje zatvor. Evo ovih dana je rekao da mu je svaki zatvor u Srbiji lepši od sunca bilo gde na svetu i mislim da treba ispuniti tu njegovu želju.

RFE/RL Serbo-Croatian

"Otvaramo lepoticu, fabriku robota". Reč je o fabrici humanoidnih robota u Šapcu, još jednom zajedničkom projektu Srbije i kineskih kompanija, a njeno otvaranje ovim rečima najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Roboti iz šabačkog pogona na zapadu Srbije, koristiće i Vojska Srbije, rekao je Vučić 29. avgusta prilikom otvaranja fabrike. Posao donose kineska Grupa Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije i kompanija AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike. Na ovaj način dve kineske kompanije dobile su prvu proizvodnu bazu robota na evropskom kontinentu. Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija. AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će se proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, a predsednik Vučić se nada broju od 5.000. Kineski investitori i zvaničnici Srbije nisu precizirali šta će tačno u početnoj fazi rada podrazumevati proizvodnja i da li će u proizvodni pogon stizati i gotove komponente iz Kine. Na ovo pitanje, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor ni iz Vlade Srbije, Minth Grupe i AGIBOT kompanije. Humanoidni robot predstavljen na otvaranju kineske fabrike robota u Šapcu (29. avgust 2026.) Paralelno sa fabrikom u Srbiji, AGIBOT pokušava da se proširi i na tržište Evropske unije kroz lokalna partnerstva i prezentacije u Španiji, Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), međutim, situacija je drugačija. AGIBOT je u 2026. tek započeo širenje poslovanja koje je 28. jula prekinuto zbog zabrane američke administracije. Uvedena je na uvoz novih kineskih humanoidnih robota jer po procenama SAD, strani roboti predstavljaju "neprihvatljiv rizik" po nacionalnu bezbednost. Kao i u drugim primerima tehnoloških inovacija, glavni problem je u prikupljanju obaveštajnih podataka koje omogućava daljinsko povezivanje sa robotima. Iz kompanija AGIBOT i Minth nisu odgovorili na pitanje RSE da li će podaci koje prikupe roboti proizvedeni u Srbiji biti dostupni kineskom proizvođaču. Takođe, Vlada Srbije nije odgovorila da li je pre ugovaranja novog posla sa Kinom procenjivala bezbednosne rizike. "Za EU ovaj projekat (fabrika robota u Srbiji) rizikuje pogoršanje nekih već postojećih opasnosti", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Altynay Junusova, analitičarka berlinskog Merkator instituta za kineske studije (MERICS). Ona ističe da naročito zabrinjava najava ubotrebe robota u Vojsci Srbije. 'Made in Serbia' za lakši put do EU Vilijam Ši (William Shi), izvršni direktor AGIBOT Evropa rekao je u februaru ove godine da je Srbija izabrana za sedište fabrike "zbog stabilnog poslovnog okruženja". Aleksandar Vučić izjavio je da projekat "uključuje i hardver i softver" i da će kineski investitori morati u Srbiji da pronađu firmu koja će razviti softver veštačke inteligencije za robote. Veoma je važno da roboti izađu na tržište kao proizvod "Made in Serbia", rekao je prilikom otvaranja fabrike predsednik Srbije. Altynay Junusova iz MERICS-a ocenjuje da od ovog projekta interes imaju i kineske kompanije i Srbija ali ne i Evropska unija. Minth, sa problemima u evropskom automobilskom sektoru, želi da proširi svoju delatnost, dok AGIBOT preko Srbije pokušava lakše do tržišta EU, objašnjava. "Kako se pojačava pažnja prema kineskom sektoru robotike, AGIBOT bi