Kineska fabrika robota u Šapcu: Srpska 'prečica' ka tržištu EU

"Otvaramo lepoticu, fabriku robota". Reč je o fabrici humanoidnih robota u Šapcu, još jednom zajedničkom projektu Srbije i kineskih kompanija, a njeno otvaranje ovim rečima najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Roboti iz šabačkog pogona na zapadu Srbije, koristiće i Vojska Srbije, rekao je Vučić 29. avgusta prilikom otvaranja fabrike. Posao donose kineska Grupa Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije i kompanija AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike. Na ovaj način dve kineske kompanije dobile su prvu proizvodnu bazu robota na evropskom kontinentu. Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija. AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će se proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, a predsednik Vučić se nada broju od 5.000. Kineski investitori i zvaničnici Srbije nisu precizirali šta će tačno u početnoj fazi rada podrazumevati proizvodnja i da li će u proizvodni pogon stizati i gotove komponente iz Kine. Na ovo pitanje, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor ni iz Vlade Srbije, Minth Grupe i AGIBOT kompanije. Humanoidni robot predstavljen na otvaranju kineske fabrike robota u Šapcu (29. avgust 2026.) Paralelno sa fabrikom u Srbiji, AGIBOT pokušava da se proširi i na tržište Evropske unije kroz lokalna partnerstva i prezentacije u Španiji, Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), međutim, situacija je drugačija. AGIBOT je u 2026. tek započeo širenje poslovanja koje je 28. jula prekinuto zbog zabrane američke administracije. Uvedena je na uvoz novih kineskih humanoidnih robota jer po procenama SAD, strani roboti predstavljaju "neprihvatljiv rizik" po nacionalnu bezbednost. Kao i u drugim primerima tehnoloških inovacija, glavni problem je u prikupljanju obaveštajnih podataka koje omogućava daljinsko povezivanje sa robotima. Iz kompanija AGIBOT i Minth nisu odgovorili na pitanje RSE da li će podaci koje prikupe roboti proizvedeni u Srbiji biti dostupni kineskom proizvođaču. Takođe, Vlada Srbije nije odgovorila da li je pre ugovaranja novog posla sa Kinom procenjivala bezbednosne rizike. "Za EU ovaj projekat (fabrika robota u Srbiji) rizikuje pogoršanje nekih već postojećih opasnosti", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Altynay Junusova, analitičarka berlinskog Merkator instituta za kineske studije (MERICS). Ona ističe da naročito zabrinjava najava ubotrebe robota u Vojsci Srbije. 'Made in Serbia' za lakši put do EU Vilijam Ši (William Shi), izvršni direktor AGIBOT Evropa rekao je u februaru ove godine da je Srbija izabrana za sedište fabrike "zbog stabilnog poslovnog okruženja". Aleksandar Vučić izjavio je da projekat "uključuje i hardver i softver" i da će kineski investitori morati u Srbiji da pronađu firmu koja će razviti softver veštačke inteligencije za robote. Veoma je važno da roboti izađu na tržište kao proizvod "Made in Serbia", rekao je prilikom otvaranja fabrike predsednik Srbije. Altynay Junusova iz MERICS-a ocenjuje da od ovog projekta interes imaju i kineske kompanije i Srbija ali ne i Evropska unija. Minth, sa problemima u evropskom automobilskom sektoru, želi da proširi svoju delatnost, dok AGIBOT preko Srbije pokušava lakše do tržišta EU, objašnjava. "Kako se pojačava pažnja prema kineskom sektoru robotike, AGIBOT bi mogao da pokuša da spreči mere trgovinske zaštite koje ima Evropska unija, premeštanjem svoje proizvodnje van Kine", smatra Junusova. Dodaje da su trenutni instrumenti trgovinske zaštite EU uglavnom specifični za pojedine zemlje te da je "malo verovatno da će moguća carina na robote iz Kine, uključivati i robote proizvedene u Srbiji". Vojna upotreba - 'alarmi' za Evropsku uniju U danu kada je otvorena fabrika, Vučić je najavio da će Srbija "za 15 dana predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije". "Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je. Čitajte: Uskoro prvi roboti za vojsku, najavio Vučić sa otvaranja kineske fabrike u Srbiji Iz