Blokada u Skupštini može ugroziti proizvodnju struje na Kosovu

Licence dve termoelektrane koje proizvode najveći deo električne energije na Kosovu ističu 4. oktobra. Ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku do tada ne bude funkcionalan, neće imati ko da donese odluku o produženju licenci za Kosova A i Kosova B. Regulatorna kancelarija za energetiku potvrdila je za RSE da, bez produženja licenci, Kosovska energetska korporacija (KEK) nema zakonsku osnovu da nastavi proizvodnju. Međutim, ni regulatorno telo ni KEK nisu razjasnili šta će se konkretno dogoditi posle 4. oktobra, ako se problem do tada ne reši. RSE je pitao obe institucije da li će termoelektrane morati da obustave proizvodnju i da li postoji neki pravni mehanizam koji bi im omogućio privremeni nastavak rada. Na ova pitanja odgovor nije stigao. Eventualni prekid proizvodnje KEK-a značajno bi povećao zavisnost Kosova od uvoza elktrične energije, dok stručnjaci upozoravaju na posledice po bezbednost snabdevanja i velike finansijske troškove. Zašto licence ne mogu da se produže? Problem je u Upravnom odboru Regulatorne kancelarija za energetiku, instituciji koja je nadležna da odlučuje o licenciranju proizvođača električne energije. Odbor trenutno nema kvorum za odlučivanje, jer mu nedostaju dva člana i predsedavajući. Procedura za popunjavanje ovih pozicija je pokrenuta. Ministarstvo ekonomije objavilo je spisak izabranih kandidata za dve pozicije članova i predsedavajućeg Odbora. Međutim, procedura ne može da se završi bez Skupštine. Nakon odabira, imena moraju biti poslata Vladi, koja ih potom prosleđuje Skupštini na glasanje. Konačno imenovanje članova Odbora je u nadležnosti poslanika. "Lista kandidata biće poslata pošto se ispune zakonski uslovi, uključujući konstituisanje Skupštine, jer je imenovanje Odbora Regulatorne kancelarija za energetiku u krajnjoj liniji nadležnost Skupštine Kosova", navodi se u odgovoru Ministarstva ekonomije Radiju Slobodna Evropa. KEK je, u međuvremenu, podneo Regulatornoj kancelariji za energetiku zahteve za produženje licenci za Kosovo A i Kosovo B. Kosovo na prekretnici: Američki gas ili ugalj? Regulatorna kancelarija za energetiku navodi da ih je stručno osoblje već obradilo. Konačna odluka, međutim, ne može biti doneta. "Bez uspostavljanja zakonskog kvoruma, konačna odluka u vezi sa zahtevima KEK-a ne može biti doneta", navodi Regulatorna kancelarija za energetiku. Šta je ugroženo posle 4. oktobra? Posle isteka licenci, prema Regulatornoj kancelariji za energetiku, za nastavak proizvodne delatnosti potrebna je važeća odluka Odbora. Međutim, Regulatorna kancelarija za energetiku nije pojasnila da li to znači da će KEK morati da obustavi proizvodnju odmah po isteku licenci. Ni KEK nije odgovorio na pitanje RSE o tome šta će preduzeti ako u 5. oktobar uđe bez obnovljenih licenci i da li je pripremio alternativne planove za takav scenario. Težina ove neizvesnosti je velika, budući da energetski sistem Kosova i dalje uglavnom zavisi od KEK-ovih termoelektrana. 'Ovo je harač': Na severu Kosova o računima za struju Podaci Regulatorne kancelarije za energetiku za prošlu godinu pokazuju da je domaća proizvodnja električne energije, uključujući obnovljive izvore, dostigla 5.298 gigavat-sati (GWh), dok je ukupna potražnja bila 6.944 GWh. Samo termoelektrane KEK-a proizvele su 4.687 GWh, odnosno više od 88 odsto ukupne električne energije proizvedene u zemlji. Hidroelektrane i drugi obnovljivi izvori proizveli su oko 611,5 GWh. Ukupno gledano, domaća proizvodnja pokrila je više od 76 odsto potražnje potrošača, dok je ostatak obezbeđen uvozom. To znači da bi potencijalni prekid proizvodnje u Kosovu A i Kosovu B značajno povećao potrebe zemlje za električne energijom iz inostranstva. 