mogao da pokuša da spreči mere trgovinske zaštite koje ima Evropska unija, premeštanjem svoje proizvodnje van Kine", smatra Junusova. Dodaje da su trenutni instrumenti trgovinske zaštite EU uglavnom specifični za pojedine zemlje te da je "malo verovatno da će moguća carina na robote iz Kine, uključivati i robote proizvedene u Srbiji". Vojna upotreba - 'alarmi' za Evropsku uniju U danu kada je otvorena fabrika, Vučić je najavio da će Srbija "za 15 dana predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije". "Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je. Čitajte: Uskoro prvi roboti za vojsku, najavio Vučić sa otvaranja kineske fabrike u Srbiji Iz ugla Evropske unije Junusova ukazuje na "povećane rizike" zbog projekta Srbije i Kine u oblasti robotike. Smatra da je naročito problematičan vojni aspekt saradnje sa Kinom u ovom poslu. "S obzirom na demokratsko nazadovanje Srbije, još više zabrinjava najava da bi novi roboti mogli biti korišćeni za bezbednost. U data centrima mogli smo da vidimo Srbiju kao domaćina koji služi kineskim kompanijama kao evropsko sidro", objašnjava Junusova i zaključuje da "nove najave signaliziraju na kontinuirani trend snažnog udaljavanja Srbije od puta EU". Ko je nosilac projekta? Globalna ekspanzija Kine u digitalnoj tehnologiji Roboti, električna vozila, solarne i vetro elektrane. Sve su to oblasti u kojima Kina dominira na svetskom tržištu. Digitalna tehnologija u proizvodnji robota još se razvija ali Kina i u toj oblasti pokušava da održi dominaciju. "Evropa ima domaći zadatak da izgradi otpornost kroz domaće lance snabdevanja kako bi sprečila da znatno jeftiniji kineski konkurenti preplave tržište", ocenjuje za RSE Altynay Junusova, analitičarka MERICS-a. Pored trgovinskog nadmetanja, tehnologija iz Kine pod stalnom je lupom država Zapada kao "bezbednosni rizik". Evropska unija i Sjedinjene Države već su uvele ograničenja za kineske invertore u sistemima solarnih i vetroelektrana kojima proizvođač, radi ažuriranja softvera, može da pristupiti na daljinu. Isti razlog potakao je Sjedinjene Američke Države da krajem jula uvedu nove zabrane koje uključuju robote. Roboti "prikupljaju podatke koje bi zlonamerni akteri mogli da iskoriste za nadzor Amerikanaca, rad stranih obaveštajnih službi ili za daljinsko upravljanje robotima", navodi se u obrazloženju odluke Federalne komisije za komunikacije (FCC). Mera koju su Sjedinjene Države uvele odnosi se na napredne robote, uključujući humanoidne i četvoronožne (roboti psi). Šta su humanoidni roboti? I roboti usisivači mogu biti rizik Opremljeni kamerama, mikrofonima i drugim senzorima, roboti putem sistema za daljinsko ažuriranje, mogu da prikupljaju podatke i omoguće komunikaciju sa proizvođačem ili, potencijalno, drugim informativnim sistemima. Ukoliko su te veze kompromitovane, postoji rizik od zloupotrebe podataka. "Potrebno je podići svest o rizicima vezanim za robotiku, uključujući svakodnevne uređaje poput robotskih usisivača - da li bi po dizajnu trebalo dozvoliti fizičko prisustvo senzora, kamera i konekcije radi kretanja kroz domove, laboratorije i radna mesta. I ako bi trebalo, pod kojim uslovima", kaže Altynay Junusova, čije je istraživanje u MERICS-u fokusirano na vezu između razvoja kritičnih tehnologija u Kini, vojne modernizacije i geostrateške konkurencije. Ona dodaje da roboti odavno imaju strateški značaj. U tom smislu smatra da je odluka američke vlade da zabrani napredne kineske robote zasnovana na zabrinutosti oko sajber