ugla Evropske unije Junusova ukazuje na "povećane rizike" zbog projekta Srbije i Kine u oblasti robotike. Smatra da je naročito problematičan vojni aspekt saradnje sa Kinom u ovom poslu. "S obzirom na demokratsko nazadovanje Srbije, još više zabrinjava najava da bi novi roboti mogli biti korišćeni za bezbednost. U data centrima mogli smo da vidimo Srbiju kao domaćina koji služi kineskim kompanijama kao evropsko sidro", objašnjava Junusova i zaključuje da "nove najave signaliziraju na kontinuirani trend snažnog udaljavanja Srbije od puta EU". Ko je nosilac projekta? Globalna ekspanzija Kine u digitalnoj tehnologiji Roboti, električna vozila, solarne i vetro elektrane. Sve su to oblasti u kojima Kina dominira na svetskom tržištu. Digitalna tehnologija u proizvodnji robota još se razvija ali Kina i u toj oblasti pokušava da održi dominaciju. "Evropa ima domaći zadatak da izgradi otpornost kroz domaće lance snabdevanja kako bi sprečila da znatno jeftiniji kineski konkurenti preplave tržište", ocenjuje za RSE Altynay Junusova, analitičarka MERICS-a. Pored trgovinskog nadmetanja, tehnologija iz Kine pod stalnom je lupom država Zapada kao "bezbednosni rizik". Evropska unija i Sjedinjene Države već su uvele ograničenja za kineske invertore u sistemima solarnih i vetroelektrana kojima proizvođač, radi ažuriranja softvera, može da pristupiti na daljinu. Isti razlog potakao je Sjedinjene Američke Države da krajem jula uvedu nove zabrane koje uključuju robote. Roboti "prikupljaju podatke koje bi zlonamerni akteri mogli da iskoriste za nadzor Amerikanaca, rad stranih obaveštajnih službi ili za daljinsko upravljanje robotima", navodi se u obrazloženju odluke Federalne komisije za komunikacije (FCC). Mera koju su Sjedinjene Države uvele odnosi se na napredne robote, uključujući humanoidne i četvoronožne (roboti psi). Šta su humanoidni roboti? I roboti usisivači mogu biti rizik Opremljeni kamerama, mikrofonima i drugim senzorima, roboti putem sistema za daljinsko ažuriranje, mogu da prikupljaju podatke i omoguće komunikaciju sa proizvođačem ili, potencijalno, drugim informativnim sistemima. Ukoliko su te veze kompromitovane, postoji rizik od zloupotrebe podataka. "Potrebno je podići svest o rizicima vezanim za robotiku, uključujući svakodnevne uređaje poput robotskih usisivača - da li bi po dizajnu trebalo dozvoliti fizičko prisustvo senzora, kamera i konekcije radi kretanja kroz domove, laboratorije i radna mesta. I ako bi trebalo, pod kojim uslovima", kaže Altynay Junusova, čije je istraživanje u MERICS-u fokusirano na vezu između razvoja kritičnih tehnologija u Kini, vojne modernizacije i geostrateške konkurencije. Ona dodaje da roboti odavno imaju strateški značaj. U tom smislu smatra da je odluka američke vlade da zabrani napredne kineske robote zasnovana na zabrinutosti oko sajber bezbednosti, bezbednosti podataka kao i da se obezbede domaći lanci snabdevanja. Kina je 2025. godine proizvela oko 12.800 humanoidnih robota, što je približno 90 odsto svetske proizvodnje. Kada je reč o komponentama za humanoidne robote, kineske kompanije kontrolišu oko 63 procenta ključnih kompanija u globalnom lancu snabdevanja, podaci su MERICS-a. Junusova smatra da je za evropske industrije, sve "zagonetnije" pronaći najbolji način za odgovor rastućim mogućnostima Kine u robotici. Objašnjava da evropske kompanije moraju da obrate posebnu pažnju na pokušaje kineskih proizvođača da komponente koje tradicionalno isporučuju evropski proizvođači, zamene svojim proizvodima. Analitičarka MERICS-a podseća da u EU postoje "rani pokušaji" da se preduprede problemi u oblasti humanoidne robotike navodeći apel Nemačkog udruženja mašinske industrije (VDMA) da se ova oblast stavi na vrh političke agende u Evropi. "Važno je delovati pre nego što bude prekasno", kaže Junusova. Nemačko udruženje mašinske industrije uputilo je poziv Briselu i zvaničnicima Nemačke da se angažuju kako bi se obezbedila otpornost u domaćem lancu snabdevanja za nabavku kritičnih delova u oblasti industrije humanoidnih robota. Saradnja na tekstu Jelena Janković