'Slučaj bez presedana' Njazi Tači (Thaci), bivši direktor Kosovske energetske korporacije, ocenjuje da je situacija neobična i neprihvatljiva. "Nepojmljivo je da blokovi stanu zato što licenca nije obnovljena. Ovo je slučaj bez presedana. Kosovo ne može da ostane samo na proizvodnji energije iz obnovljivih izvora", rekao je Tači za RSE. Prema njegovim rečima, proizvodnja iz alternativnih izvora nije dovoljna da zameni kapacitete KEK-a. "Kosovo nema dovoljnu proizvodnju iz alternativnih izvora. Ovo je hitan zahtev koji zahteva rešenje i politički subjekti moraju to uzeti u obzir kako bi pronašli način da konstituišu Skupštinu", dodao je on. Kosovska Skupština još nije završila proces konstituisanja koji je počeo 6. avgusta i nema datum za nastavak sednice. Pokret Samoopredeljenje, pobednik poslednjih izbora, i Demokratski savez Kosova, koji je u opoziciji, vodili su razgovore o političkom sporazumu – uključujući i pitanje sledećeg predsednika – pre sazivanja nastavka sednice. Popodne 31. avgusta, dve stranke su saopštile da su se dogovorile oko imena Bekima Sejdiua za funkciju predsednika, je i dalje nije jasno kako će se odvijati proces konstituisanja institucija. Koliko bi to moglo da košta Kosovo? Etem Čeku (Ethem Ceku), stručnjak za energetiku, kaže da se, uprkos komplikovanoj institucionalnoj situaciji – s vladom u tehničkom mandatu i bez funkcionalne Skupštine – mora pronaći zakonsko rešenje kako bi se sprečilo da licence isteknu bez mogućnosti obnavljanja. U suprotnom, prema njegovim rečima, Kosovo bi postalo daleko zavisnije od uvoza električne energije. Ethem Ceku: Pronaći zakonsko rešenje kako bi se sprečilo da licence isteknu bez mogućnosti obnavljanja "To bi stvorilo trošak od stotina miliona evra, što bi u početku palo na državni budžet, a zatim bi se direktno odrazilo na građane kroz tarife za energiju", kaže Čeku za RSE. Prema njegovim rečima, u slučaju značajnog povećanja uvoza, snabdevač bi od Vlade mogao da zatraži kompenzaciju ili subvencije za dodatne troškove. Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESCO) je u obavezi da obezbedi snabdevanje potrošača. Ona kupuje energiju uglavnom od KEK-a, dok se razlika između domaće proizvodnje i potražnje pokriva iz uvoza. "U slučaju promena u bilansu ponude i potražnje, KESCO preduzima neophodne mere za obezbeđivanje energije, u skladu sa zakonskim i regulatornim okvirom i tržišnim uslovima", navela je ta kompanija za RSE. RSE je pitao KESCO koliko bi energije morao da uveze ako bi proizvodnja KEK-a bila obustavljena i koliko bi je takav scenario mogao da košta. Kompanija nije dala procene, navodeći da ne može da spekuliše o hipotetičkim scenarijima i da količine i troškovi uvoza zavise od okolnosti i tržišnih uslova u tom trenutku. Međutim, uvoz električne energije već košta Kosovo stotine miliona evra. Samo u 2025. godini, Kosovo je potrošilo oko 240 miliona evra na uvoz električne energije, po prosečnoj ceni od 146 evra po megavat-satu (MWh). Tako, na manje od pet nedelja pre isticanja licenci, ostaje nejasno šta će se desiti s proizvodnjom energije u Kosovu A i Kosovu B ako Upravni odbor Regulatorne kancelarije za energetiku ne bude operativan do 4. oktobra.