bezbednosti, bezbednosti podataka kao i da se obezbede domaći lanci snabdevanja. Kina je 2025. godine proizvela oko 12.800 humanoidnih robota, što je približno 90 odsto svetske proizvodnje. Kada je reč o komponentama za humanoidne robote, kineske kompanije kontrolišu oko 63 procenta ključnih kompanija u globalnom lancu snabdevanja, podaci su MERICS-a. Junusova smatra da je za evropske industrije, sve "zagonetnije" pronaći najbolji način za odgovor rastućim mogućnostima Kine u robotici. Objašnjava da evropske kompanije moraju da obrate posebnu pažnju na pokušaje kineskih proizvođača da komponente koje tradicionalno isporučuju evropski proizvođači, zamene svojim proizvodima. Analitičarka MERICS-a podseća da u EU postoje "rani pokušaji" da se preduprede problemi u oblasti humanoidne robotike navodeći apel Nemačkog udruženja mašinske industrije (VDMA) da se ova oblast stavi na vrh političke agende u Evropi. "Važno je delovati pre nego što bude prekasno", kaže Junusova. Nemačko udruženje mašinske industrije uputilo je poziv Briselu i zvaničnicima Nemačke da se angažuju kako bi se obezbedila otpornost u domaćem lancu snabdevanja za nabavku kritičnih delova u oblasti industrije humanoidnih robota. Saradnja na tekstu Jelena Janković

RFE/RL Serbo-Croatian

Eventualno "DA" na predstojećem referendumu na Islandu promeniće ranglistu zemalja predvodnica u pristupnom procesu sa Evropskom unijom. Island se izdvaja kao veoma specifična zemlja jer je već u velikoj meri integrisan u EU i deo je brojnih evropskih politika. Član je Evropskog ekonomskog prostora i Šengen zone. Za razliku od drugih tradicionalnih zemalja kandidata, Island ne mora iz temelja da menja svoj pravni, pravosudni ili politički sistem kako bi ispunio osnovne standarde EU. Time će pozicija Islanda automatski uticati na dve trenutne predvodnice – Crnu Goru i Albaniju, koje za sada drže prvo, odnosno drugo mesto. Ove dve zemlje na referendum gledaju kao još jednu potvrdu privlačnosti Evropske unije za zemlje koje su za sada van bloka. Sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Tirane i Podgorice smatraju da je održavanje ovog referenduma dokaz da evropski projekat i dalje ostaje privlačan, i strateški važan za zemlje kontinenta. Islandski građani će 29. avgusta izaći na referendum da se izjasne da li žele da država nastavi pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Ishod referenduma je krajnje neizvestan. Najnovije ankete javnog mnjenja pokazuju da su islandski birači izuzetno podeljeni, gotovo "na ivici noža", pri čemu se podrška nastavku pregovora o pristupanju EU svodi na tesnu i sve manju većinu. Razlika je izuzetno mala i meri se u procentnim poenima. Glasanje je savetodavnog karaktera i odnosi se isključivo na pitanje ponovnog pokretanja pregovora, a ne na konačnu odluku o članstvu u EU. Šta kažu u Podgorici i Tirani? Crna Gora i Albanija, koje su duboko u procesu pregovora o članstvu, pozitivno gledaju na referendum u nordijskoj ostrvskoj državi između Evrope i severnog Atlantika. Maida Gorčević, ministarka evropskih poslova Crne Gore, navodi da se ova država raduje svakom koraku koji Evropu čini ujedinjenijom i snažnijom. Stoga se u Podgorici sa velikom pažnjom prati referendum na Islandu, uz puno poštovanje odluke koju će doneti građani Islanda. "U interesu Crne Gore je snažna i stabilna Evropska unija, a verujem da politika proširenja upravo tome doprinosi. Zato se radujemo svakom novom koraku ka proširenju i podržavamo evropske aspiracije država koje sa Crnom Gorom dele opredeljenje za dostizanje evropskih standarda, vrednosti i pripadnost evropskoj porodici", izjavila je za RSE ministarka Gorčević. Crna Gora i Island u trci ka EU Iz Ministarstva inostranih poslova (MIP) Albanije poručuju da se ovaj referendum smatra suverenim i demokratskim izrazom volje građana Islanda da odrede odnos svoje zemlje prema Evropskoj uniji. "Svaka evropska zemlja ima pravo da izabere sopstveni put ka evropskim integracijama. Iz naše perspektive, činjenica da zemlja sa visokim nivoom razvijenosti, konsolidovanim institucijama i dubokom ekonomskom integracijom sa Evropom ponovo otvara ovo pitanje i razmatra dalje približavanje Evropskoj uniji pokazuje da evropski projekat i dalje ostaje privlačan, kredibilan i strateški važan za zemlje kontinenta", izjavili su za RSE iz albanskog MIP-a. Crna Gora i dalje stoji prva na ranglisti država predvodnica, sa 18 od ukupno 33 zatvorena pregovaračka poglavlja. Island, koji je 2010. godine počeo pregovore o članstvu i zamrznuo ih 2013. godine, ima 11 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja a 27 otvorenih. "Crna Gora je danas najnaprednija država kandidat i odlučna je da završi svoj deo posla i postane 28. članica Evropske unije. Ali evropski put nikada nismo posmatrali kao trku u kojoj napredak jedne države ide na račun druge", izjavila je ministarka Maida Gorčević. "Naprotiv, svaki novi korak ka proširenju potvrđuje da je Evropska unija projekat koji i dalje privlači, okuplja i ima snagu da oblikuje budućnost našeg kontinenta", dodala je ona. Albanija bi eventualnim pozitivnim glasanjem na referendumu automatski izgubila drugo mesto na listi predvodnika, jer bi se Island takmičio sa Crnom Gorom, uz izvesnu mogućnost da pretekne ovu zemlju, jer je spremniji za članstvo od bilo koje druge države kandidatkinje. "Mi proces proširenja ne posmatramo kao igru sa nultim rezultatom, u kojoj napredak jedne zemlje predstavlja gubitak za drugu. Naprotiv, pozitivan rezultat na Islandu mogao bi da stvori novi politički zamajac na evropskom nivou za debatu o proširenju i da ojača uverenje da Evropska unija ostaje najuspešniji politički, ekonomski i geopolitički projekat na kontinentu", izjavili su za RSE iz Ministarstva inostranih poslova Albanije. "Ostajemo pri stavu da što je veći politički konsenzus u Evropi u korist proširenja, to je pozitivnije političko okruženje za sve zemlje kandidate koje su ozbiljno investirale u ovaj proces, uključujući i Albaniju", istakli su iz MIP-a u Tirani. Island, Crna Gora i Albanija – nesrazmerno u budžetu EU Island, sa jedne strane, i Crna Gora i Albanija, sa druge, imali bi gotovo suprotan odnos prema budžetu EU. Ukoliko bi Island pristupio EU, bio bi treća najbogatija država članica po stanovniku i neto uplatilac u budžet Evropske unije. Prijem ove države lako bi se "apsorbovao" u EU, jer je reč o maloj državi po broju stanovnika je rima skoro 60 odsto manje stanovnika od Crne Gore. Budući da se obe zemlje smatraju malim i lako apsorbljivim budućim članicama EU, suštinska razlika između ovih država je u njihovom odnosu prema evropskom budžetu. Naime, Island bi, kao jedna od bogatijih evropskih zemalja, verovatno bio neto uplatilac u budžet EU, dok bi Crna Gora bila neto korisnica. Znatno siromašnija, a šest puta veća od Islanda, Albanija bi takođe bila neto korisnica sredstava EU. Neto korisnik iz budžeta EU dobija više sredstava nego što u njega uplaćuje, dok neto uplatilac u budžet EU uplaćuje više nego što iz njega dobija. Ekonomska snaga zemlje i njena razvijenost određuju ovu poziciju: bogatije zemlje sa većim BDP-om obično više uplaćuju u budžet EU, dok siromašnije zemlje dobijaju više. To Island čini neuobičajenom zemljom kandidatom, jer bi njegovo članstvo predstavljalo proširenje EU na relativno bogatu zemlju, a ne samo na novu zemlju koja bi bila veliki korisnik evropskih fondova. Upravo zato bi pristupanje Islanda predstavljalo specifičan slučaj u odnosu na aktuelno proširenje EU na Zapadni Balkan: dok bi članstvo Crne Gore i Albanije predstavljalo prvenstveno finansijsku korist za te zemlje, Island bi mogao predstavljati finansijski doprinos samoj Uniji. Zašto je ovaj referendum važan kako za region tako i za EU? Pozitivan ishod referenduma, za evropske zvaničnike predstavljao bi pozitivan podsticaj postojećim kandidatima za članstvo u EU. Više evropskih diplomata napomenulo je da bi se time pokazalo da je proširenje i dalje moguće. Eventualno "DA" na Islandu 29. avgusta verovatno bi dovelo do spajanja ove zemlje sa Crnom Gorom u pristupnom procesu. Albanija, koja se smatra predvodnikom, ali nije u grupi sa Crnom Gorom, nastavila bi ovaj proces samostalno. Iz Tirane navode da pozitivan rezultat referenduma na Islandu, zajedno sa kontinuiranim napretkom albanskog suseda Crne Gore ka članstvu, predstavlja jasan dokaz da je aktuelni proces proširenja stvaran, kredibilan i opipljiv. "Ova dešavanja ne treba posmatrati kao diferencijaciju među zemljama kandidatima, već kao potvrdu da Evropska unija ozbiljno ulaže u svoju bezbednost, stabilnost i buduću snagu", izjavili su iz Ministarstva inostranih poslova Albanije. "Proširenje ne vidimo kao trku između zemalja kandidata, iako postoji koristan element onoga što bi se moglo nazvati ‘dobronamernim pritiskom’, koji služi kao podsticaj za brže reforme i bolje rezultate", istakli su. Poseban status Islanda u odnosima sa EU Island je 2009. godine zvanično podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji nakon teškog kolapsa domaćeg bankarskog sistema. Pristupni pregovori su otvoreni u julu 2010. godine. Otvoreno je 27 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvoreno 11. Evroskeptična koaliciona vlada je u decembru 2013. godine stavila pregovore na čekanje. Island nikada nije povukao aplikaciju za članstvo u EU, a pregovori se već 13 godina smatraju zamrznutim. 2015. godine zatražio je da se više ne smatra državom kandidatom. U slučaju da islandski građani glasaju za nastavak pristupnih pregovora, to znači da će se proces nastaviti tamo gde je zastao – zatvorena poglavlja neće se ponovo otvarati. Nastaviće se sa zatvaranjem preostalih pregovaračkih poglavlja. Ovo je razlog zašto evropska komesarka za proširenje smatra da bi, u slučaju pozitivnog ishoda referenduma, Island mogao da okonča pregovarački proces sa EU u veoma kratkom roku. "Kao zemlja koja je već deo Jedinstvenog tržišta, Island bi mogao da okonča pristupne pregovore u roku od jedne do dve godine", ocenila je Marta Kos 25. avgusta na govoru na Konferenciji ambasadora, generalnih konzula, konzula i vojnih atašea u Zagrebu. Međutim, i pod uslovom da ti pregovori budu završeni u rekordnom roku, punopravno članstvo u EU neće se desiti preko noći. To zahteva izmene Ustava kako bi se omogućio prenos dela suverenih ovlašćenja. Prema važećim pravilima na Islandu, ustavna promena mora najpre biti usvojena u parlamentu, zatim se održavaju opšti izbori, a potom istovetan tekst izmene mora ponovo da usvoji novoizabrani parlament.